Миладин Шеварлић: ГМО је пројекат Трећег рајха

 Немачки концерн „Бајер“, власник озлоглашене агрохемијске компаније „Монсанто“, мораће америчком држављанину Двејну Џонсону (46) да исплати одштету од 289 милиона долара, уколико пресуда суда у Сан Франциску постане правоснажна, јер је доказано да је у контакту с канцерогеним хербицидом оболео од агресивног облика лимфома. Џонсон је прва особа која је тужила агрохемијску корпорацију, и његова „победа“ је веома значајна за цео свет пошто је судија током процеса дозволио Џонсоновом тиму да изнесене научне чињенице о штетности спорног хербицида на људско здравље, пише Печат. Хербицид раундап је, иначе, регистрован у 130 земаља и одобрен за употребу на више од 100 усева иако је Светска здравствена организација 2015. године његов основни састојак глифосат квалификовала као потенцијални изазивач карцинома.

О значају Џонсонове победе, која је дошла баш у време када српске власти законом покушавају да обезбеде увоз и промет ГМО производа у државу, разговарамо с проф. др Миладином Шеварлићем, нестраначким послаником у Скупштини Србије и највећим борцем против намере да Србија као земља огромног пољопривредног потенцијала постане зависник од „Бајера“ и његових ГМО производа који на људско здравље доказано остављају дуготрајне и несагледиво штетне последице.

* У чему је суштински значај првог добијеног спора против америчке компаније „Монсанто“, односно њеног однедавног власника?

Уколико пресуда америчког суда у случају Џонсон постане правоснажна, то практично значи да је „Монсанто“, као идејни творац и главни произвођач тоталног хербицида раундап, базираног на глифосату као потeнцијално канцерогеном састојку, за тотално уништавање свих биљних врста изузимајући генетички модификоване, лажно декларисао тај производ као здравствено безбедан и по пољопривредне произвођаче и по потрошаче хране ако се тим тоталним хербицидом запрашују пољопривредне културе. Судско разоткривање лажи практично значи и лавину процеса по истом основу који ће се појавити уколико ова пресуда буде правоснажна, или уколико нека од наредних пресуда буде правоснажна, с тим што ће у различитим америчким савезним државама, због разлике у судској процедури и судском систему, морати да се спроведе барем по један поступак који ће постати правоснажан да би сви остали по аналогији били прихваћени.

* Шта то, практично, значи за „Бајер“, који је за власништво над „Монсантом“ уложио невероватну суму капитала, и због тога покушава да оспори донету пресуду?

Ова пресуда је само најава за будуће проблеме „Монсанта“, јер у октобру следи судски процес у Сент Луису по парници коју води чак 4.000 људи уверених да су оболели или да им је здравље угрожено због производа хемијског „дива“, парници која би у случају позитивног исхода компанији наметнула одштету у милијардама долара и нанела јој несагледиву штету у репутацији. Све је то велики ударац за империју коју је „Бајер“ купио 7. јуна 2018. када су се у истом дану догодиле три важне ствари – „венчање“, „сахрана“ и дужничко ропство. Наиме, у истом дану „Бајер“ је преузео „Монсанто“, што смо фигуративно назвали „венчање“, и то за износ од невероватних 66 милијарди долара. Друго, „Монсанто“ је истог тренутка „сахрањен“ јер је престао да постоји као озлоглашена фирма (тај придев за произвођача ДДТ-ја, дефолијанта наранџастог агенса и тоталног хербицида на бази глифосата, постоји деценијама, поготово у Покрету за заштиту животне средине и анти-ГМО покрету), иако таква квалификација није званично донета. И треће, то је дан када је започело дужничко ропство „Бајера“, јер је то једина компанија у свету која је по основу само једног уговора добила кредит од чак 30 милијарди евра да би могла да исплати преузимање „Монсанта“. Будући да знамо како послује међународни банкарски систем, да су то виртуелни новци за које нема чак ни трошкова штампања банкнота или ковања кованица, него се ради само о додавању нула на компјутерским виртуелним рачунима, таква издашност банкарског лобија уопште не чуди јер он стоји иза свих глобалних неетичких стратешких пројеката. Један од њих је свакако и стварање апсолутне зависности пољопривредних произвођача од генетички модификованог семена.

*Јесу ли тиме, коначно, разоткривени и циљеви и последице вишегодишњег хемијског запрашивања неба изнад целе земљине кугле?

Апсолутно, и више о томе може да се сазна гледањем филма Зашто, за име света, прскају? на линку јер је до сада према америчким подацима испуштено више од 20 хиљада тона, или 20 милиона килограма алуминијумског праха који падањем с неба загађује земљиште. А нови задатак истраживача генетички модификованих организама јесте како да произведу семе отпорно на алуминијум, а да би генетички модификовано семе било једино могуће гајити. И то је разлог што се пољопривредници жале да аутохтоне сорте све теже успевају и доносе мање приносе од раније уобичајених. Поред тога, у атмосферу се избацује баријум, и још много опаснији стронцијум. И није више питање „зашто нас прскају?“, већ „зашто им дозвољавамо да нас прскају?“ Очигледно да је људска цивилизација изгубила етички компас!

* Шта су стварни разлози да успешни „Бајер“ преузима, као што рекосте, озлоглашени „Монсанто“?

Треба имати у виду досадашње узрочно- последичне чињенице. Прво, да је „Бајер“ предратна фирма која је у време нацистичке Немачке експлоатисала рад 83.000 логораша да би производила и злогласни гас „Циклон Б“, којим су у гасним коморама концентрационих логора убијани милиони Јевреја и других логораша! Друго, све америчке градове чији се називи завршавају на „burg“ основали су немачки досељеници. При томе, приликом гласања у америчком Конгресу који ће језик бити званичан и јединствен за целу Америку, само један глас је „превагнуо“ за енглески над немачким. Треће, многи научници који су били у функцији режима фашистичке Немачке пред Други светски рат и у току њега нашли су уточиште у Америци и они су, између осталог, допринели стварању атомских бомби које су бачене на Хирошиму и Нагасаки. Другим речима, изгледа да се ради о пројекту који је започео с Трећим рајхом у Немачкој, те привремено био осујећен, јер се данас наставља из других глобалистичких „центара моћи“.

* Као предводник екипе озбиљних научника који исказују бригу за здравље људи у Србији и свету уопште, и нестраначки посланик у Народној скупштини где недвосмислено исказујете свој став о питању ГМО, цените ли да постоји скупштинска већина која би могла да усвоји Закон о ГМО супротан националним интересима?

Ја сам верујући човек и надам се да су у Скупштини часни људи у већини, те да неће „продати веру за вечеру“. Јер и они имају децу и унуке о којима морају да размишљају. Кад одем код наших сељака, па уберем парадајз и обришем га марамицом, они кажу – немојте, професоре, да једете то, то је за пијацу, овај други је за нас. А ја онда питам – шта ће бити кад тај парадајз за пијац купи нечији деда чију ће унуку оженити ваш унук, па добијете дегенерисано праунуче? Да ли то желите? Они се презноје и остану без текста. То значи да још није дошло до тоталног „преумљења“, да постоји и свест и одговорност, али људи нису обавештени јер се с њима не ради довољно и не знају шта значе пошасти које се зову раундап и ГМО. Уосталом, највећа пошаст која се појавила резултат је „бизниса“ биохемичара Џошуе Зајнера који ради за НАСУ – он је још 2016. године основао компанију за производњу комплета прибора за генетичку модификацију и продаје га по цени од 159,99 долара. Тим прибором сами можете да узимате ген из било чега и да га убризгате себи или неком другом – дрогираној, пијаној или онесвешћеној девојци, без икаквих даљих последица тог биохазардног процеса.

* Више пута сте посетили сва општинска места по Србији у намери да прикупите што више потписа за Декларацију против увоза ГМО у Србију. Јесте ли задовољни одзивом, и да ли власт која се зове народном уопште жели да чује глас тог истог народа? 

Могу да кажем да је то најсвеобухватнија акција која никада раније није организована изван државне диригентске палице. Резултат је да су 136 општина и градова (Београд са 17 општина, Ниш са пет, Пожаревац, Нови Сад, Врање и Ужице са по две општине) усвојили Декларацију против увоза, узгоја, прераде и промета ГМО и производа од ГМО што чини 80,5 процената укупног броја од 169 општина и градова на подручју централне Србије и Војводине. На Косову и Метохији из разумљивих разлога ту активност нисмо могли да спроведемо. За мене је поражавајућ однос владајуће већине, али и опозиционих странака у Скупштини Србије, па чак и оних чијом заслугом је усвојен садашњи Закон о ГМО из 2009. године, а то је Српска радикална странка, да се ни они не изјашњавају у прилог Предлога кровне декларације коју сам као нестраначки посланик предложио, и која је потпуно идентична као Декларација усвојена у скупштинама градова и општина од прве у Чачку (30. јануара 2013) до 136. у Сјеници (20. децембра 2016). Моја „кровна“ декларација разликује се само у једином ставу, који гласи: „обавезује се Народна скупштина Републике Србије да ће пре разматрања измена и допуна постојећег Закона о ГМО, или разматрања новог Закона о ГМО, спровести референдум на коме ће се грађани изјаснити да ли су ЗА или ПРОТИВ увоза, прераде, промета и производње ГМО и производа од ГМО“.

* Да ли је одлука о доношењу таквог Закона о ГМО само одложена док се за то не створе неопходне околности?

Претпостављам, али ми ћемо се и даље борити против промене садашњег закона. Оног тренутка када буде очигледно да ће уследити доношење новог закона, који никако не би смео да уђе у скупштинску процедуру по хитном поступку, а морао би да прође јавну расправу која досад по мојим сазнањима није одржана, поставићемо питање кредибилности и научне компетентности и чланова Савета за биолошку сигурност које је именовао министар пољопривреде Недимовић. А њих би требало да именују наставно-научна већа факултета и института и репрезентативне националне научностручне организације из својих редова, тајним гласањем. Међутим, сви су они „пилићи испод једне квочке“ која се зове НАЛЕД (Национална алијанса за локални економски развој), и председница Владе, и министар пољопривреде, и многи други који одлучују о нашим животима. НАЛЕД је заменио све високообразовне и научноистраживачке институције у Србији, и сва научностручна удружења у Србији.

* Какво је расположење у вези са ГМО у Европи, постоји ли тамо неки покрет отпора против глобалистичког насиља над одлукама суверених држава и народа?

Од 27 чланица ЕУ 19 је забранило узгој ГМО, и у тим државама је могућ увоз само одобрених ГМО производа. Једино Шпанија има око сто хиљада хектара под генетички модификованим кукурузом и сојом, све друго је занемарљиво. Даље, ван ЕУ интересантна је Швајцарска која сваке пете године спроводи референдум и стално одлаже да прихвати ГМО, а ван Европе Перу је забранио било какве активности везано за ГМО у наредних 10 година. Они имају невероватно богатство кртоластих плодова у њиховом националном институту. Занимљиво је, такође, да је ЕУ током ревизије своје документације о одобреним ГМО дошла до сазнања да је прескочена једна фаза у процесу верификације „Бајеровог“ генетички модификованог кромпира, који иначе није служио за људску употребу него за производњу штирка у индустрији. А посебно је симптоматично да сада моћна ГМ компанија „Бајер“ није после тога тражила да поново прође процедуру добијања сагласности за њихов ГМ кромпир, што значи да и унутар ЕУ постоји корупција. Такође, у ЕУ, пре него што је у Америци донета ова судска пресуда о исплати 289 милиона долара, у Лиону је судском пресудом утврђено да су на декларацији нетачни наводи о хербициду раундап који се продавао у Француској, и да је француски фармер оболео због тога a француска филијала „Монсанта“ је морала да плати казну. То је, заправо, први судски процес против „Монсанта“ у Француској и у свету, а овај сада у САД је изненађење због тога што је америчка администрација на разне начине увек стопирала све процесе против ГМО. Сада још остаје жалбени поступак и дефинитивна пресуда. И Европски суд је осудио немачку државу да плати одштету свом пчелару због тога што су његове пчеле дошле у контакт с поленом генетички модификованог кукуруза који је служио за нека истраживања и у меду су нашли остатке тога полена, па је фармер морао да „еколошки безбедно“ уништи целокупну производњу меда. То потврђује да у природи није могућа мирољубива коегзистенција између ГМО и нон ГМО биљака и животиња.

Извор:
ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ