СТАРАЦ КЛЕОПА румунски: Улога 40 СВЕТИХ ЛИТУРГИЈА

Ваља да знате да је од свих служби које се творе у Цркви најкориснија и најмоћнија Света Литургија. Света Литургија је Жртва за спасење целог света. Казиваћу вам о значају 40 Светих Литургија.

Сваког дана на Светом Престолу где се врши Литургија жртвује се Спаситељ наш Исус Христос. Као што каже свештенослужитељ: „Жртвује се Спаситељ света, који узима грехе света“. Кап крви Исуса Христа очишћује све грехе света. Због тога прве службе које се приносе и за живе и за мртве јесу Свете Литургије. На другом месту долазе помени за мртве, псалтир, акатисти, дела милосрђа (за покојнике, напр), задужбинарство.

Али Литургије се не могу служити за свакога. Псоваче светиња не можеш стављати за помен на Светој Литургији. Грех је. Људе што живе невенчано не можеш стављати за помен на Светој Литургији, јер је то велики грех. Оне што су прешли у секташе не можеш стављати за помен на Светој Литургији, јер су се одрекли Крштења и Цркве. Оне што су одбили Свете Тајне на самрти не можеш стављати за помен на Светој Литургији. Оне што су умрли невенчани, што се нису венчали ни на самрти, такође не можеш стављати за помен. И оне што су били у браку са блиским сродницима, почев од петог степена наниже. Ти се могу стављати за помен на службама, на Псалтиру, али на Литургији ни у ком случају.

Затим, ви видите да ми вадимо честице свакога јутра на Светој Проскомидији за многе хиљаде које поменемо. Изјутра код нас у олтару при помињању буде по 15 – 20 отаца. Они одлазе код свештеника који врши Свету Проскомидију и казују: „Оче, благослови да поменем живе и мртве“. А свештеник вади две честице светим копљем говорећи овако: „Прими, Господе, жртву ову за милост, живот, мир, здравље, опраштање грехова раба Божјег архимандрита тог и тог и свих које ће он поменути, живих и мртвих“. Онда свештенослужитељ ставља по честицу код живих и код мртвих на Светом Дискосу за сваког свештеника и монаха кога помиње.

Честица стављена у Путир јесте као сунчев зрак; можеш да поменеш милион душа. Али те честице представљају душу поменуту на Светој Литургији. Велику грешку чине свештеници који дају честицу људима да носе кући. Велики грех чине. Није допуштено. Дођи да ми покажеш где пише да дајеш да се носи честица кући. Ако даш честицу човеку да носи кући, лишио си га Литургије тог дана; нема више удела. Честице се ваде на Светој Проскомидији: из четврте просфоре за живе и из пете просфоре за мртве и изненада умрле. Оне остају на Светом Дискосу, јер су изјутра само благословене, нису још освећене.

А на Светој Епиклези, на призивању Светог Духа, када свештеник подиже руке увис и чини три метаније до земље и призива Светог Духа говорећи: „Господе, који си у трећи час Апостолима својим ниспослао Пресветога Духа свог. Њега, Благи, не одузми од нас, но обнови нас, који ти се молимо“; затим чини поклон са челом до земље и опет подиже руке и призива Пресветог Духа трипут. И када заврши ово призивање Светог Духа, он показује на божански Агнец и на Свети Путир и казује: „И учини, Господе, овај Хлеб часним и пречистим Телом Христа Твога. Амин. А што је у овом Светом Путиру – скупоценом крвљу Христа Твога. Амин.“

И благосиљајући их вели: „Претворивши их Духом Твојим Светим. Амин. Амин. Амин“. Затим свештеник клечи и моли се заједно са целим народом за цели свет.

То је срце Свете Литургије, јер сада силази Свети Дух на Свете Дарове, који се претварају у Тело и Крв Спаситеља нашег Исуса Христа. А честице што се ваде за живе и мртве не претварају се у Тело и Крв Господа, него се стављају на крају у Свети Путир, и освећују се када дођу у додир са Пречистим Тајнама. Тада свештеник казује: „Омиј, Господе, Светом Крвљу Твојом, грехе свих овде поменутих молитвама светих твојих. Амин“. (Цитирана места упоређена са Служебником; нап. прев).

А ако вам свештеник даје честицу, неосвећену, изјутра, не узимајте је. Хиљаду је пута боље да узмеш нафору, јер нафора је освећена у оквиру Свете Литургије, а честице неосвећене не дају се за ношење кући. Боже сачувај!

Ето зашто треба да долазите што редовније у цркву. Али вас молим, када дајете помене на Светој Литургији, ако знате да неки живе невенчано, ако су се узели блиски сродници, ако је когод, Боже сачувај, секташ, ако хули на Бога или псује, не стављајте га за помен, јер му чините велико зло. Ми хоћемо да га сјединимо са Исусом Христом а он Га псује? Чији глас слуша Бог? Размислите!

Када се пренете из сна, јутром, прво и прво обавите свету молитву, то јест, начини три поклона и реци трипут: „Слава Теби, Боже наш, Слава Теби!“ Умиј лице водом да растераш сан и отиди пред свете иконе. Затим се трипут осени правилним Светим Крстом, састављајући три прста који символизују Свету Тројицу – Оца, Сина и Светог Духа – а друга два представљају Божанство и човечанство Христово, то јест две природе. И стави најпре руку на чело: „У име Оца“; на трбух „Сина“; на десно раме: „Светога Духа“ и на лево раме: „Амин“.

То је догматски Крст по канонској уредби Цркве и по 92. канону Светог Василија Великог. Не осењујте се кривим крстом или у журби, јер ће се ђаво на то само злурадо церекати. Ко те је научио да се подсмеваш Светом Крсту? Ко теби везује руке да их узносиш догматски? Христов Крст је имао 13,5 метара висине и 3,80 метра ширине.

Правилно се крсти. Ако ли не, ниси православац, јер исмеваш Свети Крст, и смеје се ђаво од тебе кад тако булазниш.

Осењуј се правилним крстом и када пролазиш поред неке цркве; да те не буде стид осенити се правилним Светим Крстом. Тамо је присутно Тело и Крв Господња, стално, на Светом Престолу. Тамо је Христос жив у Светом Олтару. У свим православним црквама Пречисте Тајне Стоје на Светом Престолу. Ако се не клањаш Цркви, не клањаш се Христу!

Нека би Бог дао да се видимо сви у Рају! Боже сачувај да један једини остане на мукама; сви да се радујете у рајским вртовима! Сви. Кад бих имао велику врећу, да вас ставим у врећу, да бих вас могао пустити у рајске вртове! Кајмо се! Знате ли како вам је тамо лепо? Чуј шта вели Апостол Павле: „Што око не виде, и ухо не чу, и у срце човеку не дође! (уп. са 1. Кор2,9; нап. прев.). То је припремио Бог онима који Га се боје и љубе Га.

С румунског: Арсеније Бугарски

Извор: ЦАРСА