Хебранг својим лажима поново убија жртве у Шарановој јами

На изјаву високо позиционираног члана владајућег ХДЗ-а и некадашњег сарадника Фрање Туђмана и министра здравља и одбране Андрије Хебранга у којој крашке јаме у којима су током Независне Државе Хрватске убијани Срби и Јевреји назива фантомским, реаговао је Душан Басташић, предсједник удружења Јадовно 1941. из Бањалуке.

Није први пут да Андрија Хебранг тврди да у Јасеновцу људи нису убијани већ спашавани и да је то гробница убијених домобрана и усташа, а не Срба. Осокољен плимом неоусташтва у хрватском друштву, сада иде и даље па по први пут бесрамно негира и злочине хрватских усташа над Србима и Јеврејима почињене у Велебитским јамама – каже Басташић.

Шаранова јама, једна од 32 крашке безданке које је током дугогодишњег истраживања регистровао покојни др Ђуро Затезало а која је прогутала хиљаде невиних жртава 1941. године, симбол је стравичног страдања Срба и Јевреја у комплексу логора смрти Госпић-Јадовно-Паг.

Хебранг убијање жртава бацањем у Шаранову јаму назива једном од безброј лажи са којима се „већ деценијама Хрвати држе у казни као злочинци“.
Овим беспримјерним негирањем злочина на Велебиту 1941, Хебранг се придружио хрватском историчару, језуити Звонимиру Деспоту и спелеолозима Срећку Божичевићу и Павлу Врањицанију који тврде да је ријеч о „митоманији“ др Ђуре Затезала и да на дну Шаранове јаме нема костију жртава.

Басташић подсјећа да је удружење Јадовно још 2012. године тражило да се формира комисија уз учешће експерата из Србије која би се спустила у ту јаму и утврдила не само да ли се на дну налазе људске кости, већ и да ли има трагова о њиховом уклањању или уништавању.

Хебранга и друге злочинце над истином најбоље демантују налази хрватског спелеолога Тихомира Пајалића објављени 60-тих година у часопису хрватског спелеолошког друштва „Наше планине“ који је записао да је на дну Шаранове јаме нађен седимент људских костију висине 1,35 метара.
Басташић подсјећа и да је хрватски демограф Владимир Жерјавић израчунао је да се у Шарановој јами налази најмање 9.000 тијела а да су се и спелеолози из Србије 20. априла 1990. године спуштали у јаму.

Са њима се у јаму спустио и др Ђуро Затезало који је тада записао слиједеће:
„Нисам могао вјеровати својим очима ономе што сам доље видио. Кости су биле као прешане. Усташе су до јаме доводили око 250 Срба и Јевреја везаних жицом и уздужним ланцем.

Првих пет-шест редова свезаних људи ударали су мацолом, дрвеним батом, и они би падали доље у јаму и за собом повлачили живе. На њих су крвници бацали бомбе. Тако су у Шарановој јами завршавали и мртви и рањени и живи, ови потоњи покушавали су се извући из тог затвореног пакла. О томе свједоче положаји костију у нишама Шаранове јаме“.

Кости са дна Шаранове јаме нису могле једноставно нестати, дакле, неко их је са дна уклонио или их је тамо уништио. Јавности је мало познато да је нешто слично урађено у Пријебојској јами недалеко од Личког Петровог Села, као и на још неким локалитетима у Лици“, рекао је Басташић.

Оваквим лажима, сада и највиших хрватских званичника, жели се поред осталог обесмислити обиљежавање Дана сјећања на Јадовно 1941, молитвено и комеморативно окупљање које је удружење потомака јадовничких жртава недавно организовало девету годину за редом.
Тиме се даје и вјетар у леђа онима који сваке године организују ткз. „контраскуп“ на путу којим се крећу потомци жртава према меморијалу код Шаранове јаме.

Највеће посљедице оваквих лажи ће ипак осјетити млади људи у Хрватској и генерације које долазе, јер будућност се не гради на лажи.

Извор: Јадовно 1941