У Бриселу тврде да је Србија пристала да обезбеди приступ граничарима Фронтекса, што је део стратегије ЕУ да појача контроле граница и повећа број депортација, а у игри је и даље идеја о сабирним центрима на Балкану, пише данас Дојче веле.
Комесар ЕУ за избеглице Димитрис Аврамопулос тврди да су одговарајући споразуми већ постигнути са Србијом, Албанијом и Македонијом, а што је „новост која до сада није потврђена у Београду”.
Европски комесар за суседство Јоханес Хан је у јулу потврдио да се преговара о приступу Фронтекса територији Србије и Македоније, али то је сада, према тврдњама из Брисела, и завршено, навео је ДВ.
До сада су фронтексовци у региону били на граници Грчке и Македоније, те Хрватске и Србије.
Према новом плану, јединице Фронтекса би биле опремљене за око две милијарде евра – и авионима, бродовима, оружјем.
У пракси би то, како преносе избори у Бриселу, изгледало тако да нека чланица ЕУ, која очекује пристизање великог броја избеглица, затражи помоћ Фронтекса који би онда могао да преузме комплетну процедуру одлуке о азилу при чему ипак званична коначна одлука остаје у надлежности суверених држава.
„Тај скупи спорт био би плаћен из бриселске касе”, пише ДВ.
Друго, лидери европских земаља би требало да разговарају о усаглашавању правила за депортације људи којима је одбијено право на заштиту.
Прошле године је у Европи било пола милиона људи који је заправо требало да се врате у домовине, али је депортовано или је отишло тек 36 одсто. Идеја је и да они којима је захтев за азил одбијен на граници могу лакше да буду приведени и да проводе месеце у депортационом затвору.
Организација за људска права ПроАзил то критикује као „програм за обухватно интернирање избеглица”.
Према извештају Шпигла, који се позива на поверљива документа, аустријски канцелар Себастијан Курц жели европским колегама ове седмице да предочи још оштрије предлоге.
Тако Курц наводно размишља о горњој граници за избеглице на европском нивоу, односно да се годишње може примити само одређени број избеглица.
Даље Беч предлаже неку врсту вредносног теста за дошљаке према којем би заштиту могли да добију само они који прихватају европске вредности као и сабирну центре ван ЕУ.
Они се превасходно односе на афрички континент, али би могли да погоде и Балкан, закључује Дојче веле а преноси Танјуг.