Људска представа о рају: из књиге „Флавијан“

“ -Љоша! А какав рај замишљаш за себе? Какав би жибот желео за себе тамо?

-Па, замишљам рај који личи на Свету Гору,само што тамо пуштају жене, да бих био тамо заједно са мојом Иринком, а и да тамо сретнем своју покојну маму, баку, све своје рођаке, све које волим, Семјона са Нином и тако даље.Да исто као овде тамо буду море,планине, зеленило, топлота, чемпреси, маслине, а и наше руске брезе такође,јелке, једном речју, богат биљни свет. Да што чешће сија сунце, да има извора чисте воде, да певају птичице, разне животиње шетају питоме и да не уједају…Замислите како би се моји мали војници дружили са правим лавом!

Да Иришка и ја имамо кућицу, светлу, окречену, са црепом на крову као у Грчкој! Велика тераса, сва обрасла виновом лозом, на тераси плетене фотеље за мене са Иришком и за дечицу, па још…- тада сам се мало збунио- и пас Марсик, ког сам имао у детињству…

Да наш покровски храм буде близу, са тобом у олтару, разуме се, сви светогорски манастири и наши руски такође, да се сви међусобно дружимо, идемо једни код других у госте, радујемо се једни другима, волимо једни друге…Ето, не знам чак шта бих још могао да пожелим! Шта мислиш о мом рају?

– Добар ти је тај рај, згодан, прави, баш тако и треба да живе људи у овом земаљском животу – да се воле, радују, кућица са виновом лозом на тераси… Само, да ли си приметио да неког нема у њему?

-Кога? Чини ми се да сам имао у виду сву родбину!

-У њему нема Христа! Живог Господа Исуса Христа! Као једног од становника твог згодног раја!

-Тачно! – пренеразио сам се. – Како се само нисам…

– Не само ти, Љоша – утешно је рекао Флавијан. -Скоро сви људи, маштајући о рајском животу, о разном благу које им је спремио Христос, заборављају на Њега самог! И не траже у земаљском животу и у вечности самог Господа Исуса Христа и спајање са Њим у Његовој Божанственој љубави, већ само ону утеху и награду, које је Он увек спреман да пружи и обилно пружа целом људском роду! Може се рећи да смо ми деца која не очекују оца, већ само поклоне које нам доноси!

Из књиге: „Флавијан“