Петар и благословени пасуљ (прича)

Прелепа прича испричана у православном духу која учи децу хришћански врлинама.

Био једном  један Петар. Он и његова мајка били су веома сиромашни. Имали су само једну мршаву краву. Једнога дана мајка је рекла Петру :″ Петре сине, молим те иди на пијацу и продај нашу краву не би ли добили нешто да поједемо ″. Петар је устао и без речи послушао своју мајку.

Када је стигао на пијацу дуго је стајао јер нико није хтео да приђе. Сви су из далека могли да виде да је крава мршава. Међутим, на пијацу је кренуо и један монах из оближњег манастира.

Као што то монашто налаже он није био богат и имао је само три зрна пасуља у џепу. Надао се да ће са тим успети нешто да купи за манастир. Дуго је гледао по пијаци али сва роба је, за њега, била скупа. Онда је угледао Петра. Помислио је у себи: ″Сигурно је нека мука натерала ово дете да продаје тако мршаву краву. Ако је мало будем хранио и за њу се Богу молио сигурно ће давати пуно млека ″.  Потом је пришао Петру и рекао му : ″ Помаже Бог дете, ја ћу да купим твоју краву ″.  ″ Бог ти помогао Оче, а шта ћеш ми дати за краву ″, упитао је Петар. ″Даћу ти три зрна пасуља″, рекао је монах. ″Их″, рече Петар, ″па како ћу ја да се наједем од три зрна пасуља?″. ″Ово је благословени пасуљ. Ја сам се Богу помолио да донесе велики род. Све што треба да урадиш је да га закопаш у земљу , да се помолиш Богу да ти помогне и да верујеш″, рече монах. ″У реду″, рече Петар, узе пасуљ и отрча кући.

Видевши Петра како трчи према кући мајка га упита: ″Сине, јеси ли ти то продао нашу  краву?″.  ″Јесам мајко!″, одговори Петар. ″А шта си добио за њу , сине мој мили?″, опет упита мајка. ″Три зрна пасуља.″, одговори Петар. Мајка се ухвати за главу па рече: ″Три зрна пасуљ!?! Па шта ми да радимо са три зрна пасуља!?! Како ћемо се од тога најести? Јао, Петре, Петре па продао си целу краву за ТРИ зрна пасуља!″. ″Али мајко″, рече Петар, ″ово је БЛАГОСЛОВЕНИ пасуљ. Донеће нам велики род.″  Но, мајка више ништа није слушала. Уморна од беде, глади и бола само је ушла у кућу и легла у кревет. Петар је веровао да ће му Бог помоћи и уради је све како му је монах рекао.

Ујутру Петра је пробудио мајчин глас: ″Петре сине, поносу мој, дико моја, чедо моје паметно. Ти си сине веровао, мајка није али ти си веровао. Бог нас је погледао!″. Устао је и изашао из куће, а у дворишту, на месту где је синоћ посадио пасуљ, било је ВЕЛИКО дрво пасуља са МНОГО плодова. Мајка га је, сва испуњена срећом и неким олакшањем, љубила и миловала по коси.

Петру је било веома драго због тог великог Божијег дара али копкало га је колико високо је порасло дрво пасуља. Почео је да се пење уз дрво. Пењао се све више и више и више чак је и у један облак ушао. На једном погледао је и видео да је дошао на врх планине. Сишао је са дрвета и разгледао шта има у околини.

Угледао је једну стару кућу од дрвета, пришао је и покуцао на врата. Врата су зашкрипала и отворила се.

″Помаже Бог.″ изговорио је умиљати глас.

Помало збуњен Петар је одговорио ″Бог ти помогао.

Како се зовеш?″. ″Ја сам Милица а ти?″, одговорила је девојчица .

″Ја сам Петар. Драго ми је. Шта радиш овде високо на врху планине?″, упитао је Петар.

″Ја живим овде са својим татом. Помало ми је тешко јер не могу да сиђем са планине до села јер тата ми је стар и болестан и не смем да га оставим самог а већ нам је скоро сва храна нестала.″, рекла је Милица.

″Да ли бисте ти и твој тата хтели да живите самном и мојом мамом? Нас је Бог благословио дао нам је мноштво пасуља биће довољно и за вас и за нас.″, упитао је Петар Милицу.

″Врло радо али прво морам да питам тату.″, сва срећна рекла је Милица.

Миличин тата је пристао и Петар, Милица и стари тата полако, преко пасуља су се спустили до Петрове куће. Ту их је сачекала Петрова мајка, сви су се упознали и договорили да живе у миру слози и братској љубави.

Бог је био веома милостив и дрво пасуља је целе године давало много плодова па су  Петар и Милица почели заједно да продају пасуљ на пијаци. Ускоро су се веома обогатили. Купили су три дебеле краве, имали су да једу у изобиљу и у топлом и чистом да живе и спавају. Свако јутро и вече сви заједно су се испред иконе молили и захваљивали Богу. Сваки пут кад би сели за сто да једу хвалили су Бога и осећали велику захвалност.

Но, Петар није заборави преко кога је добио велику Божију милост. Једнога дана устао је рано ујутру, понео нешто новца и велику корпу пуну пасуља. Кренуо је у оближњи манастир да да дарове манастиру и да каже оном монаху да су њихове молитве биле услишене. У манастиру су га радосно дочекали и онај монах га је одмах препознао. Било му је веома драго због Божије милости која се на њих излила, срце му се испунило топлином. Мало су поразговарали, Петар је оставио дарове манастиру и свако је кренуо даље својим послом.

На путу до куће Петар је угледао једно голишаво, мршаво дете како седи на путу и плаче. Упитао га је

″Детенце драго, зашто плачеш?″.

Грцајући кроз сузе дете је одговорило ″Моји мама и тата су веома сиромашни, немамо шта да једемо. Ја сам гладан и хладно ми је.″

″ Е ако је тако немај више бриге. Господ Бог је мени помогао када ми је било најтеже сада је време да ја једном од његових малих узвратим.″, сав радостан рекао је Петар. Одвео је детенце кући нахранио га, обукао и кренуо са њим његовој кући. У кући су седели отац, мајка и још троје мале деце, тужна лица и празних стомака само су уздисали. Петар је са собом понео доста хране и одеће.

Када су се сви мало окрепили и дошли себи Петар је упитао ″Да ли би сте ви хтели да радите? Посао би био да берете пасуљ и да га продајете на пијаци. Тако би сте имали довољно да лепо живите.″

″Наравно!″ сав радостан узвикнуо је отац детенцета.

Од тада су сви живели лепо и благочестиво, деца су узрастала у врлинама и увек су поштовали своје родитеље. Хвалили су Бога у векове векова.

Поуке:

Петар је био послушан мајци и без речи је чинио шта му је рекла, имао је велику веру у Бога и његову (по)моћ, делио је што му је Бог дао, нахранио, обукао сиромаха и помогао му да из своје беде изађе и још много тога за шта препознате да је прави тренутак да деци приближите лепоту хришћанских врлина и православног живљења.

Аутор: Јелена Радосављевић

Извор: Писмо са Листе Православних Родитеља