За Москву је изузетно важно да НАТО не дође у каспијски регион. Русима се не допада што је њихов стратешки партнер Казахстан дозволио САД да користе казахстанску луку Актау за пребацивање војног терета у Авганистан. Министар спољних послова Казахстана Кајрат Абдрахманов је категорички казао да Казахстан не намерава да дозволи Американцима да на Каспијском мору праве своју војну базу.
Пет земаља дели Каспијско море
Потписана заједничка конвенција Казахстана, Русије, Азербејџана, Ирана и Туркменистана.
Забрањује се да у воде дође било која страна војна сила, укључујући и НАТО
После 22 године преговора, пет земаља јуче је потписало Конвенцију о правном статусу Каспијског мора. Русија, Иран, Казахстан, Азербејџан и Туркменистан су се договорили да на то море, или језеро како га још називају, не могу доћи стране војне јединице. То значи да ниједна од земаља која има део обале Каспијског мора не може да позове „у госте“ ниједну чланицу НАТО, као ни неку другу армију. На тај начин земље тог региона хоће да сачувају стабилност и миран развој. Све одлуке о коришћењу тог мора доносиће се једногласно.
Пети каспијски самит је одржан у Казахстану, у граду Актау. Осим домаћина Нурсултана Назарбајева, самиту су присуствовали и председници Русије – Владимир Путин, Азербејџана – Иљхам Алијев, Ирана – Хасан Рухани и Туркменистана – Гурбангули Бердимухамедов.
Потписивање документа домаћин скупа Назарбајев је назвао историјским догађајем. Путин је истакао да је важно да конвенција јасно регулише питања разграничења, пловидбе и риболова, фиксира принципе војно-политичке сарадње, гарантује коришћење Каспијског мора искључиво у мирнодопске сврхе и забрани присуство оружаних снага ванрегионалних држава.
Документ има не само политичку, него и економску тежину. Према проценама експерата, залихе нафте и гаса у Каспијском мору износе 18 милијарди тона. Доказане резерве су четири милијарде тона нафте и гаса. Више од тога има једино у Персијском заливу.
Стручњаци тврде да се у Каспијском мору налази 90 одсто укупне светске количине јесетре од које се добија најквалитетнији црни кавијар.
Интересантно је да је први договор о Каспијском мору био склопљен за време Петра Првога, када је Русија добила право да на том мору има војну флоту, а Персија је могла имати само трговачке бродове. Касније се СССР одрекао монопола на Каспијском мору, па је потписан уговор са Ираном. То је било прецизирано договорима из 1935. и 1940. године. После распада СССР-а, на карти су се појавиле нове државе које излазе на обале Каспијског мора, па је зато био потребан нови договор. Од деведесетих година прошлог века одржано је више од 50 сусрета на којима се разговарало о конвенцији о Каспијском мору. Тек је недавно текст био готов за потписивање.
Председник Ирана је објаснио да ће свих пет земаља утврдити своје територијалне воде, које неће бити шире од 15 морских миља, као и риболовну зону. Државе ће се консензусом договарати о постављању гасовода или нафтовода на дну мора. Морско дно ће се делити договором суседних држава на основу међународног права.
НОВОСТИ