Петиција Унеску за „одбрану“ Старе планине од мини-хидроелектрана
Након протеста који су се организовали у селима Старе планине, а који су увод у најављени велики протест заказан за 2. септембар у Пироту, активисти Удружења „Одбранимо реке Старе планине“, кренули су са сакупљањем потписа Унеско петиције против изградње мини-хидроелектрана на тој планини.
Волoнтери у целој Србији на улици скупљају потписе, а све је кренуло на иницијативу активисткиње Милице Марушић из Београда и на друштвеним мрежама преко Фејсбук групе “Одбранимо реке Старе планине”. Волонтере и активисте можете видети на прометним шеталиштима широм градова и општина у Србији, лако су препознатљиви, са фасциклама и списковима за потписивање, као и транспарентима којима поручују да “не дају реке Старе планине”.
Како каже једна од чланица те иницијативе Ненсила Радојковић на овај вид борбе су се одлучили јер матична држава не цени довољно блага Старе планине.
Координација потписа врши се преко Фејсбук групе, додаје Радојковићева, а свако ко је заинтересован може на тај начин помоћи очувању река Старе планине.
Циљ је да Унеско призна Стару планину као светску баштину, као парк природе који је битан, не само за Србију, већ и за цео Балкан и свет. Пошто држава Србија не цени Стару планину, иако је под њеном заштитом, морамо подршку да тражимо ван граница наше земље – каже Радојковићева.
Подршку овој акцији и скупљања потписа дале су и неке јавне личности попут глумице Христине Поповић, певача бенда Irie Fm Вукашина Марковића, али и фудбалери Левског из Софије из суседне Бугарске.
ПОТПИШИТЕ ПЕТИЦИЈУ – ОВДЕ кликни
На основу члана 43. став 4. Закона о заштити животне средине („Службени гласник РС”, бр. 66/91, 83/92, 53/93 – др. закон, 67/93 – др. закон, 48/94 – др. закон, 53/95 и 135/04) и члана 42. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07 и 65/08),
Влада доноси
УРЕДБУ
о заштити Парка природе „Стара планина”
„Службени гласник РС“, број 23 од 3. априла 2009.
Члан 1.
Подручје Старе планине од гребена Видлича на југу до превоја Кадибогаз на северу ставља се под заштиту као парк природе под именом „Стара планина” и утврђује за заштићено природно добро од изузетног значаја, односно I категорије (у даљем тексту: Парк природе „Стара планина”).
***
ТЕКСТ ПЕТИЦИЈЕ
ОДБРАНИМО РЕКЕ
СТАРЕ ПЛАНИНЕ
Републичка Влада планира изградњу више од 60 дервационих мини хидроцентрала у заштићеној зони највећег парка природе у Србији, на Старој Планини, чиме би се неке од најлепших и најчистијих река у Србији исушиле и превеле у цев чиме би се променио изглед речног корита и околине. Тиме би се извршио екоцид несагледивих размера који би довео до уништења природних станишта биљних и животињских врста међу којима се налазе и ретке заштићене врсте које су пред нестанком не само у Србији већ и у свету (клен, поточна пастрмка, поточна мрена, ракови…).
Други проблем изградње ових постројења на Старој планини је могућност да Пирот остане без снабдевања чистом пијаћом водом. Познато је да Пирот за снабдевање чистом пијаћом водом, једним делом, користи изворе (крупачко врело) који се напајају водом понорница са Старе планине. Земљиште на Старој планини је толико осетљиво, да би било какви радови у већем обиму на рекама могли да доведу до катастрофалних последица несагледивих размера, где би реке промениле свој ток и нестале, а извори пијаће воде у Пироту заувек пресушили.
Јавно предузеће Србијашуме, које управља парком природе Стара планина каже да је највећи број хидроцентрала планиран је у другој зони заштите што је супротно уредби о заштити парка природе Стара планина у којој пише да је ЗАБРАЊЕНО преграђивање водотокова и градња таквих објеката!!
Професор Ратко Ристић, стручњак за бујичне токове и декан шумарског факултета у Београду, сматра да држава није смела да дозволи овакав план.
Завод за заштиту природе Ниш, такође је указао на катастрофалне последице по екологију изградњом ових објеката.
У тежњи ка повећању електричне енергије добијене из обновљивих енергетских извора, Влада Републике Србије је одлучила да своје планинске реке искористи за производњу струје, изградњом преко 800 мини хидроцентрала на читавој територији Србије. Реке се захватају цевима чиме се мења изглед речног корита и саме околине. Држава изградњу мини хидроцентрала правда потребом за декарбонизацијом и чистом енергијом, док стручњаци из области енергетике и заштите животне средине сматрају да је штета по животну околину много већа од користи коју ће грађани имати од производње струје у оваквим постројењима.
У самој одлуци Владе да се пређе на обновљиве изворе енергије није ништа спорно, али реализовати тај пројекат по сваку цену и на овакав начин, где ће бити начињена већа штета него корист је врло неодговорно према очувању ресурса и природних богатстава која Србија поседује и које су опште добро, а које смо у обавези да чувамо за будуће генерације. Уместо тога држава ће природна богатства предати у руке приватницима који ће моћи да раде шта год пожеле са њима!Поред изградње мини хидроцентрала постоје и друга решења за добијање електричне енергије из обновљивих извора, као што су изградња ветропаркова, соларних електрана, електрана на биомасу, где би штета била много мања у односу на мини хидроцентрале. Међутим Влада се одлучила за изградњу баш мини хидроцентрала из разлога што су најјефтиније за изградњу, без детаљније студије о последицама које изградња таквих постројења могу проузроковати. На рекама као што су Црновршка река, река Јошаница, а сада и Ракитска река, је кренула реализација овог пројекта. Ове стравичне фотографије сведоче о томе колика је штета направљена на тим рекама.
КОЛИКА ЈЕ КОРИСТ ОД ИЗГРАДЊЕ МИНИ ХИДРОЦЕНТРАЛА???
Након анализе рада до сада изграђених постројења у земљи и земљама Балкана, међународна организација BANKWATCH Network утврдила је да је штета по природу знатно већа од користи.
Од 2001. до 2015. године, 57 великих хидроелектрана произвеле су 97% струје из хидропотенцијала, док је 387 малих хидроцентрала допринело са укупно 3%!
Уколико би гледали са становишта укупне производње електричне енергије у Србији, подаци су поражавајући.
Термоелектране у Србији произведу 79% електричне енергије, док је 21% произведено из хидропотенцијала међу којима су и велике хидроелектране попут Ђедапа, па би се укупна корист мини хидроцентрала мерила У ПРОМИЛИМА, док би ШТЕТА по екологију била ОГРОМНА!!
Србија би изгубила 100% планинских река, да би се добило чак мање од 1% електричне енергије!!!
Нико није против преласка на обновљиве изворе енергије али треба имати на уму и чињеницу да је Србија НАЈСИРОМАШНИЈА земља Балкана и региона када су у питању површинске домицилне воде, а решавати енергетске проблеме, који НЕ МОГУ ДА СЕ РЕШЕ у великој мери са мини хидроцентралама у овим заштићеним природним подручјима је ПОТПУНО БЕСМИСЛЕНО!!!
28.8.2018. за СРБски ФБРепотер
приредила Биљана Диковић
Извор:
ФЕЈСБУКРЕПОРТЕР