Бојана Танкосић: Зашто наша Србија не рађа децу?

Постављају се увек актуелна питања: „Зашто наша Србија не рађа децу?“ За све обичне људе деца су смисао живота, дар од Бога, благослов. Тек кад добијемо децу постајемо људи, добијамо вољу и жељу за борбом. Па зашто их онда нема? Зашто изумиремо као народ? Увек тешка срца постављамо та вечита питања. Боли нас ситуација у којој се налази наш народ, држава. Мора да нас боли, јер јој доприносимо! Окренули смо леђа истинским, правим вредностима које нас упозоравају. Говоре нам у нашим срцима, душама, а ми их игноришемо. Где је то поштовање старих добрих Србских вредности у пракси?

Недостаје нам послушање, поштовање, традиција и начин живота наших родитеља и наших старих. Трудили су се да нам покажу примером о вредности породице, о вредности доброг старог патријархалног васпитања.

Ми данас немамо ни културу изражавања, а питамо се зашто нестајемо. Тужно је то, јер како човек да ради веће и битне ствари у животу, ако игноришемо оне једноставне и основне!? Треба да се вратимо основним коренима наше културе, традиције, наше вере, писма и језика и основама обичног скромног живота. Ако се питате ко сам ја, рећи ћу вам. Ја сам само обична жена и мајка. Водим своју битку кроз своју Православну веру за своју породицу. Какву улогу жена треба да има него ту да рађа, оснује са супругом своју породицу. Заједно се боримо за опстанак породице, а тако се сви ми боримо за нашу отаџбину. Значи, све креће од куће, породице.

Данас је много искривљених погледа на породицу. Најгора врста напада, за мене, је абортус, чедоморство. То је једно велико зло које доприноси, можда највише у ово време, нашем изумирању. Нема изговора за то дело! Дете које жена добије на дар треба да прихвати, роди, воли. Превише бринемо о новцу, новац може да се заради. Превише бринемо о свему материјалном, јер све може али и не мора да се обезбеди. Питање је шта нам је заиста неопходно. Не требају деци најскупље, најбоље марке патика, гардеробе, брдо најскупљих играчака, раскошна и обилна храна. Не треба то ником. Нисмо ту да угађамо себи и другима па и нашој деци на тај начин. Треба да прихватимо да све може бити скромније, у складу са нашим могућностима, зарадом.

Треба да се волимо, ширимо, помажемо, радимо и бринемо једни о другима. Покретач свега треба да буде љубав, а не ствари, новац, иметак, богатство. Све ствари су покретач духовног изопачења. Ево конкретан пример: телевизија и остали медији. Тежимо да имамо најскупље компјутере, телефоне, телевизоре, а све то не придоноси нашем духовном побољшању. Имамо донекле неке користи, али шта је то наспрам свих лоших страна. Затрпани смо ријалити програмима по западном систему који нас замајавају и удаљују од живота, свега. Свуда је доступна порнографија, псовке, слушамо и гледамо кич. Све нас то одвраћа од правог пута.

Поред свега тога, води се лоша политика која у наше законе и институције уводи неморал. Кад смо ми то као народ са таквим некадашњим вредностима, са таквом историјском прошлошћу, дозволили да паднемо тако ниско? Допустили смо и увели „параде тзв. поноса“, да се боримо за абортусе, за легализацију дроге и генетски модификоване хране. За кога то радимо? У чијем је то интересу? Сигурно не у нашем и у интересу наше деце, будућности, народа. Треба да се пробудимо и мењамо све у корену! Целу политичку сцену, законе, запошљавање, образовање, здравство. Зарад нас самих, нашег опстанка. Треба да рађамо децу и учимо правим вредностима и заједно да тежимо борби за бољи живот свих нас. Деца стварају људе од нас одраслих. Тек тад осећамо ту потребу да се трудимо, боримо. За почетак увек треба да се крене од самог себе. Да мењамо све што се може. Живели на селу или у граду, сви ми можемо побољшати себе, дал по питању, образовања, посла итд. Али ништа то не треба да утиче на стварање породице.

Срећна сам што ме окружују многе породице са већим бројем деце. И што је већи број деце, више се поштују, више обавеза имају, слушају, помажу. То је за понос. То је права мотивација, јер човек види шта је то што нам треба, шта је то што нас чини бољим људима, покреће нас То су деца! Треба сви да имају тај понос, смисао и драгоценост живота. Не смемо да будемо себични, да живимо само за себе или свог партнера. Бог нам дао да се ширимо, стварамо свој мали свет, породицу. Живот нам је дат да га ширимо, стварамо и делимо у добру. Деца су највећа тајна среће! То вам може потврдити свака жена остварена у материнству. Дозволимо сами себи ту несебичност, да осетимо ту врсту среће.

Извор:
СРПСКИ КУЛТУРНИ КЛУБ