Академик Оцић тражи од САНУ одговор због забране скупа о Косову и Метохији

категорија Вести из Србије / дана 27/10/2018 у 19:10 часова /

Поводом забране научног скупа о Косову и Метохији, организатор академик Часлав Оцић, од чланова Председништва САНУ затражио је одвор зашто је донета таква одлука. Писмо преносимо у целости:

Проф. др Бојану Бугарчићу, управнику послова САНУ

Поштовани,

Дана 17. 10. 2018, на мој захтев, управник послова САНУ проф. др Бојан Бугарчић љубазно ми је ставио на располагање извод из записника Председништва (без списка присутних и без броја тачке под којом је донета одлука о забрани разговора за округлим столом: Економски и социјални аспекти косовско-метохијског проблема: корени и алтернативни исходи решавања), а потом сам „стандардним путем“ добио и комплетан Записник из кога се види да су 5. седници Председништва САНУ одржаној 15. 10. 2018. присуствовали:

Председник САНУ академик Владимир С. Костић, потпредседник САНУ академик Зоран В. Поповић, потпредседник САНУ академик Љубомир Максимовић, генерални секретар САНУ академик Марко Анђелковић, председник Огранка САНУ у Новом Саду академик Стеван Пилиповић, председник Огранка САНУ у Нишу академик Нинослав Стојадиновић, секретар Одељења за математику, физику и гео-науке САНУ академик Градимир Миловановић, секретар Одељења хемијских и биолошких наука САНУ академик Владимир Стевановић, секретар Одељења техничких наука САНУ академик Зоран Петровић, секретар Одељења медицинских наука САНУ академик Драган Мицић, секретар Одељења језика и књижевности САНУ академик Предраг Пипер, секретар Одељења друштвених наука САНУ академик Димитрије Стефановић, секретар Одељења историјских наука САНУ академик Михаило Војводић и заменик секретара Одељења ликовне и музичке уметности САНУ академик Душан Оташевић.

Они су једногласно донели одлуку о забрани одржавања разговора за округлим столом о Косову и Метохији који је у организацији Одбора за економске науке и Академијског одбора за проучавање становништва (чији сам председник), а у сарадњи са члановима Академијског одбора за Косово и Метохију, требало да се одржи 24. октобра 2018. у САНУ.

Извод из записника гласи:

Тачка VII.2.

Пре уласка у меритум ствари, желим најпре да укажем на један проблем, можда за некога формалне природе, али важан у контексту све учесталијих кршења процедура у САНУ (и цунамија самовоље и зловоље). Неки наводи дати у изводу из записника и делови записника (који нису наведени у изводу) изазивају недоумице (и потенцијално креирају нове, по САНУ штетне и ником потребне неспоразуме), у најмању руку захтевају појашњење, а по мом мишљењу и експлицитан одговор:

Тачка дневног реда под којом је донета одлука о забрани гласи: Предлози, питања и информације. Подсећам: под таквом тачком дневног реда не доносе се никакве одлуке. Оне се доносе само по тачкама унапред прецизно дефинисаним и на основу писаног материјала. Из тог разлога, закључци (или „одлуке“) донети у оквиру ове тачке никога, па ни Часлава Оцића, не могу обавезивати.
Текст „одлуке“ је недоречен: нису поменути чланови статутарних и законских аката које су наводно прекршили Часлав Оцић и две његове сараднице (Наташа Станишић и Хана Наерловић).
Врло су занимљиве следеће формулације које по први пут срећем у актима органа САНУ: „Извршни одбор случајно је дошао у посед…“, „Председништво САНУ је незванично и ван устаљених процедура“ (за шта иначе оптужује академика Оцића) „дошло до сазнања и остварило увид у активности академика Оцића“… Да ли су ту можда Извршном одбору и Председништву САНУ на волшебан начин помогле, нама обичним члановима САНУ невидљиве силе, нека delivery unit? Нисам знао, а верујем ни други чланови САНУ, да се до информација у САНУ долази и на нестандардан начин.
Беспризивна „одлука“ о забрани одржавања поменутог разговора за округлим столом о Косову и Метохији послата је по хитном поступку члановима оба одбора? Зашто? Да ли ме је тиме Председништво САНУ лишило права жалбе на ту „одлуку“?
Зашто није искоришћена могућност да будем позван на седницу Председништва?Ако ништа друго, да бих пружио потребне информације и објашњења, што би несумњиво било у духу академске колегијалности.

С обзиром на то да није било прилике да члановима Председништва пружим релевантне информације и објашњења, то ћу учинити сада. Укратко их обавештавам да у току припрема за овај скуп није било никаквог кршења процедуре.

У оквиру усвојених пројеката:

Демографска будућност Србије (Предлагач и реализатор: Одбор за проучавање становништва)
Будућност Србије (Предлагач и реализатор: Одбор за економске науке)

предвиђено је и организовање разговора за округлим столовима, реализација истраживачких потпројеката и штампање одговарајућих зборника у којима би били представљени резултати истраживања. Ту могућност искористио је и председник САНУкоји је осмислио („побољшавајући“ назив пројекта нашег „Демографског одбора“ Демографска будућност Србије у про-активистички и оптимистички Ка бољој демографској будућности Србије) и организовао научно-стручни скуп не обавештавајући о томе одбор који је надлежан за ту проблематику и који је једини властан да обезбеди квалитет таквог скупа. Ах, та процедура! Ах, та забринутост за каквоћу (не: како-оћу!) скупа о КИМ! Да ли су чланови Председништва изразили забринутост тим поводом и предузели неке мере за спречавање таквих прекршаја?

С уверењем да је рад одбора начелно аутономан (имајући такође у виду да је Извршни одбор Председништва САНУ потврдио статус чланова одбора, а и председник САНУ лично – не сумњајући у њихову компетентност – потписао решења о њиховом именовању), досад сам (у последњих петнаестак година) као председник поменутих одбора организовао десетак трибина и округлих столова (на којима су учествовали и страни, не само домаћи научници) – све у оквиру усвојених планова о реализацији стратешких пројеката у оба одбора – и никаквих проблема није било.

Овога пута сам додатно – с обзиром на значај теме – покушао с председником Академијског одбора за Косово и Метохију академиком Михаилом Војводићем, секретаром Одељења историјских наука и чланом Председништва САНУ да (с „његовим“ Одбором) удруженим снагама организујемо поменути округли сто. Он ме је на састанку крајем септембра обавестио да због презаузетости (организује два велика скупа, један о 1918. години и други поводом 140 година од Берлинског конгреса) не може да учествује у разговору за округлим столом, али да ће замолити др Раду Стијовић да свим члановима Академијског одбора за Косово и Метохију упути позив за учешће на поменутом скупу. Она је то и учинила 30. септембра 2018. Уз позив послала им је и одговарајуће образложење. Наташа Станишић, техничка секретарица двају одбора којима председавам, упутила је 1. октобра позив (с образложењем теме скупа) члановима оба одбора да учествују у раду округлог стола, да до 5. октобра пријаве наслов саопштења, а да до 15. октобра доставе сажетак свог излагања.

Поткрај септембра најавио сам овај скуп и замолио техничку секретарицу одбора да резервише салу за одржавање скупа, што је она и учинила. Нико никакве примедбе и замерке ни мени ни Наташи Станишић у вези са свим оним што је рађено у оквиру припрема за округли сто није стављао. То се односи и на Хану Наерловић која је у међувремену заменила Наташу Станишић. Њих две су уредно извршиле примопредају материјала и Хана је од Наташе добила потребна упутства за рад тако да та кадровска промена није уопште угрозила припреме скупа. Тврдим одговорно да Наташа Станишић и Хана Наерловић нису направиле никакве пропусте и да су претња кажњавањем или сâмо њихово кажњавање неприхватљиви и неумесни.

До средине октобра стигло је двадесетак пријава, односно сажетака. И пријаву теме и сажетак учесници скупа достављали су и техничкој секретарици и председнику одбора. Дакле, ништа тајанствено, ништа у потаји, све транспарентно. Нико из врховништва САНУ до пре неки дан није имао никакву примедбу на процедуру, нити ме је на неке пропусте упозоравао нити најављивао разговор на ту тему. Или, не дај Боже, позвао ме на седницу Извршног одбора Председништва, да, ако ништа друго, чује и другу страну.

Мислим да је прича о кршењу процедуре класична „операција под лажном заставом“ (false flag operatiоn).

Главни разлог за забрану је тема округлог стола – Економски и социјални аспекти косовско-метохијског проблема: корени и алтернативни исходи решавања. Не знам зашто је председник САНУ академик Владимир С. Костић забранио разговор за округлим столом на ову тему. Не искључујем могућност да Председник САНУ сада изјави да он није забранио тај разговор него да је то само сугестија Преседништва дата под тачком Питања, предлози и информације, на којој се, како је већ речено, и не могу доносити било какве одлуке. Ако се то деси, позивам га да се обрати учесницима округлог стола о КиМ.Намеравао сам и раније (пре избијања скандала у јавности) да му такав позив упутим, али су ме у томе спречиле неодмерене одлуке Извршног одбора Председништва и Председништва САНУ.

И на крају, слажући се с мишљењем чланова Председништва да су „покренуте теме од изузетног значаја за нашу земљу“, сматрам да разговор за округлим столом о КиМ у сваком случају треба да буде одржан – било у просторијама САНУ или на неком другом месту. Ако то, силом прилика, буде на неком другом месту, онда ће се претходно одржати конференција за штампу на којој ће бити подробно обавештена јавност о овом, досад незабележеном, чину цензурисања.

С поштовањем

Часлав Оцић
Ред. члан САНУ

У Београду, 23. октобра 2018.

Извор:
ФЕЈСБУКРЕПОРТЕР