ПРОБУДИМО СЕ: Уместо наших, немачки уџбеници за нашу децу!

• Клет, Фреска и Нови Логос – сви у крајњем власништву немачког издавача Klett – освојили су највећи део српског тржишта уџбеника. За већину предмета, посебно за ниже разреде, Klett издања су у врху листе.
• Немачки издавач делује на српском тржишту преко ове три издавачке куће чија се седишта у Београду налазе на истој адреси (Маршала Бирјузова 3-5) и са истим законским заступницима (Гордана Кнежевић Орлић и Небојша Орлић).
• Klett издавачка кућа д.о.о. је у 100% власништву словеначке “Založba Rokus Klett” из Љубљане, издавачка кућа Фреска доо у 100% власништву Klett издавачке куће доо из Београда, док је Нови Логос доо са 100% уделом хрватске “Profil Klett doo” из Загреба на чијем је челу бизнисмен Данијел Ждерић.
• Усвајањем Закона о уџбеницима крајем 2009. године Завод за уџбенике и наставна средства је престао да буде једини издавач.
• Веровало се, наиме, да ће се отварањем тржишта за друге издаваче доћи до бољег квалитета наставних средстава. Овим законом је била уведена и обавеза лиценцирања издавача, али уместо ригорозне провере њихове подобности, лиценцирање се претворило у пуку формалност.
• Јалова либерализација и доминантан положај немачког издавача Klett довели су, дакле, до потпуног хаоса на тржишту школске књиге, а цех овог јавашлука плаћају ђаци и њихови родитељи.

Према подацима Републичког завода за статистику Србије, број ђака на крају школске 2016/2017. године био је укупно 543.028 у основним, односно 58.948 у средњим школама. Ако се просечна цена уџбеничких пакета креће од око 10.000 динара за ђаке основних школа, па до оквирно 15.000 за ученике средњих школа, долази се до цифре према којој тржиште уџбеника у Србији вреди око седам и по милијарди динара односно око 63 милиона евра, мада се према незваничним проценама тај износ креће између 80 и чак 150 милиона евра.

Међутим, и поред огромне количине новца и два закона у три године, квалитет уџбеника и наставе све више назадује. Начин на који се предају предмети у основној школи се нимало не разликује од наставних метода од пре тридесет или четрдесет година. Математика је и даље баук, из природе и друштва се напамет уче дефиниције географских појмова која деци сазнајно нису ни блиска ни јасна, градиво из српског језика је несистематизовано и фрагментирано без било каквих заокружених целина.

Клет, Фреска и Нови Логос – сви у крајњем власништву немачког издавача Klett – освојили су највећи део српског тржишта уџбеника. За већину предмета, посебно за ниже разреде, Klett издања су у врху листе. Немачки издавач делује на српском тржишту преко ове три издавачке куће чија се седишта у Београду налазе на истој адреси (Маршала Бирјузова 3-5) и са истим законским заступницима (Гордана Кнежевић Орлић и Небојша Орлић). Klett издавачка кућа д.о.о. је у 100% власништву словеначке “Založba Rokus Klett” из Љубљане, издавачка кућа Фреска доо у 100% власништву Klett издавачке куће доо из Београда, док је Нови Логос доо са 100% уделом хрватске “Profil Klett doo” из Загреба на чијем је челу бизнисмен Данијел Ждерић.

Усвајањем Закона о уџбеницима крајем 2009. године Завод за уџбенике и наставна средства је престао да буде једини издавач. Веровало се, наиме, да ће се отварањем тржишта за друге издаваче доћи до бољег квалитета наставних средстава. Овим законом је била уведена и обавеза лиценцирања издавача, али уместо ригорозне провере њихове подобности, лиценцирање се претворило у пуку формалност. Олако добијање лиценци је довело до хиперпродукције уџбеника за основце и до преплављености тржишта – од преко 80 наслова, колико се нашло на располагању првацима школске 2014/2015, ове године се дошло до невероватних 286 уџбеника и то само за ђаке првог и петог разреда који ће школске 2018/2019. радити по измењеном наставном плану и програму.

По законском решењу из 2009. формирање цене уџбеника је било потпуно слободно, а издавачке куће су се довијале да свака разради неки свој начин лобирања, преко донирања рачунара, таблета, ситних поклона, плаћања семинара и путовања, а све како би школа, директор или наставник одабрали баш њихове уџбенике. Такође, већина нових издавача који су ушли на српско тржиште нису имали стално запослене који би радили на квалитету уџбеника. Аутори, уредници и лектори су бивали ангажовани по уговору, што према оцени Министарства просвете 2015. није одговарало захтевима наставног материјала. Истовремено је Агенција за борбу против корупције тада упозорила да недостатак регулативе води до нетранспарентности и корупције.

Решавање ових проблема Министарство просвете исте године поверава радној групи која је паралелно радила на писању новог текста закона којим је, између осталог, требало да буде регулисана максимална цена уџбеника. Међутим, чланови радне групе (представници Министарства просвете, Националног просветног савета, Завода за унапређење образовања и васпитања, представници јавног и приватних издавача) нису успели да усагласе ставове.

Исте године Агенције за борбу против корупције и Министарство просвете јавно излазе са ставом да је уплитање државе приликом формирања цене у овом случају оправдано с обзиром да родитељи као крајњи купци не бирају прозвод (уџбенике) који плаћају, тако да се они не могу продавати по принципима слободног тржишта.

Међутим, издавачи су истог тренутка схватили да им нови закон умањује шансе за зараду, што је покренуло праву лавину притисака како би се спречило његово изгласавање. У априлу 2015. Филип Хаусман, генерални директор немачког издавача “Klett”, упућује писмо тадашњем премијеру Александру Вучићу у којем истиче своје незадовољство предлогом новог Закона о уџбеницима који се, према његовом мишљењу, коси са европским стандардима и правилима ЕУ у погледу слободне конкуренције на тржишту и заштите инвеститора, с обзиром да предвиђа постојање државне комисије која би ограничавала цене уџбенике и самим тим смањивала приходе издавача.

Паралелно креће притисак немачког амбасадора на тадашњег министра трговине Расима Љајића, као и немачког паралментарца Дејвида Мекалистера на Александру Јерков, тада председницу Одбора за образовање, који се у својем писму такође осврнуо на примедбе издавачке куће Klett.

Тадашњи министар просвете Срђан Вербић у фебруару 2016. писмено обавештава Агенцију за борбу против корупције да је током израде новог Закона био изложен притисцима, претњама и покушајима застрашивања од стране одређених издавачких кућа, као и других лица која су била повезана са тим издавачима. Агенција прослеђује Вербићеву пријаву Вишем јавном тужилаштву које је у јулу 2016. године утврдило да у конкретном случају издавачке куће нису починиле кривично дело и донело одлуку да нема разлога за покретање кривичног поступка.

Законом о уџбеницима из 2015. који је Скупштина Србије усвојила 31.07.2015, требало је да се обезбеде квалитетни уџбеници који ће бити доступни свим ученицима, као и да се заштити породични буџет. Законом је било предвиђено да Министарство просвете и Министарство трговине усагласе правилник по коме би се формирала цена уџбеника, али правилник никада није ступио на снагу. Нови закон из 2015. је такође изричито забранио посредовање школе и запослених у продаји уџбеника уз надокнаду, као и поклоне за наставнике и донације за школе јер је то препознато као један од главних коруптивних елемената приликом одабира уџбеника.

Исте године министар просвете Срђан Вербић у допису прослеђеном школама прописује да се уџбенички комплети које су школе изабрале за школску 2015/2016. могу користити само у тој школској години напомињући да је уговорно обавезивање школе да ће уџбенике користити и школске 2016/2017. противно закону.

Истовремено је упозорио директоре школа да одмах затраже раскид уговора уколико су га закључили са „Новим Логосом“ (који је школама донирао таблет рачунаре с пакетом услуга мобилног оператера) и да о томе обавесте министарство. Вербић налаже и ванредни инспекцијски наџор у школама, а просветна инспекција долази до броја од око 500 школа којима су издавачи нудили новац и наставна средства за куповину њихових издања. Све ово је био повод да Агенција за борбу против корупције у априлу 2016. оснује специјалну радну групу која ће се бавити злоупотребама приликом набавки уџбеника, али доласком новог министра просвете Младена Шарчевића њен рад бива прекинут, а “Нови логос” подноси тужбу против бившег министра просвете Срђан Вербића због нарушавања пословног угледа.

Новим законом који је усвојен у априлу 2018. издавачима је омогућено да изнова крену са праксом награђивања наставника и школа уколико се определе за њихове уџбенике и избрисан је члан који регулише максималну цену уџбеника. Такође, једна од новина је и увођење дигиталних уџбеника, али ова тема је довела до раздора међу издавачима. Наиме, у фебруару 2018, само месец и по пре усвајања новог закона, министар Шарчевић и премијерка Ана Брнабић су јавно промовисали дигитални уџбеник издавачке куће Klett приликом посете једној београдској школи, на шта су остали издавачи изразили незадовољство и указали да је неприхватљиво да министар и премијерка фаворизују једног издавача и промовишу дигиталне уџбенике који у том тренутку још нису били законски дефинисани. Посланици опозиције су такође критиковали што се закон усваја по хитном поступку и посебно истакли да ђаци не могу да приуште себи таблете за електронске уџбенике, али министар Шарчевић је изјавио да ће се држава побринути за таблете.

Јалова либерализација и доминантан положај немачког издавача Klett довели су, дакле, до потпуног хаоса на тржишту школске књиге, а цех овог јавашлука плаћају ђаци и њихови родитељи. Ова ненормална пракса која опстаје у свеприсутном системском нереду у Србији иде на уштрб квалитетног образовања које мора бити један од главних националних интереса. Евидентно је да држава није успела у својој првобитној намери из 2009. да се увођењем конкуренције дође до подизања квалитета уџбеника, нити је успела да се одупре институционалним пристицима немачког издавача.

Тржиште ефикасно функционише онда када потрошач може да бира од кога ће купити робу или услугу. Тада се продавац и купац понашају рационално, па се непрекидно успоставља равнотежа између профитног интереса продавца и интереса купца. У Србији уџбенике купују родитељи, али они не могу да утичу на њихов избор нити на њихову цену. Доводе се пред свршен чин, а избор је препуштен дискрецији школа и наставника. Неретко се дешавало током протеклих година да се међу одељењима једног разреда у истој школи употребљавају различити уџбеници. Такође, када је тржиште монополисано или картелисано, када конкуренције нема или се конкуренција обесмишљава, предности приватног власништва престају да важе за потрошача.

Ситуација са уџбеницима је само још један у низу сликовитих примера ишчашене тржишне утакмице са корумпираним играчима где су најдебљи крај извукли ђаци и њихови родитељи, а просвета је још дубље гурнута у суноврат пропадања.

Образовање је јавно добро највишег интереса и управо због своје специфичности не сме бити препуштено на милост и немилост неолибералног тржишта. Приватизација у овом случају није дала резултат и држава би требало да размисли о повратку монопола над издавачком делатношћу уџбеника за обавезно образовање. У индустријски развијеном свету постоје веома ефикасна и успешна државна предузећа која разбијају уврежене неолибералне стереотипе и показују да државно власништво није препрека ефикасности. Једна од кључних предности државног монопола јесте у томе што се његове злоупотребе могу сузбити лакше него злоупотребе недодирљивих приватних монопола.

Доста је било се залаже како за бесплатне уџбенике тако и за повратак јединственог националног издавача школске књиге чиме би се стало на пут погубним тржишним махинацијама. Окупљањем професионалаца који би перманентно били ангажовани на унапређењу учила и образовања увео би се ред, подигао квалитет наставе и повратило поверење родитеља и ђака у школство, а држава би могла да преко посебног фонда црпи средства из буџета за бесплатне књиге за сву децу.

АУТОР: Јасмина Стојановић, ОО ДЈБ Звездара

У писању текста су коришћени подаци Републичког завода за статистику, Агенције за привредне регистре, као и материјал из истраживања која су спровели Крик.рс и Јавно.рс.

Извор: ЦАРСА