ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА – МОСКВА

ВАСЕЉЕНСКИ патријарх Вартоломеј прешао је из мирољубиве фазе у ратоборну и почео је да прети митрополиту Онуфрију који је на челу Украјинске православне цркве и даље верне Московској патријаршији и патријарху Кирилу. Позивајући на сабор уједињења са расколницима, који треба да се одржи 15. децембра у Кијеву у храму Свете Софије, Вартоломеј је послао и писмо Онуфрију у којем му је поручио да ако се не појави на том скупу сматраће га расколником.

Очигледно знајући какав ће бити став Онуфрија, Вартоломеј је написао и то да после 15. децембра он не може више бити митрополит јер православна црква у Украјини више није под јурисдикцијом Московске него Цариградске патријаршије.

У позиву који је послао Вартоломеј митрополиту Онуфрију је била замка коју није било тешко открити. Из Цариграда су „објаснили“ митрополиту Онуфрију да он може да се кандидује на сабору за поглавара јединствене Украјинске православне цркве која треба да добије аутокефалност од цариградског патријарха. Наравно да он тамо не би имао никаквих шанси.

После таквих претњи, митрополит Онуфриј и други епископи Украјинске православне цркве Московског патријархата вратили су у Инстабул позивнице за „сабор уједињења“. Митрополит Онуфриј није желео да улази у полемику већ је добијено писмо ставио у коверту и вратио га у Истанбул.

И СТАТУТ ИЗ ИСТАНБУЛА Заменик руководиоца спољних црквених веза Московске патријаршије, протојереј Николај Балашов, рекао је ових дана да је јак доказ колика ће бити самосталност нове цркве то што им нису дозволили да направе сами свој статут него су то за њих учинили у Цариградској патријаршији.

Ако „сабор уједињења“ у Кијеву прође како су га режирали патријарх Вартоломеј и председник Петар Порошенко, до краја године би требало да из Истанбула стигне „томос“ којим би нова Украјинска православна црква добила самосталност, али не потпуну јер би била под „надзором“ патријарха Вартоломеја.

Високо свештенство Украјинске православне цркве Московског патријархата последњих недеља било је под јаким притиском тамошњих политичких структура и полиције. Позивнице за „сабор уједињења“, које је послао патријарх Вартоломеј, нису стигле директно из Истанбула свештеницима, већ су их звали на разговор руководиоци локалних администрација и после „разговора“ су им уручили писану позивницу.

Један број свештеника одбио је да прими те позивнице. Тако је руководилац Ровенске области Алексеј Муљаренко покушао да уручи позивницу епископу дубенском Пимену, али је он одбио. Епископ Пимен је објаснио Муљаренку да такве позивнице не треба да предају политичари него људи из цркве.

– Мој руководилац је митрополит Онуфриј, па могу да примим једино од њега позивницу за „сабор уједињења“ – објаснио је епископ Пимен.

Украјинске власти су вршиле још гори притисак на непослушне свештенике тако што их је позивала на разговор Служба безбедности. Тако је 18. новембра Служба безбедности Украјине звала владику Пимена и интересовала се какве везе има са Москвом и Русијом и колико често иде тамо. Украјинска православна црква Московског патријархата је највећа у Украјини и има више храмова него две расколничке цркве заједно. Њихов недолазак на „сабор уједињења“ значи да ће се заправо спојити две расколничке цркве и правог јединства православног свештенства верника и свештеника неће бити.

Да расколници немају ауторитет и снагу доказ је и то да ће нова црква бити знатно зависнија од Цариграда (Истанбула) него што је Украјинска православна црква Московског патријархата зависна од Москве. У суштини Украјинска православна црква Московског патријархата именује високо свештенство, води своје финансије а једино је обавезна да заједно са Москвом координише сарадњу са страним црквама.

Стварање нове цркве у Украјини биће запамћено и по томе што је главни актер у свему био председник Петар Порошенко. Руски патријарх Кирил је у праву кад каже да мешањем у питања украјинске цркве Петар Порошенко крши устав Украјине где је записано да је црква независна од државе. Интересантно је да то у Европи нико не жели да види и чује.