ДА ли ће у Грчкој око 10.000 свештених лица и помоћног особља изгубити статус државних службеника, најважније је питање након објављивања Нацрта споразума о односима цркве и државе.
Јавна дебата је све интензивнија, а сваким даном јача фронт отпора према Споразуму, који су пре неколико дана заједничким саопштењем најавили премијер Грчке Алексис Ципрас и архиепископ Атине и целе Грчке Јеронимос.
Иако споразум обухвата 15 поглавља која тек треба да буду разматрана и евентуално прихваћена кроз институције грчке цркве, па тек онда да уђу у процедуру владиних служби и на крају парламентарне верификације, ставка о одузимању статуса државних службеника свештеним лицима је покренула лавину незадовољства код свештенства.
Црквени великодостојници најављују да ће се први међу њима, архиепскоп Јеронимос, због „по цркву понижавајућег споразума“, суочити са широким и интензивним отпором свештенства.
Држава би и даље финансијски гарантовала око 200 милиона евра годишње, колико износе плате свештеника, али би их у виду субвенције исплаћивала новоуспостављеној агенцији која би спроводила све административно-бирократске операције.
Истовремено, формираће се још једна агенција за „заједничку експлоатацију црквеним добрима“ широм Грчке. Нема прецизних података, али је познато да црквено земљиште и некретнине баснословно вреде.
На први поглед ништа се битно не би догодило, осим што би влада испунила један од услова европских кредитора да јасно дефинише статус црквених лица и ослободи се баласта од 10.000 службеника у јавном сектору.
Црквени великодостојници, а предњаче владике из Солуна и Пиреја, Антимос и Серафим, оспоравају право архиепископу да постиже споразуме и одлучује „о будућности 11.000 свештеника и њихових породица“.
– У питању је приватизација Цркве – тврди владика Серафим и наговештава жесток отпор маргинализацији цркве која „постоји 2.000 година и не пристаје на статус приватног предузећа које држава може да подржава, али и не мора“.
ИСТОРИЈСКИ АКТ
ВЛАДИНИ званичници говоре о „историјском споразуму“, а високо рангирани представник владајуће Сиризе Јоанис Аманитидис каже да ће се кроз широки друштвени консензус рационализовати односи Цркве и државе, при чему држава мора да буде гарант верских слобода сваког грађанина.
