Војин Лазаревић постављен за новог директора Ал Дахре Ириг, купца ПКБ-а

Бизнисмен Војин Лазаревић именован је за директора компаније Ал Дахра доо Ириг, која је недавно купила имовину ПКБ-а. Иако, према информацијама које је Инсајдер добио од Министарства привреде, уговор о продаји ПКБ-а још није ступио на снагу, запослени у Комбинату тврде да је Војин Лазаревић још пре десет дана као део новог менаџмента, дошао у ПКБ.

Према подацима који су јуче објављени у званичном регистру АПР-а, компанија Ал Дахра Ириг, у већинском власништву истоимене фирме из Уједињених Арапских Емирата именовала је Војина Лазаревића за директора.

Ова фирма основана је са 100 динара капитала 26. марта 2018, а до 23. августа звала се Ал Дахра Балканс.

Пре Војина Лазаревића на месту директора била је Јелена Сандић, до тада потпуно непозната у свету бизниса.

Компанија Ал Дахра доо Ириг је као једини понуђач на тендеру за приватизацију ПКБ-а, купила имовину овог комбината за око 105 милиона евра, што је тек мало више од половине његове процењене вредности.

Арапске везе

Сарадња Војина Лазаревића и Ал Дахре званично је почела још 2014. када је Ал Дахра купила 51 одсто Лазаревићеве фирме Руднап Аграр. То је била њихова прва инвестиција у Србији, након што су без објашњења одустали од куповине осам пољопривредних комбината и вишемилионских инвестиција које су представници државе најављивали.

Млађан Динкић је 2013. с представницима Ал Дахре потписао и предуговор о улагању у пољопривреду, али он никада није раелизован. Уместо посла с државом, Ал Дахра је прво купила већински пакет Руднапа, а 2015. године постала је и стопостотни власник ове фирме.

Иако је продао целокупан капитал у компанији, Лазаревић је до августа ове године био члан Надзорног одбора Руднапа, односно фирме коју су арапски инвеститори преименовали у Ал Дахра Руднап.

Према истраживању Инсајдера, Војин Лазаревић довођен је у везу с још једном компанијом из УЕА.

На основу међудржавног споразума између Србије и Уједињених Арапских Емирата, крајем 2013. године потписан је Меморандум о разумевању између ЕПС-а и арапске фирме „Амплеx“ из Абу Дабија.

Меморандум до којег су дошли новинари Инсајдера, предвиђао је да компанија „Амплеx“ руководи једним од највећих пројеката ЕПС-а чија је реализација најављивана готово две деценије. Реч је о замени свих старих бројила за мерење потрошње струје у Србији такозваним паметним бројилима. Према Меморандуму, „Амплеx“ је био дужан да највећу количину бројила набави преко домаћих подизвођача. Укупна вредност посла који је требало да финансира ЕПС, према овом документу, процењена је на пола милијарде долара.

За разлику од ЕПС-а који је бројила могао да набави само путем тендера, „Амплеx“ није имао ту обавезу. По меморандуму, 75 одсто посла требало је да реализују домаће фирме које „Амплеx“ сам изабере. Од таквог аранжмана, корист је могла да има управо фирма Војина Лазаревића Метер & Цонтрол која је била један од већих добављача бројила.

Као и посао са Ал Дахром такође уговорен 2013. године, и споразум са „Амплеxом“ никада није реализован.

Афере: Трговина струјом, Национална штедионица…

Војин Лазаревић је бизнисмен који је широј јавности постао познат након избијања афера у вези са трговином струјом и приватизацијом Националне штедионице.

Како је открио Инсајдер у емисији Државна пљачка државе, Војин Лазаревић и Вук Хамовић имали су власнички удео у банци Вексим у којој је завршио део новца који је деведесетих изнет из земље. У тој банци одлуком Млађана Динкића након 2000. године држане су и девизне резерве. Практично улагањем државног новца депонованим у Вексиму, преко повезаних фирми Хамовић и Лазаревић су постали појединачно власници највећег пакета акција Националне штедионице.

Како је објављено у Инсајдеру, када је током 2005. и 2006. грчка банка ЕФГ купила Националну штедионицу за пакет Вука Хамовића и Војина Лазаревића, који су уложили 6,2 милиона евра и 1,2 милиона долара, плаћено је 41 милион евра.

У исто време, Војин Лазаревић и Вук Хамовић развијали су посао с трговином електричном енергијом.

Анкетни одбор Скупштине Србије је 2004. године утврдио да је ЕПС склапао штетне уговоре с фирмама ЕФТ и „Интерфејс“ у власништву Војина Лазаревића и Вука Хамовића, којима је дато ексклузивно право на увоз и извоз вишкова струје из Србије. На том послу су Лазаревић и Хамовић наводно прибавили имовинску корист од 12,8 милиона долара и оштетили државни буџет за више од 22 милиона долара.

Скоро десет година касније, Министарство енергетике је поднело кривичне пријаве против Лазаревића и Хамовића, на основу извештаја Антикорупцијског тима о злоупотребама у енергетском сектору. Тадашња ресорна министарка Зорана Михајловић рекла је да је у пословима с њиховим фирмама држава претрпела штету од више стотина милиона долара.

„Неки Војин или Вук данас сигурно раде по закону. Питање је шта су радили кад су почињали. То вам је оно: ‘Не питајте ме за први миллион’. Е, па ми хоћемо да видимо где је тај први милион и како се до њега дошло. Срамота је шта је урађено у енергетском сектору захваљујући неким њиховим политичким спрегама“, рекла је Михајловић 2013. године.

До данас међутим није познато шта је Тужилаштво предузело у овом случају и да ли се против Војина Лазаревића истрага уопште води.

Извор:
ИНСАЈДЕР