Драгољуб Бакић: Грделичка клисура – национална брука и срамота

Добро је што је лист „Данас“ у своју рубрику „У фокусу“ – ставио тему Грделичке клисуре, али је поред бројних фасцинантних података и детаља пропустио да то назове правим именом.

Право име би било – по мени – ВЕЛИКА НАЦИОНАЛНА БРУКА И СРАМОТА пре свега оних који управљају овом земљом – боље рећи, виртуелном Државом у којој фантоми руше где год стигну. Да ли ће Тајна полиција открити тајне рушитеље или ће закључак бити да је кривац Брдо – које узвраћа ударац.

Популизам, партократија, корупција, некомпетентност и крајњи аматеризам, бахатост, игнорисање струке и непоштовање и грубо кршење закона коначно стижу на наплату скоро на сваком кораку.

То може да траје неко време, али не може да траје све време. Испада да се све време нешто само поплочава да би се пресецале врпце а плоче саме отпадају и са тобоган тротоара на Славији и са брда у Грделици. Не иде нам од руке чак ни поплочавање, а да о оним дубинским и важнијим радовима да и не говоримо.

У овом случају је толико очигледно да су професионална етика и одговорност уопште рекли лаку ноћ овом простору у коме живимо па би једино исправни редослед ствари био:

– Оставке од председнице Владе, ресорне министарке, директора Коридора Србије па све до лиценци инжењера који су пристали да у овоме на овакав начин учествују и дозволе да се овако важан и озбиљан инжењерски пројекат гради без адекватног и свеобухватног геолошког испитивања, адекватног пројекта и без насушне грађевинске дозволе.

На крају испада да се ради о још једној ДИВЉОЈ ГРАДЊИ коју треба додати оним 2.000.000 других дивљих градњи за које је још пре четири године министарка грађевине обећала народу и Сенату – да ће је зауставити, у овој области смо неприкосновени лидери у региону и Европи.

Значи, прво оставке највиших функционера у Влади Србије и одговорним јавним предузећима – па озбиљна вишегодишња апсана за злоупотребу службеног положаја – па вишегодишња лустрација како им више никад не би пало на памет да се овако играју са озбиљним инжењерским стварима и пре свега – људским животима.

Људски животи су свакако угрожени ако се њима дозволи да у обећаном року пусте у рад ову деоницу Коридора 10.

У томе их свакако треба спречити како би се прихватили озбиљног геолошког истраживања и озбиљног пројектовања – без како кажу – очигледног договарања шпанског извођача радова и Коридора Србије као инвеститора. То је толико неморално и стравично – ако је то било тако – да ту престаје сваки здрав разум и само остаје – УЖАС.

Када се поређају до сада откривени детаљи, то даје ужасавајућу слику о нама и о друштву у коме живимо:

1. Једанаест пута мењан пројекат без знања пројектанта;

2. Садашњи пројекат нема грађевинску дозволу;

3. Приликом ревизије пројекта није поштована законска процедура;

4. Директни договор о изменама пројекта између инвеститора и извођача;

5. Скривање одговорности надлежног министарства и инвеститора – Коридора Србије;

6. Отет пројекат од Саобраћајног института ЦИП – првог пројектанта;

7. Препројектовање оригиналног пројекта ради наводних уштеда;

8. Геолошка истраживања нису урађена у довољном обиму;

9. Обрушавања брда од 2015. до данас.

После свега набројаног поставља се озбиљно питање како ове неодговорне натерати да забораве на пресецање врпце и клицање доведене масе у Грделичкој клисури, узму се у памет и све крену из почетка – озбиљна и адекватна геолошка истраживања, адекватни пројекат, озбиљну ревизију пројекта, коначну грађевинску дозволу и тек онда – градњу уз најодговорнији и најозбиљнији надзор сваке – и најмање позиције радова.

Ко би их на то могао натерати?

Можда највиша научна институција у земљи – Српска академија науке и уметности – њихово одељење за науку – САНУ.

Био би ред а и њихова обавеза да коначно покажу шта знају, на тренутак се ману своје надмености, отресу дебео слој прашине са себе и једном се ставе у службу своје земље од које примају поприличну славу и апанажу.

Можда би их ови који су недодирљиви и који се не сматрају кривим морали послушати и урадити ПОПРАВНИ.

Можда би тако умањили своју бруку и срамоту – а пресецање врпце – које толико обожавају, одложили када то магично Брдо буду укротили.

Тај читав посао је чиста наука и чиста математика – и зато треба пустити да то одраде људи који су за то научени. Само је један услов – новци за то се не смеју кобајаги штедети већ се морају обезбедити довољна средства да се то коначно квалитетно уради без икаквог буразерског договарања које свакодневно уништава и систематски урушава ову земљу.

Извор: НСПМ