ПЉУВАЊЕ ПО ПРОЛИВЕНОЈ СРПСКОЈ КРВИ И ЖРТВАМА – БЕОГРАДСКА НАТО НЕДЕЉА

НАТО је 24. марта 1999. године у 19:45 часова почео ваздушне нападе на војне циљеве у СРЈ, да би се касније ваздушни удари проширили и на привредне и цивилне објекте. У нападима који су без прекида трајали 78 дана тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, цркве и манастири. Процене штете коју је имала СРЈ крећу се од 30 до 100 милијарди америчких долара. Коначан број жртава званично није саопштен, а српске процене се крећу између 1.200 и 2.500 погинулих и око 6.000 рањених. Током рата са Косова и Метохије је избегло неколико стотина хиљада Албанаца. Напади су суспендовани 10. јуна, након потписивања војно-техничког споразума о повлачењу југословенске војске и полиције са Косова и Метохије. Истог дана у Савету безбедности је усвојена Резолуција 1244. по којој СР Југославија (Србија) задржава суверенитет над Косовом и Метохијом, али оно постаје међународни протекторат под управом УНМИК-а и КФОР-а. Са војском и полицијом у Централну Србију је избегло више од 200.000 косметских Срба и других неалбанаца.

Косовски Албанци су 17. фебруара 2008. у Скупштини Косова једнострано прогласили независност Косова и Метохије од Србије, што Србија не признаје.

Раст броја оболелих од различитих облика карцинома у нашој земљи последица је у великој мери НАТО бомбардовања, речено на научном скупу „Последице НАТО агресије на СРЈ“.

Да би се то и доказало у међународним институцијама, неопходна је стручна, правна и финансијска подршка истраживачима у Србији, порука је учесника скупа, преноси Танјуг.

Директор Евроазијског безбједносног форума Митар Ковач оцијенио је да је важно да се Србија јасно одреди према НАТО агресији пред међународним институцијама.

„Подаци говоре о знатно повећаној смртности и броју оболелих од онколошких болести како код деце тако и код старијих особа. Са подацима треба изаћи пред међународне институције, као што је то на пример урадила Италија и Немачка, а везано за војнике који су служили у склопу КФОР-а“,каже Ковач.

Он је напоменуо да стручњаци очекују да доказивање посљедица бомбардовања буде државни приоритет јер, ако се обезбиједе средства за истраживања, моћи ће да се докаже јасна веза употребе осиромашеног уранијума и болести те да се финансијски помогне онима који пате од различитих облика карцинома.

„Обичан народ није свестан последица бомбардовања које трају и данас“,напомиње Ковач. Учесници скупа су оценили да се може очекивати повећано обољевање од канцера у наредним годинама у областима где је било најинтензивније бомбардовање.

Ковачевић: Сваки пети грађанин Србије има хромозомске поремећаје

Професор Радомир Ковачевић, токсиколог у Институту за медицину рада и радиолошку заштиту напомиње да истраживања, на којима су радили стручњаци различитих профила говоре, да су код 20,7 процената становништва у Србији примећени специфични хромозомски поремећаји, за које се, каже, верује да су последица бомбардовања.

„Имамо институције које могу да се ухвате у коштац са овим проблемом, али без подршке државе није могуће урадити дубља истраживања на екосистему и на људима“, каже Ковачевић.

Што се тиче деконтаминације земљишта држава нема довољно средстава да се комплетно земљиште очисти.

„Зато је потребно формирати међународни фонд који би прикупљао средства за ову намену“, закључено је на скупу.

Извор:
ПРАВДА И ПРАВО