МАНИПУЛАЦИЈА ДЕМОГРАФСКИМ ПОДАЦИМА У ЦИЉУ ПРЕДАЈЕ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ

Како одмиче година тако се од стране домаћих државних органа и представника САД и осталих Западних земаља појачава притисак да Срби пристану на потписивање „правно обавезујућег споразума“ са представницима Албанацаса Косова и Метохије[1]. Иако, још нико није рекао шта овај споразум предвиђа јасно је да ће он представљати легализовање сецесије косовско – метохијских Албанаца коју су прогласили 2008. године. У мање лошем сценарију четири општине на северу Косова остаће у саставу Србије док ће највећи део становништва и културно – историјског блага и формално бити у саставу легализоване нове албанске државе.

Овај текст нема за циљ да указује на погубне последице решења који се назире већ да на бази статистичких података разобличи главне „аргументе“ које домаћи властодршци наводе како би убедили народ да подржи унапред спремљене одуке. Председник Србије и његови сарадници као два главна разлога за брзи споразум, по сваку цену, са Албанцима наводе:

1. Смањење броја становника у Србији, које ће се без споразума са Приштином само убрзати.
2. Демографску експанзију Албанаца који ће убрзо поред Косова и Метохије претендовати и на делове централне Србије. [2]

Не улазећи у оправданост ове преговарачке стратегије (минимизирати своје захтеве и указивати на своју слабост) брзо ћемо увидети да ови аргументи нису у складу са статистичким подацима. Све више постаје јасно да овакви „климави“ аргументи служе само као покриће за признање КиМ, обавезу коју су преузели када су уз помоћ Запада дошли на власт 2012. године.

Лоша демографска ситуација у Србији није појава новијег датума. Деценијама уназад број новорођене деце у Србији опада. Пад броја новорођенчади је последица утицаја већег броја факотра (урбанизација, веће запошљавање жена, продужавање школовања, исељавање, духовно – морално посртање народа, незадовољавајућа економска ситуација итд.), од којих су у зависности од периода посматрања поједини фактори доминирали над другима.Демографска кретања су веома лоша, али она нису у било каквој вези са дешавањима на КиМ. Наиме, 1981. године је рођено око 103.000 деце у Србији (без КиМ), да би за наредних 35 година број новорођене деце опао за око 35%. Интересантно је да је број новорођених падао и у периоду политичке и економске стабилности, током друге половине 80-их година. За нашу анализу је веома значајно сагледати број новорођених у скоријем периоду. Тако је број новорођене деце у Србији од 2007. до 2017. године опао са скоро 71.000 на близу 65.000 деце (Табела1), што је смањење за скоро 9% у посматраном периоду. Јасно је да као друштво, али и сваки појединац понаособ, морамо ангажовати све ресурса како би се зауставили погубни трендови, али да постојећа ситуација није последица нерешеног питања КиМ.

Табела 1. Број живорођених

Извор: Републички завод за статистику и Статистички завод тзв. Косова

Упоредо са пренаглашавањем и погрешним повезивањем КиМ са лошом демографском ситуацијом у Србији, режим додатно подстиче мит о демографској експлозији Албанаца на КиМ. Можемо видети да статистички завод тзв. Косова води број новорођених кроз две категорије, као новорођени у оквиру КиМ, и новорођени који имају право на држављанство тзв. Косова, а који су рођени у иностранству. Јасно је да оваква статистичка пракса постоји само да би се додатно замаглили подаци о броју рођене деце. У периоду од 2007. до 2017. године број деце рођене на КиМ, опао је са нешто преко 29.000 на 23.500, што је пад за више од 19% (Табела 1). Пад броја новорођених у посматраном периоду на КиМ је за целих 10 процентних поена већи него у Србији (19% односно 9%). У истом периоду је број деце рођене у иностранству, са држављанством тзв. Косова, порастао са 4.200 на преко 6.700, односно за скоро 60%. Тако смо дошли у ситуацију да број деце рођене у иностранству чини скоро 30% деце рођене на КиМ. Очигледно је да услед исељавања становништва расте број новорођене деце у иностранству, док услед социјолошких процеса (урбанизација, лоша економска ситуација и либерализација друштвених односа) и исељавања пада број новорођених на КиМ. Услед овога стопа фертилита[3] на КиМ је спала са 4.56 средином 80-их на свега 2.05 у 2016. години (Светска Банка), односно да на КиМ постоји само проста репродукција, што је до скора било незамисливо. И поред негативних тенденција по питању наталитета у Србији данас на свако новорођено дете на КиМ се роди 2.75 детета у Србији, односно број деце у Србији је вишеструко већи него на КиМ.

С обзиром на изнетоможемо запазити следеће:

• Проблем смањеног наталитета у Србији је вишедеценијски и мултифакторски, али није ни у каквој вези са дешавањима на КиМ.
• Број новорођене деце на КиМ се убрзано смањује (брже него у Србији), тако да се Албанци на КиМ сада налазе не у фази демографске експанзије, већ у фази демографског назадовања. Ситуација код њих веома подсећа на ситуацију у Србији током 90-их година прошлога века, само што је назадовање много динамичније.

Остаје горак утисак да режим у циљу предаје КиМ неће презати од ширења лажних информација и страха међу грађанима, због чега је неопходно аргументовати побијати њихове активности, а у томе нам могу помоћи статистичке анализе јавно доступних података.

[1]У даљем тексту ће се користити скраћеница КиМ.

[2]Позната је реченица председника Србије који каже да ако не постигнемо разграничење са Албанцима да ћемо за 20 година од њих бранити Врање. Недавно смо добили додатну информацију да разграничење не подразумева само давање Албанцима већег дела КиМ већ и Прешева и Бујановца

[3]Просечан број деце које роди жена у фертилном периоду

др Душан Марковић, СНВ Срби на окуп