Управо по тим записима који датирају из 16. века, каже кустос Народног музеја у Аранђеловцу Владан Миливојевић, у селу Јарменовци постојала су два манастира, један посвећен Светом Николи, а други Светом Архангелу.
Остаци, тачније црква за коју се верује да припада једном од та два манастира, пронађени су у суседном селу Манојловци на локалитету Ђурине ћелије.
„Црква је мања грађевина са полукружним апсидом, била је засведена полуобличастим сводом и покривена кровом на две воде. Под цркве је од камених плоча неправилног облика. У олтару је откривена зидана стопа на којој је стајала камена плоча часне трпезе“, описује Миливојевић.
Каже да је од посебног значаја да су на зидовима цркве на појединим местима сачуване велике површне живописа чији су фрагменти у већим количинама проналажени у шуту током ископавања.
„Непосредно поред цркве истраживани су остаци манастирског конака, прикупљено је доста покретних налаза као што су турски и угарски новац, метални ножеви, остаци грнчарије који сведоче о животу у оквиру манастира“, наводи кустос.
Подсећа да је на тим просторима ископавање први пут започето 2013. године у организацији Народног музеја у Аранђеловцу, а да се ове године планира завршетак ископавања.
Миливојевић истиче да им у посете долазе грађани из суседних села који пале свеће у сада наткривеним конзервираним остацима цркве, као и туристи које пут кроз шумовит крај тог села доведе баш на локалитет Ђурине ћелије.
Паралелно са тим истраживањем, Народни музеј је недавно обавио још једно ископавање у селу Липовац на локалитету „Дизаљка“.
„Ту се налази огромно неолитско насеље површине преко 30 хектара из млађег каменог доба винчанске културе чија се старост процењује на приближно 6.500 година. Насеље је откривено 1911. године, а прва истраживања су започета тридесетих година прошлог века, која су вршили археолози са Харвардског универзитета“, указао је Миливојевић.
Према његовим речима, прво је на површини од пола хектара урађено геофизичко испитивање којим је установљена тачна позиција неолитских кућа, а ове године су започета ископавања једне од бројних кућа из тог периода.
„Најзанимљивији покретни налази спадају у уобичајен репертоар винчанаца, а то су човеколике фигурице, украшене керамичке посуде, зооморфне фигурице. Иначе куће неолитских људи су биле прављене од коља оплетеног прућем преко којих је набачено блато, што подсећа на наше старинске куће. Украшавали су куће, али и предмете којима су се служили“, прича кустос Миливојевић.
Мештани суседног села Брезовац, каже он, доносили су у музеј предмете које су налазили док су обрађивали своје њиве, а то је, додаје, утицало да музеј у Аранђеловцу започне истраживања на том месту.
