МАЛИНА

По завршетку академије живео сам у једној кући и тамо сам чуо ову необичну причу о чуду преподобног Серафима:
Причу ћу испричати по сећању: више пута сам је чуо од дадиље, старице Александре.

-То је било давно, – почела би полако старица, са прекидима, – Дошао је у саровски манастир нови архијереј. Много се наслушао о угоднику Божијем, али сам није веровао у чудеса баћушке. А можда су му и људи свашта причали?
Срели су архијереја монаси са звонима, част његовој части, у цркву га испратили, а онда у архијерско одмориште. Онда, угостили га онако како и треба. Другога дана служба. Све је архијереј погледао, а онда упитао:
– А где живи отац Серафим?
А баћушка тада није живео у манастиру, него у својој пустињи. Упрегли су коње за архијереја. Била је зима, снега је у саровским шумама било – какви само сметови! На силу је путовао архијереј.
Баћушку су раније обавестили да сам архијереј иде њему у госте. Угодник Божији му је изашао у сусрет без капе (клобука) и смирено је направио архијереју поклон до ногу.
– Благослови – каже – мене убогог и грешног, свети владико! Благослови баћушка!
Архијереј благословио и иде напред у његову пустињицу. Баћушка га под руку придржава. Свита је остала да причека. Ушли, помолили се, сели. Баћушка тако и каже:
– Гост код мене високи, а угостити га код мене убогога Серафима и нема чиме, – обратио се он опет архијереју. А он, угодник, прозрео је душу његову, да не узима све за благодат, оно што Бог даје светима. А и да каже директно неће, да не би увредио архијереја.
А баћушка је био добар, зато га је и медвед волео, јер је веома добар био овај угодник. Од његовог изгледа сва злоба је нестајала у људима и у зверима.
Архијереј је мислио да баћушка хоће да га угости чајем, па рече:
– Не брини се, ја сам сит. А и нисам ради тога ја к теби дошао по великом снегу. Ето о теби говоре разне приче.
– Какве, баћушка, приче? – пита угодник, као да не зна.
– Ето, кажу да ти твориш чудеса.
– Не, баћушка, убоги Серафим не може творити чудеса, њих може творити само један Господ Сведржитељ. А Њему је све могуће, Милостивом. Он је и цео свет прекрасно из ничега створио, баћушка. Он је и Илију хранио преко гаврана. Он је и нама, с тобом, баћушка, ето погледај, какву само благодат дао.
Архијереј је погледао у угао, куда му је показао угодник, а тамо је већи грм малине израстао, а на њему пуно зрелих плодова.
Запрепаштени владика није ништа могао да каже. Зима, а малина, и још из голог пода израсла! Као у причи!
А баћушка Серафим, узео чајни тањирић, и бере малине. Набрао и донео пред госта.
– Једи, баћушка, једи! Не стиди се. У Бога свега има много! И преко убогога Серафима, по његовој молитви и по Својој милости неизрецивој, Он све може. Ако будете имали вере колико је зрно горушичино, тада и гори можете рећи: “Баци се у море!” – и она ће се преместити. Само не треба сумњати, баћушка. Узми, узми!
Архијереј је све појео, а онда се изненада поклонио баћушки до ногу. А баћушка је успео да га предупреди и да каже:
– Не смеш ти да се клањаш пред убогим Серафимом, ти – архијереј Божији. На теби је велика благодат! Благослови мене, грешног, и помоли се!
Архијереј је послушао и устао. Благословио је баћушку и само рекао две – три речи:
– Опрости ми, старче Божији. Погрешио сам пред тобом! И моли се за мене, недостојног, и у овом животу, и у будућем.
– Слушам, баћушка, слушам. Само ти до моје смрти никоме ништа не спомињи, иначе ћеш боловати…
Гледа архијереј, а грм се и не види, а на тањирићу од малине још сока остало, значи да то није било привиђење. А и прсти су код њега били од малина.
Изашао је архијереј. Чека га његова свита. “И шта би то могло бити, – мисле, – да је он тако дуго говорио с баћушком Серафимом?” А он га, опет испод руке, све до саоница прати. Посадио га и опет се још једном у снег поклонио.
А архијереј, само што су одмакли каже својима:
– Велики угодник Божији. Истину су за њега говорили, да он може да твори чудеса.
Али ништа им о малини није рекао. Само је целим путем ћутао и крстио се, а онда би опет поновио:
– Велики, велики угодник!
А тек када се баћушка упокојио он је свима испричао за малине.

Извор: Приче и поруке