Занимљивости о вилинском коњицу и ПОКЛОН ПОУЧНА ПРИЧА

Занимљивости о вилинском коњицу
Какав лепотан! Личи на мали шарени авион који кружи изнад воде. Тело му је витко и грациозно обојено плавом, жутом, црвеном или наранџастом бојом. Два пара снажних крила му помажу да лети брзо и дуго. Може летети неколико сати без предаха. У стању је да лети брзином и до 50 км на сат, а да се притом никад не судари ни са једном граном или листом. Има 6 ногу на којима су оштре бодље помоћу којих се придржава за танке гране. Без обзира на то што вилински коњић има ноге, он не може да хода.

На глави има два огромна, сложена ока. Сложено око има пуно малих очију који му помажу да види на све стране (чак и иза главе). Једно око му се састоји од 20.000 малих окаца.

Гладни вилински коњиц крстари небом у потрази за храном. Чим опази укусан залогај, обрушава се и хвата свој плен. Храни се малим инсектима (мушицама и комарцима) које хвата у лету. Веома је прождрљив.

Најмањи вилински коњиц је величине твог нокта, а највећи би ти прекрио читаво лице.

Порекло имена „вилински коњиц“ се вероватно везује за водене виле јер се овај лепотан најчешће може видети у близини воде.

Све у свему вилински коњић је свакако занимљива животиња.

Зашто воли воду?
Женка полаже јаја у воду. Из њих ће изаћи ларве које живе у води. Ларве су прождрљиве, а углавном се хране малим зглавкарима и пуноглавцима. Када дође време да се преобразе у одрасли облик, ларва се попне уз неку стабљику или трску. Када на леђима ларве пукне кожица изаћи ће лепотан – вилин коњиц

Вилин коњиц – Радомир Путниковић
Једног летњег дана, после кише, изађе вилин коњиц на обалу реке да се прошета. За ову прилику огрнуо се огртачем који му је паук изаткао од најфиније паучине.

„Небеска дуга се завршава у скутовима мог огртача“, рече вилин коњиц огледајући се у реци с врха једног камена. „Кад ме жаба види у новом огртачу“, настави мало касније, „испричаће то мувама и врапцима, а они ће то пренети осама и комарцима. Сви ће говорити о мом присталом отменом изгледу.“

Долетевши до воденог љиљана, вилин коњиц се попе на његов врх. Ту стаде на једну ногу и намести се тако да га жаба што боље види. И баш када је раширио огртач да у њега ухвати што више сунчевог сјаја, из реке искочи штука и зграби кицоша за скут. „Гледајући како штука одвлачи вилиног коњица на дно реке, птица водомар, која је на обали учила своју децу како да лове рибу, рече: „Видели сте шта се догодило вилином коњицу. Овако пролазе они који имају више сјаја у одећи него у глави“.

Наравоученије: Онај ко више мисли на то како изгледа него на оно шта ради, направи грешку кад се томе најмање нада.

Извор: Моје дете