Вартоломеј и Вашингтон спремају серију црквених `мајдана` у православном свету

ЦАРИГРАД ЋЕ КАДИТИ НАД МАЈДАНИМА И ДЕЛИТИ `ТОМОСЕ`, А САД ИЗАЗИВАТИ ПРАВОСЛАВНЕ РАСКОЛЕ

* Цариградска патријаршија је одлуком да призна украјинске расколнике и да им да аутокефалност послала поруку целом православном свету прост и јасан сигнал да се и унутар цркава се могу организовати `мајдани`

* Одсад ће сваки раскол имати `кров` – у цариградском кварту Фанар, још тачније – у главном граду суперсиле која има амбицију да влада светом

* Сви црквени великодостојници који се сукобе са онима изнад себе, па се упусте у раскол и буду изопштени из своје цркве – одсад ће знати да анатема није пресуда, а постоји алтернатива. Поручено им је: узимајте све што можете однети и прелазите под кишобран Цариграда који је добио сертификат на Капитол Хилу

* Пред помесним православним црквама је тежак избор. Или ће јасно осудити деловање Цариграда и тиме изазвати незадовољство Сједињених Држава и својих проамеричких влада. Или ће трговати и на крају добити гаранције које ништа не значе, што ће такође бити равно капитулацији. Или ће потпуно отворено капитулирати и подржати Вартоломеја. А тим самим легитимисати све `црквене мајдане` на својим територијама у будућности

__________________________________________________________________________

Пише: Виктор МАРАХОВСКИЈ

РАСКИД Руске Православне Цркве са Цариградском патријаршијом изазвао је прави талас реакција и коментара.

Али, шта је у свему што се догађа уистину важно?

Иза фанарског патријарха Вартоломеја (као и иза иницијатора свега – кијевског председника Петра Порошенка) потпуно отворено стоји Америка, у којој је и већина пастве цариградске патријаршије. А добро се зна како дејствују САД при заузимању туђих територија.

Украјинске православце највероватније чека доста и глупог и страшног. Кључно питање је ипак: како ће се према свему поставити помесне православне цркве. Јер, од тога ће зависити и судбина украјинских православаца.

Цариград је одлуком да призна украјинске расколнике и да им да аутокефалност послао поруку целом православном свету (тачније, његовом свештенству) прост и јасан сигнал да се и унутар цркава могу организовати `мајдани`.

Одсад ће сваки раскол имати `кров` – у цариградском кварту Фанар, још тачније – у главном граду суперсиле која има амбицију да влада светом.

Тај сигнал није послат само Украјини, него и Србији, Црној Гори, Македонији, Бугарској, Грузији и Молавији и – не само њима. Русији такође.

Сви црквени великодостојници који се сукобе са онима изнад себе, па се упусте у раскол и буду изопштени из своје цркве – одсад ће знати да анатема није пресуда, а постоји алтернатива. Поручено им је: узимајте све што можете однети и прелазите под кишобран Цариграда који је добио сертификат на Капитол Хилу.

Порука је такође: очекујте свестрану подршку јер државе у којима живите, највећи број њих, нема политички суверенитет и покорно леже под Сједињеним Државама.

У суштини, то је дестиловани – мајдан.

Све обојене револуције током протекле две деценије изведене су у државама које нису биле суверене. Имале су проамеричке или лавирајуће владе, па су их – не наилазећи на безмало никакав отпор – рушили од стране Запада лиценцирани борци за праву демократију а против корупције.

Отпора није било зато што те владе нису биле суверене, па су покушавале да се „договоре, да не би изгубиле све“. А обојени револуционари имали су фактички званичне `томосе` Вашингтона да су њихови погроми у духу истинскре демократије.

Цариград је поводом Украјине користио механизам који је по својим функцијама једнак ономе што је у Кијеву изговорила Викторија Нуланд „пљуцка ми се на Европу“.

Зато јер у најмању руку глупо веровати да ће у Украјини после `црквеног мајдана`наступити црквени мир и благостање.

Петар Порошенко – хоће ли се последњи смејати?

Све у свему, пред помесним православним црквама је тежак избор.

Или ће јасно осудити деловање Цариграда и тиме изазвати незадовољство Сједињених Држава и својих проамеричких влада.

Или неће ништа чинити, апстрактно позивајући на мирно решавање противречности, али ће то бити равно капитулацији.

Или ће трговати и на крају добити гаранције које ништа не значе, што ће такође бити равно капитулацији (индикативно је што се већ говорка да ће Цариград лојалност Румунске цркве `купити` одлуком о подели Молдавије).

Или ће потпуно отворено капитулирати и подржати Вартоломеја. А тим самим легитимисати све `црквене мајдане` на својим територијама у будућности.

Ако се има у виду како се САД односе чак и према својим савезницима – `црквени мајдани` ће бити.

Зато се треба надати да ће помесне православне цркве показати вољу да буду јединствене. На то ће их навести не само жеља да саме опстану. Утицаће и чињеница да Москва – за разлику од Цариграда – не претендује на православни папизам и не бори се за светску власт над хришћанима.

А сви знају шта о мајданима мисле у Русији.

Извор: ЦАРСА