СВЕТИ БЛАЖЕНИ ВАСИЛИЈЕ, Христа ради јуродив, Московски чудотворац

После усиљених и усрдних молитава остарелим Јакову и Ани роди се син Василије. Пре зачећа изабра га Бог и пре рођења освети, а од самог рођења знаменовао је своје призвање, јер је сисао млеко само са десне стране, а не са леве.

Једва покривен рубљем ходао је улицама Москве. Ако је љута зима, рај је сладак, говорио је указујући на четрдесет мученика из Севастијског језера. Ноћи је проводио у молитви.

1521. године ноћу се молио пред северним дверима Успењеског храма са неким побожним људима за избављење руског царства од Татара. У храму се чуо страшан шум, узнео се пламен, а од иконе Владимирске Богородице разлегао се глас који је обличавао безакоње житеља Москве: топла молитва и сузе блаженог потекоше још јаче. Чудан огањ и шум нестадоше. Татари су рушили град за градом. Поља Москве била су спаљена, али Татари преплашени виђењем небројеног мноштва страшних ратника око Москве напустише Русију.

23. јуна 1547. дође блажени у манастир Воздвижења пред Црквом и умилно гледаше и неутешно плакаше. То тајанствено мољење било је предзнак страшног пожара следећег јутра. И храм, домови и дворац великог кнеза изгореше, „метал се као вода разливао“.

Свети Митрополит Макарије и цар дивљаху се Василију и хвалише Бога што у њихово време даде таквог мужа. Тако је једном и Василије позван у двор код цара, где му сви одаше достојну хвалу. И кад му сви дадоше да пије, он пиће трипут изли кроз прозор, говорећи: не љути се, царе, јер ја тиме угасих пожар који бесни у Новгороду. И брзо се удаљи из палате. Цар запамтивши дан и час посла гласника у Новгород. Житељи Новгорода посведочили су да су у тај час и дан видели нагог човека који је угасио пожар.

Дошло је на памет Ивану Грозном да сазида дворац на Врапчијем брду, и дошао је цар у храм мислећи о окончању свог дела. Дошао је и Василије сакривши се од цара. После Литургије упита цар блаженога: где си био? Тамо где и ти, на светој Литургији. Како те нисам видео? А ја сам тебе видео у храму светом и на неком другом месту. Нигде нисам био, рече цар, осим у храму. Није истина, рече блажени, видео сам те како луташ мишљу по Врапчијем брду и градиш двор. Замислио се цар и рекао: истину говориш, тако је било; и заволео још јаче блаженог.

Блажени је идући улицама целивао углове неких домова, а на друге се бацао камењем. Када се у неком дому читало Свето Писмо, молило или неко друго побожно дело чинило, он је бацао камење одгонећи демоне, да ни на углу не би имали станишта. Када је пролазио поред домова у којим се пило вино, певале безобразне песме, са сузама је на углу љубио отераног анђела чувара да би  он умолио Господа за њихово спасење.

Једном га је један добри велможа обукао у бунду. Видевши га неки неваљалци смислише да му је отму. Један је легао као мртав, а други су молили Василија да нешто прода за погреб бедника. Давно ли је умро, упита Василије? Малочас, одговорише они. Блажени бундом покри лажова и рече: буди од сада мртав за лукавство своје и овај заиста оста мртав да лежи.

Једном је блажени пролазио поред крчме у којој је један зли крчмар призивао са сваком чашом демона. Блажени је са тугом посматрао пијанице; за њим уђе и један јадник и тражио вина. Крчмар је са злим поривом викнуо на њега: лукави да узме тебе пијаницу. Чувши ово несрећник се прекрсти, а блажени запљеска рукама и громко се насмеја: добро, добро си учинио, увек тако ради и спашћеш се од невидљивог непријатеља. Када је крчмар призвао лукавог демон је ушао у чашу, а када се човек прекрстио демон је изашао из вина и побегао из крчме.

ХРАМ ВАСИЛИЈА БЛАЖЕНОГ

Вест о његовој болести дошла је до цара. Са царицом, великом кнегињом Анастасијом, и царевићима, Јованом и Теодором, дошли су да посете блаженог и испросе молитве. Блажени је Теодору прорекао да ће бити наследник. Созерцавајући долазак анђела Господњих блажени предаде душу своју Богу и цео град се напуни благоухањем. Цар и кнежеви носили су тело блаженог, а митрополит и архијерији певали су псалме и песме духовне. Упокојио се блажени 2. августа у 88 години живота. Само тог 2. августа сто двадесет болних добише исцељење; моли се преблажени Василије за спасење душа наших, који славимо твоје успење.