Овакве специјалитете и чувене по квалитету чоколаде из Белгије не могу се купити у бившим комунистичким земљама
ОKОНЧАВА ЛИ СЕ ВЕЛИKА ПРЕВАРА ЕВРОПСKЕ УНИЈЕ?
- Мултинационалне компаније за Запада и земље које чине „језгро“ ЕУ (Француска, Немачка, Холандија, Данска, Белгија,Луксембург, Италија, Аустрија) годинама наменски производе и продају стотине производа шкарт квалитета „новијим“ чланицама ЕУ, бившим комунистичким земљама
- ЕУ неквалитетну робу масовно производила и пласирала поред Словачке, Мађарске, Чешке, Бугарске, Хрватске, Словеније, Румуније, Грчке и у свим земљама Југоисточне Европе: (Србији, Македонији, Албанији, Црној Гори, БиХ) и то углавном по вишим ценама
- Оваквом преваром власници компанија и фабрика из ЕУ стекли су нелегално стотине милиона евра екстра-профита и истовремно тровали грађане другог реда из поменутих земаља
- Милиони бесних и незадовољних потрошача се осећају да су намагарчени
Пише: Јово Вукелић
Скоро незапажено прошла је вест из седишта ЕУ у Бриселу од 13. септембра „да је Европска унија донела одлуку да забрањује даљу производњу шкарт робе за „источно тржиште“.Европски парламент је великом већином од чак 464 гласа „за” изгласао извештај о различитом квалитету производа за источно и западно тржиште и забранио такву даљу праксу компанија из ЕУ.
Ово подразумева промену Директиве о непоштеној пословној пракси, али и оснивање посебног европског тела које би се бавило додатним регулисањем и контролом тржишта.
“Ово је била неправда за грађане великог дела ЕУ. С правом се осећамо као грађани другог реда“ , истакла је једна од парламентарки.
Тако је стављена тачка на запањујућу чињеницу откривену пре више година (прве сумње потичу из 2015. ) да велике и моћне мултинационалне компаније и фирме из земаља које чине „језгро ЕУ“ (Француска, Немачка, Холандија, Данска, Белгија,Луксембург, Италија, Аустрија) производе робу сасвим различитог квалитета за своје потрошаче и потрошаче из свих других земаља, ван тог уског круга.
ЕУ једва признала постојање расистичке праксе
После првобитног шока у јавности 20-так земаља-чланица ЕУ (2015. и 2016.) али и земаља Југоисточне Европе и протеста и осуда због такве необјашњиве и непоштене праксе настале су велике расправе у стручним и политичким круговима и у самој ЕУ и ван ње. Институције ЕУ нису званично признавале на почетку да се то догађа, али притиснуте фактима и доказима, морале су да констатују да таква „расистичка“ пракса постоји. Дат је налог да се спроведу темељна истраживања.
И истраживања су у 2016. и 2017. години показала да се наизглед исти производи слабијег квалитета често пласирају у земље Централне и Југоисточне Европе. Реч је о различитим производима, од детерџената до дечје хране који су били неквалитетнији и нездравији, а продавали су се чак по вишим ценама од оних који се продају на Западу.
Откривено је да у питању није била само производња прехрамбених производа – шкарт храна, већ и разна роба и производи и делови из аутомобилске индустрије, моторна уља, гуме, производи кућне хемије и козметике –све до производа у ИТ технологији. Чак и дечија храна произвођена је у језгру земаља ЕУ наменски, плански, у посебном погонима (фабричким линијама) за тржиште бивших комунистичких земаља и земаља Југоисточне Европе по знатно нижим стандардима и слабијег квалитета од истих производа намењених сопственом тржишту.
Тако су Чеси, Мађари, Словаци, Словенци, Румуни, Бугари, Хрвати, Грци иако грађани ЕУ, годинама били уствари третирани као грађани другог реда -друге класе. А исто важи и за земље Југоисточне Европе (Западног Балкана), вечите кандидате за чланство у ЕУ.
Како је у пракси изгледало то неједнако третирање иначе „равноправних грађана ЕУ“ илустроваћемо на неколико примера: установљено је да рибљи штапићи, које производи фабрика из Данске, имају у паковањима за источно тржиште седам одсто мање рибљег меса, него у трговинама на западу Европе! Свакако да је зарада од таквог „нелегалног бизниса“ била велика.
Иако су паковање и бренд идентични чоколаде за „источне, комунистичке земље“ су имале мање какаоа и лешника, показале су анализе. Власници фабрика чоколаде ту чињеницу су правдали наводним сазнањима да „источњаци“ воле чоколаду са мање лешника“!?
Трећи пример је сведочанство камионџије који је сипао исту марку и врсту моторног уља у свој камион у земљама Југоисточне Европе и други пут у земљама из „језгра ЕУ“. Разлика у показивању када треба поново променити уље, по сведочењу возача, била је сваког пута по 3-4 хиљаде километара више у корист уља из „језгра ЕУ“. Очигледно се показало да је уље купљено на истоку Европе дупло слабијег квалитета.
И последњи пример: контрола квалитета вина увезених из Западне Европе у земље Централне и Југоисточне Европе показало је да су та вина, кад се упореде са оригиналним, разводњена- слабија!
„Шкарт“ храну ЕУ је прогласила нелегалном
Подсетимо, да овај скандал не би био ни разоткривен да Словачка није искористила позицију председавајућег Европске уније (ЕУ) да се на највишем нивоу заједнице покрене питање неједнаких стандарда у производњи хране и остале робе за државе централне Европе и бивших комунистичких држава.
Иницијативу Словака су подржали и Чешка и Хрватска, касније и друге земље и онда је тај притисак довео до овог решавања проблема на нивоу Европе. Ипак треба бити опрезан и сачекати неколико месеци да се утврди и потврди да је ова пракса, која је тако осладила обогаћеним капиталистима из „језгра ЕУ“, укине – тачније да престане.
Прошле јесени притиснут аргументима , у говору о стању Уније у Стразбуру (13. септембра) председник ЕK Жан-Kлод Јункер је обећао акцију рекавши: “Нећу да прихватим да се у неким деловим Европе људима продаје храна слабијег квалитета него у другим земљама иако су паковање и бренд идентични”.
Бугарски премијер Бојко Борисов је овај проблем окарактерисао као “апартхејд” по питању хране, док је један званичник мађарске владе рекао да је то “највећи скандал у недавној прошлости”. Није било лако да се у бирократизованој Унији, пуној Комисија, шкарт храна прогласи нелегалном, али се то под политичким притиском многих земаља – чланица ЕУ ипак прошле године – десило.
Председник Европске комисије због пољуљаног ауторитета и угледа ЕУ овим скандалом сада истиче да „се мора доказати да не постоје грађани друге категорије. Сви грађани имају једнака права због једнаког достојанства“.
У сваком случају оваквом преваром власници компанија и фабрика из ЕУ стекли су нелегално стотине милиона евра екстра-профита и истовремно тровали грађане другог реда из поменутих земаља. Да ли ће и како оштећене државе и грађани бити обештећени?
Милиони бесних и незадовољних потрошача се осећају да су варани и намагарчени.
На крају, логика намеће важно питање за интересе грађана Србије: кад су овако пролазиле земље Централне Европе и Источноевропске земље које су чланице Европске уније, какви ли су тек производи стизали у Србију, кад, нисмо у Унији?
Да ли су били и колико штетни по здравље грађана, да ли оставили штетне последице? Да ли је и када и ко у Србији проверавао квалитет тих роба?
И последње што такође сигурно не знамо је чињеница важи ли ова најновија одлука ЕУ о престанку продаје и пласмана шкарт производа само за земље – чланице ЕУ, или и за земље које су ван Уније, као што је Србија и остале земље Југоисточне Европе?
