УПОЗНАЈТЕ МЕТОХИЈУ ЛОВРЕKОВИЋ

У Новом Саду је, пре неколико дана, рођена девојчица по имену Метохија Ловрековић. Њен отац Томо открио је за “Ало!” зашто су јој наденули баш такво име.

Здрава тамнокоса девојчица тешка непуна четири килограма прва је код Срба која је добила овако необично име. “Ало.рс” је ступио у контакт са поносним родитељима. Тата Томо Ловрековић није крио одушевљење због доласка на свет своје мезимице Метохије. Објаснио нам је зашто су се одлучили баш за то име.

– Заједничка идеја супруге и мене, обожавамо нашу традицију, поносни смо на то, а знате шта Метохија представља за нас Србе. Уосталом, не видим ништа чудно у томе. Дешавало се раније да дају слична имена. Рецимо, Владимир Јовановић, отац једног од највећих умова у српској историји Слободана Јовановића, дао је деци имена Слободан и Правда. Слободан је и даље актуелно име, док се име Правда изгубило. Ето, одлучили смо да следимо примере из наше прошлости.

– Па, рецимо, звао би се Његош – одговорио је Томо као из топа.

Томо Ловрековић и његова супруга Нина, нажалост, мало су познати српској јавности, а имају и те како разлога да буду много популарнији и да људи на њих гледају са великом дозом поштовања, јер су својим делима то заслужили.

Наиме, њих двоје су прошле године пешачили из Новог Сада до Kосова и Метохије и на делу показали љубав према нашем народу и домовини.

носе хуманитарну помоћ, али њима је, како каже, од материјалних ствари важније нешто друго.

– Тим људима је довољно наше присуство. Довољно је да им неко стави руку на раме и каже им да нису сами, да их нисмо заборавили. Много им значи наша подршка и борба, као и борба државног врха за Kосово и Метохију.

– Моја генерација није могла ништа да уради ни 1999, а ни 2004. године када је наш народ преживљавао пакао. Треба одати признање људима који су се тада борили за Kосово и који су живот дали за правду и истину. Данас се боримо да се не одрекнемо Kосова, а време ће свакако показати правду. На млађима је да у будућности не забораве јужну покрајину и да се изборе за много повљнији положај. Метохијина генерација би требало свакако да учини нешто више од наше и да крилатица “Догодине у Призрену” заиста постане реалност – закључује Ловрековић.

Извор: Ало