Остоја СИМЕТИЋ: О бриселском потпису или Писмо среброљубивим бедницима

Дачић је парафирао. Први потпредседник, Мухамедов пријатељ, је након што је одбрусио Тачију, баронесу наћерао да прихвати све српске захтеве и тако тријумфално извео Србију из 11 дана пакла. Весна и Чанак аплаудирају. Чеди је мило.

Један део Срба, нарочито по ФБ и родољубивим сајтовима, пише љутите демарше горепоменутим преговарачима. Грме људи. Све сам Обилић до Обилића. Још кад се оките аватарима с топузима, ђордама и оцилима, нема места сумњи да ће колико вечерас ставити пушку о раме и поћи на Косово.

Е, станите, браћо! Не сваљујте своју кривицу и не пребацујте одговорност на Алека и Дачија. Можда параф јесте ударен њиховом писаљком, али је рукопис ваш. Како? Лако! Да нисте гласали за те битанге, сада не би били у прилици да ишта продају, предају, издају и парафирају. Много пута сам вам рекао да су издајници.  Писао сам вам писмо. Молио вас да не гласате за напредњаке, јер је било јасно да ће издати. Како су издали Шешеља, белодано беше, издаће и Србију. Тврдио сам да нешколовани Тома не може да води ову земљу, те да Вучић не сме приправнички стаж одрађивати као најмоћнији човек у Србији. Покушао сам да вам огадим напредњаке исмевајући их, али није вредело. И кад су они које ценим, попут Жељка Цвијановића, одбили да их обележе као будуће квислинге, реаговао сам. Када је покушано да се Тома представи као мудри србијански сељак, који ће урођеном шумадијском интелигенцијом да превесла западњаке, јер искрено воли Србију, али неће да је жртвује великим речима и идејама, доказао сам да је то бесмислица, и предвидео да ће напредњаци заковати последњи ексер у мртвачки сандук српске државности.

Ништа није помогло. Чули сте ви мене и многе још боље, речитије и паметије. Ајде што не слушасте нас, али су вам и сами Томо и Ацо у кампањи говорили да им је ЕУ главни циљ и једина политика. Ту су били искрени. Чули сте, али вас је било баш брига. Ви сте хтели већу плату, летовање поред Нице, сунчане наочаре од 110 евра и бољи ауто. Поверовали сте да ћете Косовом моћи да купите себи тај луксуз. Ваша срца су осећала да је боље имати визу за Призрен него за Будимпешту, о Парндорфу (Беч) да и не говорим. Уморили сте се од борбе, чак и кад је она подразумевала само непристајање, кад нико од вас није тражио да гинете. Требало је само одабрати чекање повољнијих прилика, али зов хостелских осамнаестокреветих спаваоница и заједничких клупатила био је јачи од грачаничких звона. Нисте хтели да размишљате, хтели сте само да вас лажу, да вам поставе ружичасту слику пред очи. Желели сте бајке о лагодном животу у европском рају, а ту опсену сте били, и сад сте вољни да платите државном територијом, суверенитетом и властитом слободом. Пристали сте да будете робови за обично обећање о пуњењу ваших трбушина. Нисте себи допуштали ни да размислите о томе да Грчка пропада, Кипар такође, да су Италија и Шпанија у дубокој кризи, а све су те земље већ дуго у Унији. Па кад њима ЕУ није помогла, како ће и зашто би нама? О томе нисте хтели да мислите.

Тако сте на Ђурђевдан понели своје оловчице и као овчице ушли у бирачке торине, те изгласали Алека, Томицу и Ивицу. Тада сте већ потписали независност Космета. Ви! Нико други. Имали сте моћ да заокружите оне који јасно кажу да неће у ЕУ. Баш их зато и нисте гласали. Ви сте хтели тамо. Зато сад нећете доћи ни на протест (ако га буде) против ове бедне издаје. Зашто не? Зато што сте фукара, исто као Ивица и Алек. Среброљупци немају образа. Живе као говеда. Једино маштају да је корито дубоко и масно. Виших циљева, рогата стока нема.

Зато тишина. Умукни битанго! Ти који си заокружио напредњаке, једино можеш да се оправдаш ако медицински докажеш да си страшно глуп. У супротном је јасно да си обична користољубива гњида и издајник највишег ранга. Јесте, има вас пуно, али тим нисте мање криви.

Dixi et salvavi animam meam.

Српски Културни Клуб