И вијетнамски рат започет је лажима

Вијетнамског рата сећају се само најстарији међу нама. Предигру је чинило избацивање Француза из Вијетнама током 1950-тих, а затим су се САД, под Кенедијем, укључиле и почеле слати ограничени војни контингент.

А онда је нови председник САД Линдон Џонсон 4. августа 1964. изашао пред ТВ камере и објавио да су у Тонкиншком заливу, близу обала Северног Вијетнама, 2.8. и 4.8. нападнути мирољубиви амерички ратни бродови од стране северновијетнамаца и да Америка мора да одговори. Конгрес је одмах дао широка овлашћења председнику, а овај их је искористио да увуче САД у велики рат кога су, десетак година касније, невесело изгубили. За детаље видети овде.

Шта су откривају декласификована америчка документа? Другог августа је разарач Медокс, опремљен електронским шпијунским средствима, ушао у територијалнне воде Северног Вијетнама, што је била провокација, и први запуцао из топова на противничке торпедне чамце на неколико хиљада метара, а ови су одговорили, без већег успеха. Четвртог августа уопште није било сукоба, никаквог.

Сумње у наводне сукобе су се у САД појавиле одмах, али нису имале ефекта. Касније је и министар одбране Макнамара признао да другог напада није било, да би тек 2005, после декласификације студије Националне безбедносне агенције (НСА), ове сумње добиле дефинитивну потврду. За кривце су проглашени нејасни радарски и сонарни сигнали, који су завели команданта Медокса, као и НСА, која је погрешне податке послала државном врху.

Америка би била крајње несолидна земља, што није, да је улетела у велики рат само зато што је радар на једном броду дао погрешну слику. САД су тада тражиле повод да ескалирају сукоб, почевши од председника Џонсона кога се чекали избори и противник, ратоборни Голдвотер, па му је требао неки одлучан, ратнички потез да поправи своје шансе. И добио га је, као и изборе три месеца касније: рејтинг му је одмах скочио за 30% и катастрофално  је потукао Голдвотера. Добио је и цео Вијетнамски рат који је је одвео 2,7 милиона Американаца у рат, од којих се није вратило 58.000, као и најтежи пораз у војној историји Америке.

Очигледно је да лаж о ирачком нуклеарном оружју, на којој је заснован напад на ову земљу од стране САД и Велике Британије 2003. године, има свог претходника. Можда се једног дана појаве декласификована документа и о Маркалама и Рачку…

Извор:
СРБИЈА И СВЕТ