НЕМАЧКИ ПСИХОЛОГ првом човеку НАТО пакта: УВРЕДИЛИ сте српски народ и НАРУГАЛИ СЕ његовим жртвама!

категорија Мишљења / дана 26/10/2018 у 23:13 часова /

Отворено писмо Др Рудолфа Хензела, Генералном секретару НАТО-а Јенсу Столтенбергу, поводом изјаве о НАТО агресији 1999. пред студентима Београдског Универзитета 07. октобра 2018. године.

Господине!

Обично немам ни најмању жељу да се обратим једном генералном секретару НАТО-а, али данас то морам да учиним. Повод: Према писању Спутњика Немачка, од 07. октобра, и РТ Дојч од 08. октобра, а поводом сусрета са студентима Београдског Универзитета 07. октобра 2018. године изјаснили сте се о НАТО бомбардовању Југославије 1999. на следећи начин:

„Ми смо то учинили ради заштите цивилног становништва и спречавања даљих акција Милошевићевог режима“ (цитирано на основу Известија).

Дозволите ми да Вам, као немачки грађанин и научник, који се већ готово две деценије озбиљно бави политичким дешавањима на Балкану, саопштим следеће:

Најоштрије осуђујем противправни чин агресије САД/НАТО-а против бивше Југославије (са кодним именом „Милосрдни анђео“) и знам да су се у том рату користиле тоне и тоне високотоксичног и радиоактивног уранијумског оружја („прљаве бомбе“).

Употребом уранијумске муниције учињен је свестан и хотимичан геноцид (енг. „crime of crimes“).

Због тога сам ужаснут Вашом глупавом и циничном изјавом, огорчен и истовремено посрамљен, да један европски интелектуалац српском народу овако нешто намеће.

Господине, овом изјавом вређате српски народ и исмевате његове жртве! Још више – ви презирете здрав људски разум, јер свако ко жели да сазна нешто више о уранијумској контаминацији делова бивше Југославије, може то лако учинити.

Пре готово годину дана се на сличан одвратан и сраман начин изјаснила немачка нобеловка, госпођа Херта Милер, у говору на форуму Београдског сајма књига, исмевајући српске жртве. Она је рекла: „Србија је себи нанела зло и грађани морају да живе са том истином, да су сами изазвали патњу“ (види НРхЗ од 01. новембра 2017).

отворено писмо

У Србији су агресивна канцерогена оболења код младих и старих, изазвана употребом уранијумске муниције, у међувремену достигла размере епидемије. Патња тих људи чује се до самог Неба. Према информацијама српског Министарства здравља, годишње од рака оболи око 33.000 људи. То значи: сваки дан најмање једно дете. Читава земља је загађена. Због оштећења генетског материјала (ДНК) генерације и генерације деце ће се рађати са деформитетима. У два чланка „Рат који не престаје“ и „Леност срца“ (у Neue Rheinische Zeitung (НРхЗ); у Србији у Печату и Информеру) сам сумирао главне чињенице о државном тероризму, том злочину против човечности.

Бомбардовање српских кућа, болница, школа и вртића, министарстава, фабрика, далековода, радио и ТВ станица, рафинерија, мостова на Дунаву, колона избеглица и тако даље и тако даље, трајало је 78 дана. Убијен је 1.031 војник, 5.173 војника и полицајца су рањени, 2.500 цивила је убијено – од тога 78 деце и преко 6.000 цивила је рањено. Србија се до данас није од тога опоравила. То су „злочини у рату“ и то је „геноцид у миру“ (Јовановић В. и други).

Господине, можете ли ми објаснити на који начин су ови злочини допринели „заштити цивилног становништва“ Србије? Бојим се и забринут сам када помислим које ће следеће цивилно становништво САД – предводница агресивног НАТО савеза бомбардовати зарад заштите своје „демократије, слободе, слободног тржишта и владавине права“. Срећан сам што сам прочитао резултате анкете урађене прошлог марта, по којој је 85% Срба против чланства своје земље у НАТО савезу.