Србија дала подршку декларацији УН о мигрантима

djordjevic-n-zivanovic

Делегација наше земље у Маракешу, где је потписана декларација УН о мигрантима. Министар Ђорђевић на челу тима који је у Мароку

ВИШЕ од 160 земаља подржало је данас, у Маракешу, необавезујући споразум УН о миграцијама који треба да обезбеди сигурно, уређено и хумано кретање људи по свету. Како незванично сазнајемо, међу њима је и Србија, чију делегацију је предводио министар рада Зоран Ђорђевић.

О декларацији ће се званично гласати на Генералној скупштини 19. децембра.

Против декларације глас су подигле многе земље у региону, али и широм света, почевши од Сједињених Америчких Држава. Још пре тзв. Маракешке конференције, која је отворена јуче и траје још данас, САД, Аустрија, Мађарска, Пољска, Чешка, Словенија, Хрватска и Бугарска најавиле су да неће бити међу потписницама, тврдећи да декларација брише разлике између легалне и илегалне миграције и даје „ветар у леђа“ новим селидбама. То отвара и питање да ли ће, уколико суседи додатно затворе границе, број миграната у Србији расти.

Процена је да, ипак, не би требало да утиче, јер се овим споразумом регулишу легалне миграције, студентске, радне и сл. Следећи споразум односиће се на избеглице.

Бројни високи званичници, међу којима и немачка канцеларка Ангела Меркел, подржали су Глобални пакт за миграције УН, који су потом 164 земље усвојиле акламацијом. Заговорници тврде да миграције помажу економијама подмлађивањем радне снаге у богатим земљама и обезбеђују додатне изворе прихода сиромашним земљама путем дознака које шаље дијаспора. Главни аргумент појединих држава које су „против“ био је страх од великог прилива миграната.

Међународну конференцију отворили су генерални секретар УН Антонио Гутерес и председник Владе Краљевине Мароко Садедин ел Отмани, а међу учесницима су бројни председници држава и премијери, између осталих и Ангела Меркел (Немачка), Антонио Кошта (Португал), Педро Санчез (Шпанија) и Алексис Ципрас (Грчка).

ЦИЉЕВИ СПОРАЗУМА

ДЕКЛАРАЦИЈА прокламује пет циљева: приступ мигрантској кризи заснован на људским правима, заштита миграната у рањивом положају, борба против ксенофобије, расизма и дискриминације, борба против илегалне имиграције и помоћ за повратак миграната.