ИРЕНА ЖИВКОВИЋ: РУДНИК БОР СМО ПРЕУЗЕЛИ ОД СВОЈИХ ПРЕДАКА ДА БИСМО ГА ПРЕДАЛИ ПОКОЛЕЊИМА. НЕКИ СУ ЗА РУДНИК ДАЛИ И ЖИВОТЕ ДА БИ ГА ВУЧИЋ ДАНАС ПОКЛОНИО!

Пише: Ирена Живковић

Рудник је национално благо и као такво мора бити национализовано.
Нисмо се бунили док је било добро? Нисмо. Борани су свесно загађивали и тровали себе и своје породице зарад тих бенефита и зарад тога да поколењима нешто оставе. Неки су сем тровања дали и своје животе. На пример мој деда.

Ирена Живковић: Рудник Бор смо преузели од својих предака да бисмо га предали поколењима. Неки су за рудник дали и животе да би га Вучић данас поклонио!

Наравно да се бунимо када је лоше. Шта у томе није природно?

Рудник Бор је национално благо, преузели смо га од својих предака да бисмо га предали поколењима. Ако се већ продаје дедовина српске деце – онда то бар треба да је за праву цену. Не сме бити поклоњено – као сада. Национализовати РТБ – могуће је.

Када говоримо о томе како је РТБ Бор “губиташка фирма и ми нисмо умели, па смо је поклонили другима”, волим да додам овај текст где је један човек, Ненад Дацић покушао да се свега сети:

“Од пара РТБ-а Бор, ван оног дела који се издвајао из личних доходака радника, изграђено је следеће:

Србија
Фабрика каблова у Новом Саду (Новкабел).

Фабрика каблова у Зајечару.

Фабрика каблова у Светозареву (Јагодина).

Ваљаоница бакра у Севојну. Бор је годишње Севојну давао око 30.000 тона бакра, на прераду. Део од продатих лимова ишао је Бору, али Бор је све то могао да прода у иностранство и да узме десет пута више новца!

Топионица цинка и олова у Трепчи.

Југословенско драмско позориште у Београду.На улазу је постојала позлаћена табла на којој се наводе имена фирми које су учествовале у његовој изградњи, а на другом месту је РТБ-Бор. Не знам да ли те табле и даље има, или је склоњена после пожара?

Око 70км аутопута Београд-Ниш.

Пут Параћин-Зајечар, са делом према Бору.

Део болнице у Зајечару.

Пругу према Мајданпеку и Београду, са једне стране, и према Зајечару са друге стране. Рудници бакра (РББ) су сами финансирали мост код Церова.

Део пруге Београд-Бар.

СЕВЕР-Суботица (део).

Целу инфраструктуру, са жичарама, на Копаонику.

Од пара РТБ-а Бор финасиран је део изградње САРТИДА.

Хидроелектране ЂЕРДАП. Овде постоји један податак који звучи невероватно! Да би се изградила хидроцентрала РТБ је морао да подигне и иностране кредите којима је исплатио свој део, али и део који су на себе преузеле друге фирме из бивше СФРЈ. Наравно, све је вратио РТБ, док су се остали извукли. “Солидарно”, нема шта!

Преносна електро-мрежа од Ђердапа, преко Бора до Ниша (преко Зајечара-први крак, на основу чега је Зајечар и постао центар за дистрибуцију електричне енергије, без икаквог основа; центар је требао да буде Бор, и по правди и по логици) и други крак преко Црног Врха према Пожаревцу.

САВА-Центар у Београду.

Храм Светог Саве у Београду.
@Свења: Шта мислиш,да ли је крст на храму направљен од Зајечарског пива или Борског злата?

Ибарски рудници-Дољевац.

Фабрика вештачких ђубрива у Прахову.

Пристаниште у Прахову, које се и сада користи за довоз концентрата.

Зграда ЕНОРГОПРОЈЕКТА у Београду.

ФОМ (Фабрика обојених метала)-Прокупље.

Београдски сајам.

Погон за производњу сумпорне киселине у ЗОРКИ-Шабац.

Челична конструкција моста ГАЗЕЛА.

Ненад Дацић: РТБ Бор као крава музара
Е сад долазимо на период тешких санкција!
1994. године, јануара месеца, “деда Аврам” је увео нови динар који је имао покриће у Борском злату. Да није било Борског злата, цела Србија би “пасла траву”. Нови динар је захваљујући Борском злату био релативно конвертибилан. Конвертибилност новца се није добила “захваљујући” зајечарском пиву или млеку, или намештају из СИМПА. Зна се шта се чува у трезорима банака. Уосталом, математика је и ту јасна: ако је РТБ у то време производио бакар по цени од само 3.000$/тони, а производио око 8.000 тона бакра месечно (плус злато и остало), што износи око 24 милиона долара, а са златом и преко 26 милиона долара. Плате су нам биле као и свима у Србији: око 10 марака, или 5 долара. Ако смо имали око 15.000 запошљених, то износи око 75.000$. Нека на остале ставке оде око 5 милиона долара, поставља се питање, где је отишло осталих 21 милион долара?

Да смо били себични и да гледамо само себе, могли смо да имамо плате од по 1.000$, и да глумимо велике богаташе као што то раде радници у пиварама, дуванској индустрији, фабрикама воде…

@Свења,кажи ми само ово: шта мислиш, са којим парама је финасиран “бесплатан” хлеба, млеко, шећер, лекови…, што је све било доступно и Зајечарцима?… Ко је за то давао чисто злато? Зајечарска пивара!?

@Свења: Наведи ми само једног Зајечарца који је са вашег Факултета за менаџмент отишао у свет и постао стручњак? Ни један! У РТБ-је било више стручњака који су могли да раде било где у свету него што Зајечар има становника.

Инфраструктура Бора и Мајданпека.

ВМА у Београду (део).

Војно одмаралиште на Тари.

Неколико мостова срушених у НАТО бомбардовању.

Комплекс на Црном Врху (око 30 милиона долара је дао РТБ).

Слобина вила на Дубашници, која припада МУП-у Србије.

Паре за спорт.

Верски објекти.

Верујем да се људима већ “завртело у глави” од ових цифара за Србију, али треба да се спомене и ово ,да се не заборави и радна акција Црни Врх 1945. године када је Борска омладина, голим рукама и секирама у зимским условима, секла дрва за Београдске болнице. Зато се најмање једна улица у Београду зове Борска улица. Наравно и то је било на
добровољној бази и без динара накнаде. У тој акцији учествовала су и деца од 12-13 година, а на срећу и данас су неки од њих живи. Филм “Освајање слободе”, Здравка Шотре о томе говори.

Словенија
ЗЛАТАРНА-Цеље.

Рудник ВЕЛЕЊЕ.

Хрватска
Одмаралиште у Оребићу.
Одмарилиште у Водицама
Одмаралиште у Омишу.
Део аутопута Београд-Загреб.
Железара у Сиску… Са парама које смо ту уложили, могли смо да отворимо још један рудник у Бору!

Босна и Херцеговина
Железара у Зеници. РТБ Бор је учествовао са преко 60% капитала.

Део одмаралишта у Неуму.

Две фабрике у Травнику и Бања Луци (тренутно ми непозната имена).

ЕНЕРГОИНВЕСТ из Сарајева, са којима смо заједно радили у Бурми и Ирану. Ту смо их “шлеповали” из политичких разлога.

Изградња жичара на Јахорини и Бјеласици као и центра ЗЕТРА за зимске олимписке игре у Сарајеву 1984. године! Ово знам сигурно,јер је тамо један мој добар пријатељ био учесник радне акције 1981. године у Сарајеву и тамо служио војску 1982. године.

Црна Гора
Део комплекса Словенска плажа.

Стамбени комплекс у Бару.

Породичне куће у Бару.

Два хотела у Сутомору (делимично учешће).

Македонија
Изградња комбината ФЕНИ. Институт је финансирао пројекат и пуштање у рад, а РТБ-опрему.

РТБ Бор је отворио рудник бакра Лече, а неко то зове и Леце.

РТБ Бор је изградио хотел Орце Николов у Охриду.

РТБ Бор је делом финансирао и изградњу рафинерије нафте у Скопљу

Иностранство
Од пара РТБ-а Бор је купљено представничтво у Цириху.

Од пара РТБ-а Бор је купљено представништво у Лондону.

Од пара РТБ-а Бор је купљено представништво у Москви.

Не знам коме су та председништва припала после распада СФРЈ, али знам да РТБ-у Бор нису сигурно! Мислим да су то све под своје узеле амбасаде. Али не знам чије…!

Да напоменем још једном: ово све што сам наводио горе, финансирано је директно парама из прихода РТБ-а Бор,које немају везе са издвајањем пара из личног доходка радника РТБ-а Бор!

Овде се још морају назначити и количине племенитих метала које је РТБ дао разним фирмама на услугу, а које никада нису враћене! Нпр. платина за Кутину у Хрватској, злато из Бора и Мајданпека за Златарну-Цеље, платина за Панчевачку рафинерију, платина за Суботичку азотару, итд.

Те цифре су веће од неколико десетина милиона долара.”

Извор: Балканска слободна реч