EUROCINIZAM

Док се београдски еуропослушници из петних жила упињу да српском народу икако омиле  трулу „срећну заједницу европских народа“, ови се баш видљиво труде да их све више отворено понижавају!

Тако је недавно (почетком октобра) у Европском парламенту одржана миса-задушница за доказаног ратног злочинца, хрватског надбискупа Алојзија Степинца, истакнутог учесника удруженог злочиначког подухвата над српским народом у NDH, где је Степинац био војни викар, и то указом римског папе!

То је заправо била јубиларна миса, којом је службено обележена 20-то годишњица проглашења Степинца блаженим, што је обавио тадашњи папа IVAN PAVLE II!

Иако су чињенице о његовој злочиначкој улози добро познате, ватикански челници и функционери нове „демократске хрватске власти“ упорно намећу слику о „борцу против комунизма, који се жртвовао као првосвештеник, поневши свој крст (пардон,криж)“ !

Али та теза има своје исходиште у догађањима након ослобођења од фашизма, јер је Степинац плански остао у Загребу, мирно сачекавши комунисте, иако је био један од твораца геноцида над Србима, а директно је потицао насилно прекрштавање православних, и то по упутствима ватиканског специјалног изасланика опата МАRKONEA, као надзорника у NDH, о чему постоје бројни документи.

Хрватски комунисти, још у рату су одлучили да негирају почињени геноцид над Србима, тезом о усташким злочинима, као да су то били некакви марсовци а не Хрвати и муслимани, као наводно „хрватско цвијеће“!

Зато су  упорно на све јавне свечаности позивали Степинца, као цвет на свом реверу, Бакарић, први човек хрватских комуниста и хрватски првосвештеник, тако заменише  поглавника и првосвештеника на фотографијама, које показују видљиво „народно јединство“!

Док је СПЦ у Хрватској одмах сурово прогоњена, забрањена је било каква обнова недавно девастираних цркава и манастира, забрањено је да се изврши повратак опљачкане црквене имовине, нарочито богослужбених предмета, RKC свештенство није трпело такве мере, јер су они наводна светска црква, по изјавама самог Бакарића!

Тек кад је донета уредба о одузимању црквеног земљишта, надбискуп Степинац рикнуо је ко разјарени лав, јер је RKC у Хрватској била највећи земљопоседник, осуђујући атак на приватну имовину.

Тада је он проговорио и о захтеву бравара BROZA да се ангажује у јачању Старокатоличке цркве, као неком облику посебне „хрватске цркве“, јер би се тако ипак могао начинити отклон од отворене подршке RKC геноциду над Србима, и бројном учешћу католичких свештеника и фратара, у самом чину чињења злочина над Србима!

Разјарени бравар, тек после обелодањивања његових захтева, наредио je да се Алојзије ухапси и изведе на суд, и то за доказану сарадњу са усташким злочинцима, који су из емиграције дошли илегално у Загреб, да се са њим усагласе око припреме извођења своје планиране акције „општенародног устанка против комунистичке тираније“, под својим новим именом „крижари“, јер је усташко име било везано за почињени геноцид над Србима, Жидовима и Ромима!

Приликом претреса католичког самостана на Каптолу (средиште RKC у Хрватској), где је било и боравиште самог надбискупа Степинца, пронађена је добро сакривена државна архива NDH, као и део опљачканих драгоцености Срба и Жидова у Загребу, али и део златних зуба, насилно повађених логорашима пре убистава у логорима, златног пршћења и осталог накита. И све то скоро годину дана после ослобођења, и победе над хрватским фашистима.

Пронађени су и лични дневници блаженога Алојзија, који су одмах сакривени по наређењу шефа хрватске ОЗНЕ Ивана Крајачића, личног пријатеља бравара Broza, који ће своју србофобију отворено испољавати, недодирљив у том свом несташлуку!

Чим је деведесетих година у Хрватској  извршен повратак неоусташке владавине, одмах су ови добро сакривени дневници помпезно враћени RKC, да се могу користити у знанствене сврхе (читај „научни“ рад), као доказ тираније комуниста над црквом  у Хрвата!

После хапшења надбискупа Степинца, Ватикан је одмах организовао систематску кампању у свим земљама које су под видом „борбе против комунизма“ вршиле очување нацистичких и фашистичких стручњака од суђења за доказане злочине, те је тако сврстан и ратни злочинац Алојзије Степинац, кога су писани докази његових упутстава за насилно прекрштавање Срба  јасно теретили, уз јавну подршку нацистичком режиму у хрватском Сабору, где је био посланик!

Осуђен је на дугогодишњу робију, упркос бројних интервенција из земаља антифашистичке коалиције, где су Америка и Француска предњачиле, али је ипак британски допринос тој кампањи био посебан. Иако су становници Велике Британије у мањој мери католици, акција подршке Степинцу је вешто искоришћена за снимање филма у ком је главну улогу играо Алек Гинис, а Степинац је приказан као „истински борац против комунистичких диктатора који не поштују ни закон ни Бога“, што се данас поново потенцира у антифашистичкој ЕU, која све више упире прстом у те „страшне РУСЕ“, иако су управо совјетски војници и сломили кичму фашизма и нацизма, док је највећи део тадашњих окупираних европских земаља баш вредно учествовао у производњи ратних средстава и потреба за немачку војску, те су и сами Британци понекад добили понеки поклон као V-1 (прва ракета за бомбардовање), удружени производ Нове Европе, како су је називали германски теоретичари.

Сам Степинац, у затвору је живео комотно, чак му је једна просторија уређена као  капела, да може обављати верске обреде, а додељен му је и капелан, католички свештеник, осуђени ратни злочинац!

Кампања мисе -задушнице за ратног злочинца Степинца, заједничко je дело хрватске посланице у европском парламенту Маријане Петир и генералног секретара Veća biskupskih konferencija EU, dominikancа Olivijeа Pokujonа, јер обоје знају да СПЦ не сме да се огласи, одмах ће је сатанизовати дежурне НВО у Београду, као антиевропску, мрачну, ретроградну, која не може да разуме напоре колабораната у Београду да икако „измене слику“ о Србима као „ратним злочинцима“, који су баш архетипски православни злочинци, што разни наводни „антифашистички стручњаци“ у својим радовима већ и доказују! Ти се радови по правилу  финансирају из доказаних фондова за пропаганду, неолибералних, атлантистичких, лихварских центара у Лондону и Њујорку!

У својој пригодној беседи, Pokujon је истакао да је блажени надбискуп Степинац живео у тешком времену, у ком је његова разборитост у доношењу тешких одлука била кључна, а уско повезана са жртвом коју је поднео!

Агилна посланица Петир, још је 2016.године у ЕП организовала скандалозну изложбу под називом „Hrvatski svetac kardinal Stepinac“, коју су осудила јеврејска удружења у свету, док је Београд реаговао млако и опрезно.

Сама кампања сатанизације комуниста који прогоне RKC, почела је за времена папе IVANA PAVLA II, некадашњег краковског бискупа, потписника споразума PAX AMERICANA, којим је почела ревизија стварног учинка немачког нацизма и настале штете, која је и данас немерљива, уз примарни задатак промене политичке власти у земљама Источне Европе.

Наследник Алојзија Степинца, загребачки надбискуп Фрањо Кухарић, одмах је у тој кампањи  лансирао тезу о „србокомунистичком“ прогону Степинца, иако је у кампањи против њега учестовала изабрана група браваровиг сабораца, сви су били кроатокомунисти, а поједини и иницијатори сарадње са терористичком усташком организацијом још у краљевини Југославији, док су поједини били отворени заштитници усташа током рата, као Андрија Хебранг, кога ће бравар уклонити као потенцијалног супарника у партијској хијерархији.

Није случајност, да се миса за ратног злочинца полако претвара у традицију обележавања „страдања борца против комунизма“, који је још тридесетих година прошлог века у свом дневнику записао —

„Što se tiče pravoslavlja, tu nema čovjeka, nema istine, nema morala.

Kada bi  Srbina i Hrvata skuhali u istom loncu, i juha bi se razdvojila“ !

Овакве мисли јасно разјашњавају, зашто ти дневници ни до данас нису јавно публиковани, јер блажени Алојзије у њима, својим мислима понајбоље казује и о себи самоме, и о цркви којој је припадао, па држали му наводни еуропски антифашисти мисе – задушнице довека!

Цинизам наводних демократа и хуманиста, српски народ је осетио на својој кожи у три наврата прошлог века, и то памћење, неће избрисати ни све упорне лажи европских, бриселских чиновника, ни све лагарије београдских колабораната,па ни претварања ватиканских мајстора!

Извор:
АНФОР