Изузетан подухват удружења „Отаџбина памти” – Стопама славних предака, поводом 100 година пробоја Солунског фронта!

Поводом стогодишњице од пробоја Солунског фронта изведена је планинарска акција у организацији удружења „Отаџбина памти“ од 10. до 15. јула 2018. године у Републици Македонији, под називом „100 километара гребеном фронта за 100 година пробоја Солунског фронта“.

На акцији је учествовало 55 учесника из 17 планинарских клубова, од којих 16 клубова из Републике Србије, 1 клуб из Републике Македоније, један представник из Ирске и више учесника из разних удружења грађана и појединаца (у прилогу је дат детаљан списак учесника).

После вишемесечних припрема које су изведене кроз пет припремних акција, извршена је и селекција спремности за учешће у овом несвакидашњем подухвату који је изазвао интересовање великог броја учесника и изнедрио једну здраву, компактну групу планинара, спортиста из других грана и припадника ВС. Осим њих, акцији се прикључила и једна историчарка, један учесник из Ирске – хуманитарац, чији се деда борио такође на Солунском фронту (али на делу Енглеског фронта, на левој обали реке Вардар) као и појединци који се раније нису активно бавили планинарством ни спортом али који су се кроз припреме спремили на овај подухват.

План и програм припреме је предводила моја маленкост, дугогодишњи водич ПСС-а МБ 165 Радољуб Кнежевић Раде, уз помоћ и асистенцију водича МБ- 186 Драгана Радојчића.

Припреме

Kренули смо са припремама онако како су се кретала и ратна дешавања од почетка Великог рата 1914. године да бисмо све завршили и крунисали централном акцијом.

• У марту месецу наступила је прва акција на планини Цер, у част Церске битке.
• Друга акција, у априлу месецу, била је посвећена Бици на Дрини, а изведена је на правцу битке: Бања Ковиљача – Гучево – Мачков камен – Крупањ.
• Трећа акција у мају месецу била је посвећена Колубарској бици: Чачак – Овчар – Овчар бања– Каблар– Шиљковица – В. Маљен – Риор – Сувобор – Равна гора – Прањани која је уједно била и ватрено крштење.
• Четврта припремна акција била је посвећена Тимочкој дивизији и одбрани источне Србије, изведена је у првој половини јуна на Старој планини, коју је предводио водич Марко Николић уз моју асистенцију.
• Пета припремна акција изведена о Видовдану на Шар планини – АП КиМ уз учешће кандидата на комеморацији косовским јунацима на Газиместану.

Све припремне акције пратиле су трибине, промоције књига, историјски пресеци и упознавања са наведеним великим биткама и великим жртвама које су пратиле време у којем су се наши славни преци борили за слободу отаџбине Србије. Такође, сви учесници, зависно од порекла, били су распоређени по тадашњим мобилизацијским областима, тако да су они били представници српских дивизија и армија.

Тако је после припремних акција, од 80 кандидата, услед спречености и других разлога, на централној акцији остао наведени број учесника.

Сама главна акција припремана је, кроз сегменте, дуги низ година. Прво, добрим упознавањем највећег дела планине Ниџе, са највећим врхом – кота 2521 метара – Кајмакчалан, а касније и кроз историјско истраживање пробоја Солунског фронта на свим правцима. Тако се и родила идеја, да се у организацији удружења „Отаџбина памти“ реализује ова акција, којој сам дао главне смернице.

Осим тога, у удружењу се родила и идеја да се истим поводом, паралелно са овом акцијом, изведе и акција под слоганом „100 деце са родитељима за 100 година пробоја Солунског фронта“.

Главна акција

Веома нестабилно време почетком ове године није ишло на руку организаторима. Морам признати да сам се прибојавао за успех овог подухвата и због учешћа деце разних узраста. Богу хвала, велика воља учесника и време које је само Богом дано, помогли су да се ове две синхронизоване акције у потпуности спроведу у дело, на заједничко задовољство.

Надам се да ће се памтити на многаја љета. Молитва је читана свакодневно у манастиру Високи Дечани. Икона Св. Апостола Петра и Павла ношена је до Кајмакчалана на рукама учесника са распетог Косова и Метохије преко Кожуфа, Козјака, Доброг Поља и Сокола, преко кота заливених  крвљу наших предака палих за слободу отаџбине.

Избор да акција буде изведена о Петровдану није био случајан. Капела на Кајмакчалану посвећена је Светима апостолима Петру и Павлу, а преживели солунски ратници окупљали су се и одавали пошту својим саборцима баш на овај датум, јер је то временски најстабилнији период у години. Могли су да виде све коте на којима се тих тешких ратних година војевало. Апелујемо и овом приликом да се овај датум врати у календар историјских догађаја ослободилачких ратова Србије.

Уторак, 10. јул 2018. године

Организованим превозом крећемо из Београда преко Ниша, Скопља и Ђевђелије до места Смрдљива вода. На правцу кретања придружују нам се представници Дунавске, Дринске, Моравске, Шумадијске, Тимочке и Вардарске дивизијске области. Кренули су најупорнији потомци да одају пошту славом овенчаним прецима, који су крварили у Великом рату, пре 100 година.

Из града Чачка, са гроба Војводе Степе Степановића, комаданта Друге армије, армије на чијем правцу је извршен главни пробој на Добром Пољу 1918. године, кренули су венци да буду положени у славу и част жртвама у пробоју Солунског фронта. Из града Ниша прикључује нам се и комби за логистику и превоз припадника ГСС. У месту Неготино прикључила су нам се и три планинара из Републике Македоније на челу са старим искусним планинаром Феном Наковим. Овде смо преузели и изврсну флаширану воду од донатора предузећа „Кожуфчанка“ из Кавадараца која је коришћена током свих дана акције.

Пошто се даље није могло аутобусом, из места Смрдљива вода које се налази 15 км до ски центра „Кожуф“, организовали смо превоз учесника и опреме. Подигли смо камп на 1 км испред ски центра. Време се пролепшавало и наговештавало леп сутрашњи дан.

Среда 11. јул 2018. године

Устајање у раним јутарњим часовима, роса, паковање опреме и шатора који нам се преко логистике пребацују на следећу локацију – кота Голубац. У 6 часова кренули смо благим успоном. Извлачење на гребен Кожуфа, преко Марковог језера, на врх Зелени брег (2165м). Продужили смо гребеном преко седла Порте, затим се спустили до подножја, па се испели на врх Дудица (2132м). Даљи пут нас је водио венцем планине Кожуф, преко Коњске главе до Голупца. Овде нас је дочекао проф. Томе Лисичанац из Кавадараца. Домаћини су се потрудили да уреде некадашњу караулу ЈНА, сада планинарски дом ПК „Зелени брег“ из Кавадараца. Опрема је такође пристигла. Организује се камп са шаторима. Првог дана се прешло 26км са висинском разликом у успону 1213м и спуштању 1229м.

Четвртак 12. јул 2018. године

Свиће леп, сунчан дан, Петровдан. План је да овога дана дођемо до коте Добро Поље, преко венца планине Козјак, правцем линије главног пробоја Солунског фронта – пробоја који се чекао од 1916. до 1918. године. Крећемо око 6 часова. Прва деоница вијуга гребеном до коте Пулевец, у дужини од 17 км, затим шумским путем. Константним успоном, венцем преко Камиле и Малог Козјака излазимо на коту Велики Козјак – 1814 м око 15 часова на 27. км ове деонице. Отвара се предиван видик од планине Ниџе до Кожуфа.

Прате нас видљиви траншеи ровова од пре 100 година. Упознавање са правцима кретања фронта и самих детаља пробоја од стране Друге српске армије, у саставу Шумадијске, Тимочке и Југословенске дивизије, са додатом 17. француском колонијалном дивизијом. Овде се јављају жуљеви код неких учесника. Пут продужавамо преко коте Кравица до Доброг Поља, где нас је чекала логистика са опремом, храном и водом, око 21 час, када смо стигли на одредиште. Подижемо камп, следи окрепљење и припрема за следећи напоран дан. Дужина ове деонице била је 40 км са висинском разликом при успону од 1513 метра и спуштању 1404 м.

Петак, 13. јул 2018. године

Лепо сунчано јутро на Добром Пољу. Опрема се пакује и слаже у пратеће џипове који данас превозе опрему до нашег следећег одредишта, коте Кајмакчалан – 2521м, српске „Капије слободе“ а бугарског „Борисовог града“. Једна од најлепших деоница акције. На коти Добро Поље – 1813м, код постављеног крста у част великог страдања у пробоју (према нашем сазнању ово је прво српско обележје) читамо молитву за упокојене, и најмлађи полажу венац. Ту се налази и један укопани бункер у стенама који говори о веома тешком освајању ове коте.

Добро Поље је једна широка висораван која је освојена уз натчовечанске напоре и жртве. На овом правцу била је распоређена Друга српска армија под командом војводе Степе Степановића од 1916. године па све до 15.септембра 1918. године, када су придодате 17. француска колонијална и 122 . француска дивизија, уз чије појачање су освојене веома утврђене непријатељске позиције Кравица – Добро Поље – Сокол.

Крећемо око 6 часова са Доброг Поља преко Беле земље, где се виде разни остаци утврђења, до коте Сокол (1822м). До Сокола има 5,5 км, са висинском разликом у успону 340м и толико спуштања, а стиже се за око 2,5 часа. Сокол је природна стеновита тврђава која није могла бити освојена две године. Стене су избушене као сир и укопани су бункери којима се бранила ова непријатељска позиција. Терен приласка врху је са веома јаким успонима, уз то и каменит, што је наша војска требало да савлада на позицијама непријатељских рововских оруђа и убиствене пушчане и митраљеске ватре. Храбро, без обзира на опасност по живот, наоружане слободарским духом, нападале су српске и савезничке француске дивизије и заузимале педаљ по педаљ крвљу заливене земље.

На последњем успону до врха, прелазећи преко линија ровова, качимо на делове бодљикаве жице од остатака жичаних препрека. Одмарамо се на овој коти, читамо молитву за упокојене, полажемо венац и присећамо се муке и јада који су се дешавали на овим просторима пре 100 година.

Видик са Сокола је предиван, а посебно је поглед на стрм гребен који повезује Соко преко Ставриног виса и Белог гротла, гребен планине Ниџе, у правцу Кајмакчалана. Кренули смо даље правцем који смо посматрали и питали се како ћемо даље по овом беспућу. Пут настављамо са Сокола стрмом стазом, а затим гребеном излазимо прво на Бело Гротло, потом око 16,40 часова на коту Ниџе (2360м). Са те тачке смо видели врх Кајмакчалан. После паузе продужавамо венцем до врха, где су нас дочекала деца, видно веома срећна што су део саме акције. Дужина ове деонице износила је 21,6км, са висинском разликом при успону од 1800м и спуштања 1100м.

Повезивање са организационом групом „100 деце са родитељима за 100 година пробоја Солунског фронта“ на Кајмакчалану било је веома дирљиво. Брижно су нас пратили и певали песме док смо одавали пошту код Костурнице, а затим изашли до капеле на врху са иконом Светих апостола Петра и Павла којима је капела и посвећена, и венцем који је донесен са Доброг Поља, преко Сокола, где се две године гинуло за освајање тих кота.

Пратећа опрема са џиповима стигла је пре нас. Дижемо још један камп поред костурнице. Сумирање данашњих утисака и договор за сутрашњи дан.

Субота, 14. јул 2018. године

Јутарња магла је затворила сам врх Кајмакчалана. Свештеник у 7:30 часова служи опело у капели за све страдале „За крст часни и слободу златну“.

Следи кратко обраћање, фотографисање, а затим паковање опреме и припрема за последњу етапу. Магла се не повлачи, тако да смо остали без видика на врху. Формирамо колону и пред полазак прилазимо до кампа са децом где поздрављамо најмлађе учеснике са три пута „З, д, р, а, в, о, здраво, здраво, здраво!“ Крећемо око 9 часова са Кајмакчалана. Спуштамо се венцем преко Старковог гроба до села Скочивир, где је циљ. Одмах по поласку и након кратког спуштања према Сивој стени, излазимо из магле која је држала само врх. Ова етапа је учеснике водила венцем који је 1916. године био јака утврђена непријатељска линија која је заузета тек после освајања врха Кајмакчалана. Сваки педаљ којим смо се кретали натопљен је крвљу, посебно јунака из Добровољачког одреда на челу са Војводом Вуком, који је код Сиве стене тешко страдао у јуришу за освајање ове коте.

Пролазимо зараслом граничарском стазом поред напуштених караула бивше ЈНА. После пређених 9,5км правимо паузу на Старковом гробу где смо стигли око 14 часова. Са ове коте ушли смо у густу четинарску и букову шуму у којој смо наишли на доста печурки лисичарки. Распоређени у стрелце, убирамо велику количину печурака, које су нам, како се испоставило, добро дошле за повраћај утрошене енергије. Стижемо у село Скочивир код некадашње карауле ЈНА (сада ловачки дом) око 19 часова, после пређеног 21 километра, са висинском разликом у успону 232м и спуштања 2140м. После пет дана природног амбијента спустили смо се у цивилизацију, па је уследио одмор и, напослетку, другарско вече.

Када сам размишљао о организовању завршнице акције и о томе шта би то могло да остави печат за учешће на акцији, решио сам да то буде захвалница сваком учеснику у виду споменице – завета, која ће остати сваком учеснику и његовим потомцима у знак сећања на учешће у акцији „100км гребеном фронта за 100 година пробоја Солунског фронта“, у чијем дну је скица маршруте, са уклесаним натписом на једној чесмици која још увек није лоцирана:

„ПРОЋИ ЋЕ ГОДИНЕ, ВЕКОВИ ЋЕ ПРОЋИ, АЛ ТЕБИ ЧЕСМИЦЕ НЕЋЕ НИКО ДОЋИ. АЛ ДОЋ’ЋЕ СЕНИ ПАЛИХ ДРУГОВА, ДА СВОЈИМ ЖУБОРОМ, УРЛИКОМ ВУКОВА, ТРЕСКОМ ГРОМОВА, ОДЈЕКОМ ЛУГОВА, ПЕВАЈУ СЛАВУ СРПСКИХ ПУКОВА“. 1.Ч.2.Б.4.П.

Другарско вече прошло је у сумирању емоција и путешествија које смо прошли и доживели уз предивне временске прилике којр су нас, Богу хвала, пратиле од почетка до краја. Имали смо и госте, представника Зорана Ђуровића из Битоља, који је задужен за одржавање српских војничких гробаља на подручију општина Битољ и Новаци, као и представника општине Новаци.

Недеља, 15. јул 2018. године

У 8 часова паковање опреме и према програму обилазак и одавање поште српским јунацима на српским војничким гробљима у местима Скочивир, Добровени, Живојно, Бач и Битољ, као и француским јунацима на Француском војничком гробљу у Битољу. По завршетку обиласка локалитета, направили смо паузу у Битољу, како би се обишао овај предиван град у Републици Македонији и његово шеталиште звано „Широки сокак“. Повратак у поподневним часовима.

За четири дана учесници су прешли 110 км линије фронта који је покривала српска армија, са савладаном висинском разликом у успону од 4 800м и спуштања 5 900м. За мене лично, као једног од креатора саме акције, ово је била једна од акција у коју сам уложио највише времена и труда уз веома компликовану и тешку логистику и организацију кретања по беспућима планинских масива Кожуфа, Козјака и Ниџе.

Такође, ово је мени једна од најдражих акција, која је крунисана успехом, надам се на задовољство свих, како учесника који су прошли цео пут, тако и свих који су учествовали у логистичкој подршци. Овом приликом се, у име предака и потомака, захваљујем свим учесницима на врло добром физичком и моралном држању, као и свима који су дали свој допринос и на било који начин помогли ову акцију која због свог значаја заслужује пажњу и поштовање друштва.

Извештај доставио
водич МБ-165, Радољуб Кнежевић Раде