ХРИШЋАНСКЕ ПРИЧЕ: САЊАО САМ ДА РАЗГОВАРАМ СА АНЂЕЛОМ

– Ти си желео да разговараш са мном – рече анђео.
– Ако имаш времена – рекох.
Анђео се насмеши.
– Моје време је вечност. Шта си хтео да ме питаш?
– Молим те, реци ми, шта те највише изненађује код људи?
Анђео одговори.
– Што им је детињство досадно, па журе да одрасту, а кад одрасту, желели би да су деца, а неки се тако и понашају. – Што троше здравље да би стекли новац, а онда тај новац троше да би повратили здравље. – Што се боје будућности, заборављајући садашњост. На тај начин не живе ни у садашњости, ни у будућности. – Што живе као да никада неће умрети, а онда умиру као да никад нису ни живели.

Поћутасмо мало, а ја поново упитах:
– Молим те, реци ми како да се понашам као родитељ? Чему је најважније да научим децу?
– Да науче да никога не могу присилити да их воли. Могу само волети.
– Да није добро упоређивати се са другима.
– Да није богат онај ко највише има, него онај коме најмање треба.
– Да науче како је довољно само неколико секунди да се дубоко повреди вољено биће, а потом су потребне године да се излечи.
– Да знају да постоје особе које их нежно воле, али то не знају или не могу да кажу и покажу!
– Да науче да се новцем може купити све осим љубави и здравља.
– Да науче да две особе могу да посматрају исту ствар, а да је виде различито.
– Да схвате да је прави пријатељ онај ко зна све о њима, а ипак их воли! Људи ће заборавити шта си рекао! Људи ће заборавити шта си учинио! Али, никада, никада неће заборавити каква си осећања у њима побудио!

Извор: СВЕТОСАВСКО ЗВОНЦЕ, бр. 8, 2016.