САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

Вишедневне протесте Срба на северу Косова и Метохије из разлога увећаних царина од 100%, или можда још боље због хапшења осумњичених за убиство Оливера Ивановића, одликује једна особеност. Они су без енергије, безвољни, апатични… Некада више подсећају на парастос него на демонстрације. Уместо у центру одржавају се на периферији града Косовске Митровице. Као такви они не могу много да узбуде ни Приштину, ни Брисел, ни Вашингтон. Зато овакви протести не дају никакав ефекат.

Да су на тај начин Срби бранили север Косова и Метохије од 1999. до 2012. године, како то воли да каже Александар Вучић, ниједан педаљ територије не би сачували. У ранија времена, када су Срби бранили просторе севера Косова и Метохије, они су давали смернице политичке борбе а Београд је пружао подршку. Данас се протестима руководи из Београда па се чак и транспаренти пишу у Канцеларији за КиМ.

Председник Србије Александар Вучић звани „Ацо Полиграф“ се крије иза протеста Срба. Питањем царине и питањем формирања војске тзв. Косова морају да се баве државни органи Републике Србије и у тој борби морају да предњаче а Срби са КиМ томе само требају да дају несебичну подршку.

Иза приче о миру председника Србије крије се обичан кукавичлук. Ако жели да натера Приштину да повуче своју одлуку о повећању царина Београд мора хитно да уведе реципрочне мере. Сва роба која иде према Косову и Метохији упућена из суседних земаља мора да се оцарини са 100%. Овко Приштина не трпи никакве штете јер им је свеједно да ли ће да набаве брашно из Суботице или Сегедина или млеко из Сомбора или Вуковара. Александар Вучић затвара очи пред чињеницом да тзв. Косово и Албанија праве јединствен економски простор у коме није предвиђено место за робу из Србије. Чак Тирана бесплатно уступа тзв. Косову луку Драч што је договорено на састанку обе владе у Пећи преко које би се јужна српска покрајина снабдевала робом.

Шестог децембра 2012. године Влада Србије је донела одлуку (достављамо у прилогу) о постављању класичне границе између Косова и Метохије и Србије. Одлуку је потписао ондашњи председник Владе Ивица Дачић. Следећи председник Владе Александар Вучић је уз постојеће административне прелазе додао још два нова. Ти прелази су између општина Звечан и Нови Пазар као и између Медвеђе и Косовске Каменице. Та одлука је донета 2016. године. Такође постоји уредба Владе Србије да ако Срби са Косова и Метохије пређу границу мимо званичних прелаза плаћају казну до 120.000 динара. Повећање таксе или царине од 100% је идеална прилика да Београд поништи своју одлуку о интегрисаном управљању граничним прелазима.

Куриозитет је да српска полиција на административним прелазима Јариње и Брњак чува царинике и граничну полицију Приштине имајући у виду да су ти прелази на територији потпуно насељеној Србима. Без икаквог разлога сепаратисти из Приштине јуче су са административног прелаза Јариње вратили кошаркаше Партизана. И уместо да власт у Београду пошаље последње упозорење Приштини да ће у случају сличних поступака забранити пролаз кроз остатак Србије свим становницима јужне српске покрајине који имају сепаратистичка документа, било да су то личне карте или возачке и саобраћајне дозволе, Београд ћути јер је председник Србије бедна кукавица.

У сенци свих ових догађаја председник Србије није напустио идеју о разграничењу. То потврђује и министар спољних послова Ивица Дачић. О њој се интензивно преговара у Бриселу. За цртање географских карти, за предају Косова и Метохије задужени су Марко Ђурић и Никола Селаковић. Све до 2007. године и један и други су били у организацији „Активни центар“ који је формирала ондашња Влада Војислава Кошунице за одбрану Косова и Метохије. Данас им због каријере уопште не смета да предају јужну српску покрајину.

Немоћ председника Србије Александра Вучића званог „Ацо Полиграф“ огледа се и кроз политичко држање његове „Српске листе“. Политичка је будалаштина спавање у сепаратистичкој скупштини да би се ови наводни српски представници срели са Јоханесом Ханом. Уместо да и министри и посланици Срби у сепаратистичкој влади и скупштини напусте своје функције они и даље као коалициони партнери Рамуша Харадинаја својим присуством учествују у стварању Велике Албаније. Ни најављено формирање војске Косова, ни повећање стопе пореза од 100%, као ни заједнички пројекат влада тзв. Косова и Албаније о уједињењу до 2025. године нису разлог да ови „функционери“ напусте своје положаје. Уместо тога сведоци смо кукњаве, запомагања, пренемагања, цвиљења, цмиздрења председника Србије Александра Вучића упућеног свима у свету да умилостиве Приштину. Још каже да је Србија сатерана у ћошак кријући да није сатерана Србија него он, јер је он обећао када су га доводили на власт 2012. године да ће да призна Косово.

Косовска Митровица
05.12.2018. године                                                                      Информативна служба
Народног покрета Срба са Косова и Метохије
„Отаџбина“