ПАМЕТНА МАЧКА

Уморна мајка села је на праг и уздахнула: – Боже, научи ме како да васпитам децу!
Недалеко је стајало врло мало маче – тетурава бела пуфница. Однекуд је дотрчала мама-мачка носећи великог миша. Ставила га је пред маче. Маченце је зграбило миша, који се отимао. Настала је борба. Уједном тренутку изгледало је да је миш јачи од малог, пуфнатог створа.

А мајка мачка? Шта је она радила за то време? Окренула је леђа! Да, добро сте чули – окренула је леђа и гледала упорно у зид, дрхтећи по мало телом од јаке нервне напетости.
Зашто није гледала у маче? Зато што је знала да неће издржати ако се миш отме и почне да бежи. Потрчаће за мишем и ухватити га.

Тако би пропала лекција о самосталности које је маче тог дана морало да научи. А боље је да „пропадне“ миш, него тако важна лекција.

Жена која је седела на прагу се ухватила за главу:
– О, колико је ова мачка паметнија од мене! Да сам ја на њеном месту направила бих свом мезимчету пљескавице од миша и ставила га у најлепши тањирић, а оно би ми рекло:
– Нећу то, хоћу нешто друго!

Колико мајки данас својој деци наноси огромну штету, заустављајући својом погрешном љубављу развој њихових способности, самосталности, одговорности, неразмажености, скромности…
Понекад је знак веће љубави стегнути срце, окренути леђа и упрти поглед у зид.

Р.S. Лекција ће боље успети ако је на том зиду икона.

Преузето из: “Светосавског звонца“ бр. 9/2013.