Свети Нектарије Егински – житије за децу

У малом селу Силвирији, 1. октобра 1846. године рођен је дечак као пето дете у сиромашној, али честитој породици Кефалас. Родитељи, Дима и Василика, дали су му име Анастасије. Поред њих, велику улогу одрастању дечака имала је бака. Она га је учила како се моли Богу и поклонила му је ланчић са крстићем.

Анастасије је веома желео да учи. Са благословом родитеља кренуо је у Цариград, до кога је морао да путује бродом. Али на пристаништу, када је замолио капетана једног брода да га повезе, овај га је одбио. Рекао му је да нема довољно новца за карту. Тада се догодило чудо. Брод није хтео да крене упркос свим настојањима капетана. Тек кад је узео дечака за руку и одвео га на палубу, брод је кренуо.

У Цариграду се Анастасије запослио у некој радњи како би зарадио за своје основне потребе. Међутим, трговац му је стално закидао на плати. Жалостан дечак одлучи да потражи помоћ од Господа. Узео је папир и оловку решен да напише писмо Христу. Ту је записао шта му је све неопходно. Када је кренуо на пошту са писмом, на коме је уместо адресе писало „Небо“, срео је једног имућног човека, који се понудио да му однесе писмо до поште. Прочитавши шта је дечак написао, он се сажали и пошаље све што је мали Анастасије тражио. Када је обукао ново одело, газда га је оптужио за крађу. Дечак се правдао чињеницом да је све ствари добио од Христа. Убрзо је прешао на бољи посао. Почео је да учи млађе ђаке у црквеној школи, зашта је добијао више пара.

Када је напунио 20 година пошао је на острво Хиос, јер су тамо тражили наставника. Молио се Богу да његови ђаци с љубављу приме учење о Христу.

На острву је било неколико манастира и Анастасије је често одлазио у светиње које су га силно привлачиле. Тако је постао искушеник, а 1876. је пострижен. На монашењу је добио име Лазар, а када је рукоположен за јерођакона, назван је – Нектарије.

Његов духовник, страрац Пахомије, инсистирао је да Нектарије настави своје школовање. Тако је Нектарије отишао у Атину.

У Атини је завршио гимназију и Богословски факултет. Писао је много у то време. Када је позван у Египат, Нектарије је пошао са радошћу. Мислио је о бројним Грцима којима је требао, а који су живели у тој земљи. Дошавши у Александрију рукоположен је за јеромонаха и постављен за секретара Патријаршије.

Био је омиљен међу народом. Красиле су га многе врлине и то није могло да прође непримећено. Изабран је за митрополита Пентапољског. У Каиру је примио чин епископа.

Упркос великој љубави коју је задобио код народа, злобници и завидљивци су оклеветали Нектарија и патријарх га је разрешио свих дужности.

Нектарије, веома ражалошћен, враћа се у Грчку. Међутим ни тамо га не чека ништа лепо. Ружне гласине су дошле до Атине и Нектарије остаје без службе и прихода. Стрпљив, какав је иначе био, чекао је да Господ разреши његове проблеме.

Када је добио прилику да служи на острву Евија, био је веома срећан. Разговарао је са народом, писао је књиге и продубљивао своја знања о Христовој науци.

После неког времена добио је место управника једне духовне школе у Атини. Постао је омиљен међу младићима од којих су многи постали свештеници и са радошћу се сећали школског времена коме је печат давао отац Нектарије. Препричавали су његова дела испуњена бригом и жељом да их изведе на прави пут. Као пример те бриге може да послужи случај школског чистача. Наиме, када се разболео човек чији је задатак био да чисти школу, Нектарије је сваке ноћи све кришом прао и чистио. Школа је блистала, а он је био срећан, јер је тако спасао посао чистачу.

Служио је редовно Литургију, неуморно је беседио својим ђацима, делио је милостињу и много се, као и увек, молио.

Са шездесет две године је пензионисан. Тада се посветио оснивању манастира Свете Тројице, на острву Егина. Монахиње су добиле пожртвованог духовника и стрпљивог исповедника.

Отац Нектарије се веома усрдно молио. Догађало се да после његових молитви почне киша, болесни да оздрављају, а виђали су га и како лебди изнад земље.

После дуже болести, 1920. године, старац Нектарије је отишао у наручје свом  Творцу. У тренутку кад је испустио душу, читава болница је замирисала предивним мирисом. Један непокретан болесник је устао истог тренутка када су на њега ставили кошуљу оца Нектарија.

Од тада се река људи излечила на његовим светим моштима. Поклоници су посебно истицали излечења од неизлечивих болести. Свете Нектарије је постао један од најпознатијих исцелитеља од рака.