Најстарија локомотива из колекције Железничког музеја, направљена 1864. године, исечена и у деловима изнета из депоа који се налази на простору „Београда ба води“

Некада је превозила раднике и опрему у једном од највећих грађевинских подухвата после Другог светског рата – пробијању Суецког канала, најважнијег пловног пута за снабдевање Европе нафтом са Блиског истока.

Данас је „пулска локомотива“ из 1864. године ижврљана и пуна прашине, иако је „старија од железнице у Србији“.

Непознати починиоци упали су у депо Железничког музеја у Београду, однели велики део експоната и готово потпуно уништили „пулску“ и још једну вредну локомотиву.

Са обе локомотиве скинуто је све што је могло и остали су само костури.

Најстарија локомотива из колекције Железничког музеја, направљена 1864. године, исечена је и у деловима однета 31. августа из Депоа музеја, који је део Ложионице београдске Железницке станице, у близини Београдског сајма.

Директор музеја Ненад Војчић каже да су били немоћни да то спрече.

Реч о типу локомотиве која се користила за изградњу Суецког канала.

„Однети су и стругови, стругне бушилице, техничке збирке су уништене. Чак је изнет и струг од 30 тона. Пљачке и девастација објекта дешавали су се и раније, с времена на време, а пре недељу дана уследило је и финално уништење“, каже за Мондо главни организатор за музејске послове при Железничком музеју Страхиња Вуковић.

– Задњи део ложионице је затворен, а предњи део је отворен, фали и кров, фале врата, ту је жбуње, буквално може да уђе ко год жели, све је угрожено – каже Страхиња Вуковић, кустос музеја

Део експоната Железничког музеја смештених у ложионици Београд уништен је 31. августа. Иако су испрва, када се та информација појавила, људи који су то учинили названи хулиганима, можда је тачније назвати их трговцима-лоповима, јер су делови исечених локомотива највероватније продати као секундарне сировине. Полиција је обавештена и за сада је у току истрага.

У ложионици – полукружној хали испод моста Газела, оправљале су се локомотиве. Музеј је имао један део унутар хале, који је служио као депо за локомотиве. Оне се складиште дуже целе железничке мреже у Србији.

Према речима Страхиње Вуковића, кустоса Железничког музеја, главни проблем је што се се Железнице Србије А.Д. поделиле на четири фирме. Део техничке збирке припао је „Србија каргу“.

– Од пре месец, два то је скоро „на извол’те“. До скоро је тамо био човек задужен да то обезбеђује, који је у ствари то и пријавио. Он кад је ушао унутра, затекао је 15 људи који су то секли, човек је побегао и позвао полицију. Ми смо после одмах писали извештаје – наводи Страхиња Вуковић. – Задњи део ложионице је затворен, а предњи део је отворен, фали и кров, фале врата, ту је жбуње, буквално може да уђе ко год жели. Велика је девастација тог простора и експоната. Све је угрожено. Ми смо писали захтев да се то дислоцира у Топчидер, у гаражу Плавог воза, међутим, уз остале железничке фирме, све то иде споро – објашњава Вуковић.

Страдале су две локомотиве, Пула, серије ЈЖ 44-004 и Пресек, серије ЈЖ 151-012. Локомотива Пула је из 1864. године и најстарији је експонат техничке збирке музеја.

– Ми је зовемо Пула јер је радила у Уљанику у Пули, иначе је радила и на тадашњим отоманским железницама, у луци Смирна. Она је специфична и по томе што је тај тип локомотиве коришћен и у изградњи Суецког канала. У нашу ложионицу је доспела 1951. године, убрзо након оснивања музеја. Музеј је основан 1950. године, а с радом је почео 1953. године. Пула је ту била десетак година, па је пребачена у ложионицу Врдник, па је опет враћена из безбедносних разлога, 1983. године и од тада је била ту – прича Страхиња Вуковић.

Ложионица се налази на простору „Београда на води“

– Локомотива Пресек је такође из Пуле, а произведена је у Бечу, 1884. године. Ми је зовемо Пресек јер се на њој види како једна парна локомотива функционише, отворен је котао и виде се цеви. Ученици техничких школа уче на њој, она је у ствари учило.

Према Вуковићевим речима, то је очигледно урадила организована група људи и да су они очигледно имали времена, јер треба исећи тај челик. У питању су квалитетни материјали, челик и ручно изливене цеви. Али, како наводи, не може да претпостави чиме је то урађено и колико времена им је требало за то. Део где се ложи, локомотивска кухиња је исечена цела, а она је једним делом бакарна.

Директор Железничког музеја Ненад Војчић: Уништено је нешто што нико у свету нема и  заувек изгубљено

Директор Железничког музеја Ненад Војчић за ББЦ на српском каже да они годинама имају исти проблем.

„Ја нисам наоружан, нису ни моји кустоси, не можемо да дођемо и бранимо овај простор.

„Оно што ме изненађује јесте да полиција годинама не може да ухвати вандале и да им је већи проблем ко је ово пријавио, него шта све недостаје – то ме боли као човека“, каже видно потресени Војчић.

Депо се налази испод моста Гезела, у згради која је некада била ложионица београдске железнице, а која је одавно напуштена, обрасла у жбуње и пуна ђубрета.

Однето је неколико машина, али и један мали вагон.

Војчић каже да је крађа полицији пријављена 31. августа.

„Точкове тог вагона који је однет су ковачи ручно ковали, то више не може да се направи.

„Поред тога, затекли смо екипу од 16 људи који су машинама секли експонате и уништена је најстарија локомотива коју Железнички музеј има у збирци“, наводи Војчић.

Остали само костури

Војчић каже да „већ две године ратује са неухватљивим разбојницима који су однели тоне и тоне шина“.

„Исечене су две локомотиве наочиглед целог града, иако сам писао свима. Уништено је нешто што нико у свету нема. Изгубљено је заувек“.

Он тврди да је писао Министарству саобраћаја, Министарству културе, као и челницима пројекта „Београд на води“, јер се складиште налази на њиховом на простору.

– За обијање депоа сазнао сам 31. августа, те су дописи у најкраћем року послати Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, потом Министарству културе и информисања, али и челницима пројекта „Београд на води“ будући да се складиште налази под мостом Газела, односно на простору обухваћеном поменутим пројектом – поручује Војичић за „Блиц“.

Директор Музеја не спори своју одговорност, али међу одговорнима је, сматра он, и полиција. Сви су, тврди, знали шта се налази у Депоу Музеја, али нису ништа предузели да се локомотиве заштите.

– Немам ја пиштољ да браним локомотиву овде – казао је Војчић и додао да је, поред локомотиве, уништено и седам стругова, две вертикалне бушилице и ручно кован вагон.

Завод за заштиту споменика културе града Београда осудио је чин вандализма и апелује на све релевантне субјекте да се спречи даља девастација овог комплекса.

– Окретница, ложионица и водоторањ Железничке станице, као и Савска улица (испод моста Газела, у комплексу главне железничке станице) уживају статус претходне заштите и као такве морају бити сачуване од даљег пропадања и девастације попут данашњег случаја уништавања експоната. О културном наслеђу морају бринути они чије је она власништво, а ради очувања покретног и непокретног наслеђа овог изузетно значајног сегмента културног наслеђа Београда, апелујемо на све релевантне субјекте да спрече даљу девастација овог комплекса. Представници свих релевантних институција, Завода за заштиту споменика културе града Београда, Музеја науке и технике и Историјског музеја Србије изаћи ће на терен, проценити штету и дати услове и мере за санацију постојећег стања – казала је в.д. директора градског Завода за заштиту споменика културе Оливера Вучковић.

Она је подсетила да су објекти и експонати једни од ретко очуваних објеката индустријске железничке архитектуре подигнутих пре Другог светског рата, не само на простору Београда, већ и Србије.

Извор: НСПМ