Феномен Мајке Стојанке- Или како је једна Грађанка НеПокорна преко ноћи постала Народна Хероина…
Тишину недељног јутра, 2. септембра 2018, у србској престоници су разбили пуцњи из ватреног оружја, на две локације. У ширем центру Београда, на Звездари, у раним јутарњим сатима, пензионерка нежног изгледа и мистичне привлачности, је са три хица из пиштоља пресудила „грађевинском тајкуну“, који ју је годинама терорисао да би је присилио да му (про)да свој дом, на чијим темељима је планирао да оствари још један „брзи профит“- Мало касније, на периферији Београда, у Гроцкој, новопечени пензионер кога је социјална и егзистенцијална угроженост у тајкунској Србији терорисала годинама и довела га на ивицу физичке егзистенције, неки кажу и на ивицу лудила, у очају је, ловачком пушком, сам себи разнео главу…
…Она се зове Стојанка Стојановић, стара је 69 година- Он се звао Милош Стојановић, био је стар 58 година. Обоје се презивају Стојановић, обоје су пензионери, обоје су, свако на свој начин, били терорисани животним (не)приликама. Обоје су иза свог стравичног чина, за који су сматрали да је био једино решење њихових мука и излаз из безизлаза, оставили готово идентичну поруку за своје најмилије- Стојанка је своме сину Марку непосредно након „убиства“ саопштила „Сине, убила сам га, нисам могла више да издржим“; Милош је иза себе оставио опроштајно писмо својим укућанима са сличном поруком „Све вас много волим, али нисам могао више да издржим“.
***
Као што се види из ове кратке наративе (која је базирана на извештавању водећих србских медија) ова два узорна грађанина у позним годинама- који су цео свој живот поштено држави плаћали све порезе и дажбине, и поштовали све законе, и много више од тога, и чији животни путеви се вероватно никада нису ни укрстили- истовремено су се нашли у ситуацији коју једноставно „више нису могли да издрже“…
…И потом, да би се отели из такве „омче терора“ која се све више стезала око њихових вратова, одлучили на драстичне мере. Од тог момента се губе скоро све сличности између ове две трагичне судбине- Милош је одлучио да своју ноћну мору, за коју вероватно никада сам није ни био узрочник, прекине тако што ће дићи руку на себе, и тако поред себе, унесрећи и своје најближе; Стојанка је одлучила да своју ноћну мору, која јој је долазила скоро свакодневно у лику осионог и недодирљивог (заштићеног корумпираним режимским системом) грађевинског „инвеститора“ Зорана Трифуновића, једноставно физички уклони из свог живота, и тако бар свог сина Марка лиши „хорор наслеђа“.
***
У наставку овог есеја, нећу се више бавити трагичном судбином Милоша Стојановића, не зато што он то не заслужује, већ зато што је његова прича у данашњој, у сваком погледу осакаћеној, Србији готово постала свакодневница, на коју су већина грађана покорних једноставно огуглали- иако се и они сами, готово свакодневно, суочавају са „животним терором“, којем их, поред разних кабадахија, локалних гангстера, насилних „миграната“, грађевинских мафијаша идр… излаже и, до сржи корумпирана, србска држава. Дакле, у наставку ћемо посветити пажњу трагичној, али и сада већ легендарној, судбини (и причи) крхке баке Стојанке, чији, иако „легално илегалан“, очајнички чин је изазвао огромну пажњу праћену огромним одобравањем, шире србске јавности- бар оне на друштвеним мрежама, интернет форумима, и у коментаторским колумнама на медијским порталима…
…Ако данас прокрстарите свим тим „интернет сокацима и авлијама“, приметићете да је готово немогуће пронаћи речи критике или осуде очајничког чина Мајке Стојанке, која је под овим именом већ ушла у модерне „народне песме“ и препеве. Са свих страна јој стижу поруке подршке, на друштвеним мрежама се се оснивају групе за заштиту Мајке Стојанке, захтева се њена неодложна слобода, и потписују петиције за њено ослобађање од сваке законске одговорности. Једноставно, многи грађани су се „веома лако“ идентификовали са Мајком Стојанком, и њену личну борбу доживљавају као симбол колективне борбе свих потлачених грађана, који охрабрени њеним примером, ових дана постају све више „грађани непокорни“.
***
Уосталом њихов гнев и поистовећивање са Стојанкином судбином је лако разумети- Недавним западним неоколонијалним ратовима на овим просторима, дивљачким разарањима Србије од стране НАТО хорди и последично наметнутим евроатлантским робовласничко-капиталистичким системом- на чије чело су доведени бриселски конзули из врха наше вазалне државе- Србија је намерно доведена на ивицу економске беде, и бачена у стање безперспективности за готово све младе и образоване, средња и сељачка класа су плански и систематски уништене, обичан и мали човек је лишен скоро сваког достојанства…
Истовремено морална, културна и национална деградација Србије су постали императив за деловање свих постпетооктобарских режима, а нарочито овог текућег: псеудо-Вучићевог; док су западне декадентне вредности у облику хомосексуализма, педофилије, јавног разврата и промоције криминално-тајкунских „вредности“, и у последње време неприкривене „потребе насилне демографске промене и арабизације Србије“- једноставно постали наша свакодневница, увијена у обланду имагинарних евроинтеграција.
***
Ако у све то додамо и планско испирање мозга наше школске деце (и предшколске), коју ових дана терају да се „интегришу у арабску културу“, која се систематски десрбизују и присиљавају да уче фалсификовану србску историју из хрватских уџбеника, док родитељима режим све чешће отима децу само зато што су сиромашни, или што не дозвољавају да њихова деца постану „покусни кунићи“ за трећеразредне белосветске вакцине…
…И кад све то на крају зачинимо сулудим пројектом сулудог и отворено издајничког режима- о размени дела „територије југа централне Србије са територијом севера јужне Србије“, који консеквентно треба да резултира добровољним трајним ампутирањем највредније и најсветије србске земље, на Косову и Метохији, и потом формалним избацивањем КиМ из Устава Србије…
…Онда је потпуно разумљив и прихватљив револт и побуна „малог човека“ (који се ових дана шири друштвеним мрежама попут пожара) до јуче грађанина покорног, кога су пре пар дана у цик зоре пробудили пиштољски хици, из руке крхке и бојажљиве баке Стојанке „која више није могла да издржи“, али за разлику од многих других потлачених очајника, уместо да дигне руку на себе, Мајка Стојанка је уклонила стварни узрок њених ноћних мора и једноставно физички ликвидирала свог Крвника, да би ћутке и мирне савести прихватила своју судбину…
…И потом заувек ушла у народну легенду…
СЛОБОДА ЗА СТОЈАНКУ
Написао Миодраг Новаковић
ФБР- 6. септембар 2018.
ДОДАТАК: Аутор је покренуо петицију „СЛОБОДА ЗА СТОЈАНКУ“ које ће након одређеног броја потписа бити упућена Председнику Републике Србије. Мале су шансе да ће ова петиција резултирати у ослобађајућу пресуду гђе Стојановић- али ова петиција је зато веома ефективан начин да се корумпирано режиму и његовом „надзорнику“ Вучићу стави до знања прави став јавности- која ових дана листом стаје иза Мајке Стојанке и солидарише се са њеним очајничким актом. Да би потписали петицију „кликните на фотографију“ или приложени линк:
Извор: ФБ Репортер
Корисне Везе
СТОП ШИПТАРСКИМ ИЗБОРИМА!
