Стоп продаји ПКБ-а по налогу ММФ-а

mitar-kovac

Аутор: Митар Ковач

Министарство привреде  Владе Србије, објавило је тендер за продају имовине Пољопривредног комбината Београд (ПКБ) по почетној цени од 104,5 милиона евра. Рок за достављање понуда је 10. септембар 2018. године.

ПКБ Корпорација, основана 27.12.1945.године у Панчевачком риту, једна је од водећих компанија у земљи у области примарне биљно-сточарске производње. Тржишно је оријентисана и зато у својој друштвеној одговорности види успешно пословање. Такво пословање подразумева примену највиших стандарда у свим аспектима пословања.

ПКБ Корпорација располаже са 30.500 ха земљишта од чега је: земљиште у државној својини – 23.000 ха земљиште у својини друштва – 7.500 ха, а у ратарству 20.500 ха обрадивих површина.

На продају је земљиште на Палилули, у Сурчину и Зрењанину, као и стока, објекти, опрема, резервни делови. Право учешча на тендеру имају правна лица која се као претежном делатношћу баве пољопривредом или/и трговином пољопривредних производа.

Други услов тендера је да понуду достави правно лице које је у претходној години самостално или на консолидованом нивоу остварило приход од 400 милиона евра. Како твде у синдикату тог предузећа, обећане отпремнине од 450 евра по години стажа.[1]

Тешко је разумети толики ниво неодговорности и незрелост владајуће политичке елите у Србији, у процесу приватизације преосталог дела стратешких ресурса Србије а све под изговором спаса народа од „вајних губиташа“. Ти наши „губиташи“ постају наједанпут добри у рукама појединих страних компанија. Такву мантру народ је већ видео и она је заиста истрошена. Сада је на ред дошла распродаја преосталих стратешких ресурса које ни бивше власти нису смеле да отуђе.

По налогу ММФ-а треба распродати све што је остало, иако се не ради о стратешким предузећима. Забрињава толика сервилност Владе у испуњавањау налога ММФ-а, јер се директно таквим сервилним односом угрожава будућност наредних поколења, безбедност и логистичка аутономност становника Београда за основним животним прехрамбеним намирницама. ПКБ корпорацију стварале су многе генерације, након Другог светског рата, развијале и љубоморно чувале за своје потомство. Нажалост, данас су неке скоројевићке генерације потомака дошле у позицију да распродају све оно што треба да буде „власништво поколења“, оно што је природно да се остави за потомство.

Зар ПКБ корпорација, која храни пола Србије, неће бити српско власништво? Човек се запита да ли је то ружан сан и да ли стварно има толико политичке и безбедносне неодговорности и непросвећености за националне интересе Србије. Тиме се директно урушавају и одбрамене способности Србије.

Чим је упућен позив за приватизацију, у медијима и политичким круговима је почело да се разговара о стратешком партнеру из УА Емирата.

Када се распродају стратешки ресурси Србији ће потомству бити виртуелна категорија којом газдују и управљају странци.

Најспособнији и школовани и даље ће због оваквог неодговорног односа државе ићи у свет, са картом у једном смеру, а остали који остану на селу радиће као најамна радна снага у немачким и арапским пољопривредним комбинатима и корпорацијама, за мизерне зараде, баш као робови савременог доба. Сигурно је да народ такву Србију неће и време је да се стане са пљачкашком приватизацијом преосталих стратешких ресурса. У противном ће народ једног дана бити принуђен да поврати власништво над својом имовином која је продата мимо његове воље.

Зато СТОП ПРОДАЈИ ПКБ-а, Телекома, Електропривреде и пољопривредног земљишта, извора пијаће воде и предузећа одбрамбене индустрије. Народ није дао мандат да се распрода преостали део стратешких ресурса под плаштом лажног развоја, реформи, демократизације…

Оно што својевремено није пошло за руком Млађану Динкићу и владама у којима је био, данас то покушава да доврши актуелна власт. Београд је сачувао ПКБ за своје потребе и газдовао тим предузећем од стратегијског интереса, јер је то фабрика јефтине и здраве хране за Београђане. Грађани су били сигурни у квалитет хране и да се ради о здравој храни. Ако се ПКБ прода онда ће страни власник имати профит као врховну вредност а не подношљиве цене и здравље Београђана. За време НАТО агресије 1999.године, ПКБ је показао сву виталност и заштитио народ од глади у ширем региону Београда. То данашњи властодршци не разумеју јер су опчињени и зслепљени неолибералним концептом привреде, односно пустошења малих и сиромашних држава.

Није искључено да ће се промет и узгајање ГМО у Србији постепено озаконити и да би на тај начин ГМО постала основна храна за Београђане. Да ли се за такву будућност залаже српски народ и јели то развој и просперитет?

Скоро три године реализују се тихо припреме за продају ПКБ-а. У том смислу промењен је власнички однос и надлежност у вези газдовања овим стратешким предузећем. Тако су се стекли услови да Министарство привреде Србије објави јавни позив за прикупљање писама инвеститора заинтересованих за учешће у поступку приватизације Пољопривреде корпорације Београд (ПКБ) и четири зависна предузећа – Пољопривредна авијација ПКБ, ЕКО – ЛАБ, ПКБ Агроекономик и Ветеринарска станица ПКБ. По писању медија, за куповину ПКБ заинтересована је и компанија Ал Дахра из Уједињених Арапских Емирата, која је већ постала власник над пољопривредним земљиштем Војног пољопривредног добра Карађорђево. И тада држава није хтела да прода земљиште удруженим мештанима, који су нудили исту цену него је продато Арапима.

ПКБ Корпорација има погон за производњу индустријске робе за потребе прехрамбене индустрије у индустријској зони. Такође, ПКБ има значајну пољопривредну механизацију и транспортна средства.

Поред производних, ПКБ Корпорација покрива и витални део комуналних функција у насељима и индустријској зони у Панчевачком Риту. Продаја корпорације би представљала велику штету за државу и треба се зауставити јер директно угрожава безбедност хране и здравље потомака. То није обична фабрика или корпорација.

Према последњим званичним подацима, ПКБ поседује 28.520 хектара земљишта, 9.000 музних крава, 3.500 грла јунади, 6.000 свиња, 2.000 оваца и око 30.000 кока носиља, и запошљава око 2.000 људи.

Не продаје се само имовина ПКБ-а већ и зависних друштава “Еколаба”, Института ПКБ Агроекономик и Ветеринарске станице ПКБ.

Продаја ПКБ-а ових дана постала је главни разлог препуцавања власти и опозиције. Тако је бивши градоначелник Београда Драган Ђилас исказао противљење продаји ПКБ-а. Он је подсетио да је Град Београд 2013. године, када је садашња републичка власт покушала да прода ПКБ, то одбио због стратешке одлуке да се ПКБ развија, а не продаје. Како је истакао, тада је процењена вредност била око 200 милиона евра, а он је као градоначелник сматрао да је та цена била бар дупло мања од реалне. С друге стране, члан председништва СНС-а Горан Весић рекао је да је у периоду од 2011. до 2013. године “док је Ђилас владао ПКБ-ом његовом менаџменту држава опростила 6,7 милијарди динара или преко 55 милиона евра обавеза”, те да је “Ђилас тако отео 55 милиона евра новца који припада грађанима и поклонио га својим директорима који су се задужили код банака и лизинг кућа за додатних 12 милиона евра”.

Поједини економски стручњаци сматрају да држава треба да тражи стратешког партнера који ће управљати ПКБ-ом. Такав став заузима и професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић: “ Менаџмент треба да уради све што је потребно да „зачепи“ рупе где цури у ПКБ. Ово предузеће има невероватан потенцијал, преко 21.000 хектара обрадиве површине, више од 20.000 стоке… ПКБ има традицију и невероватно искуство – наводи Савић. …   Решење је стратешки партнер који ће прихватити да буде стратешки, али који ће управљати ПКБ-ом где ће бити заштићен његов интерес. И да, наравно, унесе нове технологије и нови начин управљања у ПКБ, истиче Савић.

Стручњак за страна улагања Милан Ковачевић сматра да се ПКБ сада не продаје, него ликвидира.  После ове продаје имовине остаће једна празна љуштура без имовине која има обавезе од око 120 милиона евра. Не ради се о спашавању ПКБ-а, већ о ликвидацији ПКБ-а на тај начин што ће продати имовину. Нажалост, није јасно шта се тачно продаје. Посебно је то нејасно код продаје пољопривредног и другог земљишта, за које можемо само претпоставити да је грађевинско, наглашава Ковачевић.[2]

Јасна стратегија и политика управљања природним ресурсима од пресудне су важности за одрживо управљање пољопривредом, али и за здравље и будућност поколења. Одговарајући политички оквир и подстицајни програми треба да доприносу већој одговорности и рационалнијој употреби природних ресурса, као и активнијем учешћу у спровођењу активности везаних за проблеме пољопривреде и развоја села.  Треба нам развијено српско село а не немачке и арапске пољопривредне корпорације и комбинати који ће хранити српске градове и који ће нелојалном конкуренцијом уништити остатак српских села.

Неразумно је слепило и доношење погрешних стратешких одлука које у демографском и безбедносном погледу разарају суштину бића српског народа у будућности. Проблем је утолико већи што је тешко или скоро немогуће те стратешке промашаје поправити.

Продаји стратешких ресурса се противе сви национално и безбедносно одговорни људи који нису оптерећени глобализацијом и идеологијом либералног капитализма. Примера ради, чак и у Сједињеним Америчким Државама постоје великe пољопривреднe површине које су у власништву државе. Само у Србији „ништа не сме остати државно“, јер све треба да прогута чудовиште „неолибералног капитализма“ а да народ нико ништа не пита.

Медијски је блокирана шира друштвена и експертска расправа око распродаје стратешких ресурса Србије, тако да се све дешава скоро „нечујно“и нетранспарентно.

ПКБ се нуди испод сваке реалне цене, па отуд и сумња да се ради о корупцији и о урушавању виталних националних интереса Србије. Огроман део земљишта се вероватно намерава користити у будућности као грађевинско, па су у питању и енормне зараде. Исхрана Београђана била би препуштена увозничком лобију.

Све су то разлози за реакцију јавности, грађана Београда и ЗАТО СТОП ПРОДАЈИ ПК Београд.

_____________________________________

[1] http://rs.n1info.com/a410395/Biznis/Objavljen-tender-za-prodaju-PKB-pocetna-cena-104-5-miliona-evra.html

[2]https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/sta-je-resenje-za-pkb-novi-vlasnik-dobice-zemlju-povrsine-malo-manje-od-beograda-ali/g85dp06

Извор:
ЦЕОПОМ ИСТИНА