Три медведа – По руској народној причи

Била три медведа: медвед тата, медведица мама и медведић Мишко. Сели они ујутру за сто да доручкују. Медвед тата јео је из велике чиније,великом кашиком. Медведица мама кусала је обичном кашиком из обичног тањира. Медведић Мишко јео је из тањирића. Наједном медвед тата забрунда: „Му-му, чорба је врућа. Хајдемо напоље да се прошетамо док се не охлади“. Устао је од стола и пошао напоље. За њим су ишли медведица мама и медведић Мишко.

Тада је шумом пролазила девојчица Златана. Она је брала цвеће па се изгубила од својих другарица.

Приметила је кућицу и ушла је унутра. Видела је сто и села најпре на место медведа тате. Узела је велику кашику и кусала из велике чиније. Није јој се свидело јер је кашика била велика. Потом је пошла на место медведице маме па је пробала обичном кашиком из обичног тањира . Ни то јој се није свидело. На крају села је на место медведића Мишка, узела његову кашичицу и сву је чорбу појела из Мишковог тањирића. Затим је прешла у другу собу и угледала три кревета: велики кревет за медведа тату, обичан кревет за медведицу маму и креветац за медведића Мишка. Златана је најпре легла на кревет медведа тате, али јој се тај није свиђао, јер је био велики.

Потом је легла у кревет медведице маме, али јој се ни ту није свиђало. Најзад је легла у креветац медведића Мишка и у њему слатко заспала.

Када су се медведи вратили из шетње, сели су за сто да једу. Наједном је медвед тата заурлао: “Муу-му, ко је дирао моју чорбу?” А медведица мама додала је: “И моју је чорбу неко дирао!” Тада је медведић Мишко заплакао: “Тата, мама, неко је појео моју чорбу!” А мама му је рекла: “Немој да плачеш, даћу ти другу чорбу!” И сипала му другу чорбу.

Пошто су појели чорбу, прешли су у собу да спавају. Медвед тата пришао је своме кревету и забрундао: – “Му-му, неке је дирао мој кревет!” Медведица мама замумла нешто тише: – “Му-му, и мој је кревет неко дирао!” А медведић Мишко заплакао је: “Тата, мама, неко спава у мом креветићу!” На те речи пробуди се Златана, усправи се у креветићу и на свој ужас угледа три љутита медведа.

Учини јој се да заиста нису добре воље. Несташна девојчица скочи из кревета па јурну  низ степенице колико су је ноге носиле. Пројури као олуја кроз врата и изгуби се у шуми. Трчала је тако без предаха све док није угледала родитељски дом. После тога није никада сама лутала шумом, није непозвана улазила у туђе куће и није јела храну која је била намењена другима.

Извор: Моје дете