Срби на окуп! ПРАВОСЛАВНИ ПРОРОК ЗА КОГА НЕМА МЕСТА У КАЛЕНДАРУ РУМУНСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ! | Срби на окуп!

ПРАВОСЛАВНИ ПРОРОК ЗА КОГА НЕМА МЕСТА У КАЛЕНДАРУ РУМУНСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ!

Отац Гјорге Калчу: Јерархија Румунске православне цркве није имала храброст да посмртне остатке бивших политичких затвореника мучених у комунизму за Христа, прогласи светим моштима. Штавише, у Патријархату се налази неколико докумената са именима на чију се канонизацију чека, као што је отац Илија Лакатусу, који је, како чврсто верујем, свет или, на пример, Валериу Гафенку. Синод на то још увек није дао никакав одговор. Већина бивших политичких затвореника су били легионари (припадници Легије архангела Михаила, под вођством капетана Корнелија Кодреануа, покрета који је настао пре Другог светског рата и подржавала га је већина румунског свештенства, сматрајући га покретом за национално спасење у вјерском смислу) и јерархија се плашила да би канонизација могла бити схваћена као политичка. Свему овоме мора се приступити мудро и пажљиво. Ако Бог буде хтео да пројави Своје светитеље, па макар они и не били признати и препозати као такви званично од стране цркве, Он ће помоћи.

Румунску јавност не престаје да занима питање о томе да ли ће отац Гјорге, чије су нетрулежне мошти недавно откривене, бити прибројан лику светих Румунске православне цркве. И црквену и нецрквену јавност занима ово питање. Како време пролази, све је извесније да ће врхушка Румунске цркве остати упорна у одбијању да прихвати овога светитеља. Наравно, то не може нашкодити светом Георгију Румунском, тј. оцу Гјорге, већ је само доказ да су званичници РПЦ далеко од Православља, и да је тоталитарни комунизам који је врбовао епископат у време Чаушескуа оставио дубоке трагове у организацији РПЦ. Комунизам више није актуелан у Румунији, али се тоталитарни глобализам и екуменистичка јерес користи наслеђем комуниста. Како да се прихвати светост човека који је проповедао против јереси екуменизма, када је врхушка Румунске цркве једна од водећих у јереси екуменизма?

1450277_569484126461387_1289849450_n

Патријарх румунски Далијел нема времена да се бави моштима светих. Он иде путем екуменизма. На слици је са једним од водећих прозелита Ватикана кардиналом Кохом који је недавно изјавио да је Православна Црква непотпуна и да римокатолици треба да инсистирају на важности папског примата

 

6. октобра 1984. године отац Гјорге је био рашчињен од стране Епархијског савета у Букурешту под изговором „непослушности и непотчињавања црквеним властима и због кршења важећих прописа у православним богословским школама“. Тог истог дана, чланови партије, који су живели истом делу града као и он, позвани су да обавесте Секуритатеу ако га буду видели да носи мантију на улици. У априлу 1985. године Свети Синод одбио је жалбу оца Гјорге на одлуку о рашчињењу.

Након неколико месеци које је провео у неподношљивим условима за живот, отац Гјорге и његова породица поднели су молбу да емигрирају. Иако се томе нису надали, њихов захтјев је одобрен. Примљен је од стране Митрополита Православне цркве у Америци (Руска православна митрополија), без обзира на чињеницу да га је румунски патријарх рашчинио. Православна црква у Америци иначе је прихватала свештенике рашчињене у Румунији у том периоду. Отац Гјорге је признао да је његов одлазак на Западу пре свега био сведочанство тога колику снагу има молитва и хтео је да захвали свима који су се за њега молили и помагали му. Његова прва мисао били су они који су остали у Румунији; било је још много људи који су тамо патили и којима је била потребна помоћ као и њему. Неколико месеци након доласка у Америку изјавио је:

„Ми смо сада сведоци евидентног враћања Богу и то се дешава у земљама у којима се прогони вера. Данас комунистичке земље дају свету нове мученике за Христа. Можда ће се из ових земаља, од ових мученика, подићи нови талас вере. Прогоњени и затварани у катакомбе, ми схватамо нашу одговорност да као хришћани пребивамо у молитви, апостолском учењу и заједништву и да непоколебиво исповедамо веру у Господа Исуса Христа. Иако нам господари овог света заповедају да ћутимо, ми имамо другог Господара Који говори: Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светог Духа, учећи их да држе све што сам вам заповиједио; и, ево, ја сам са вама у све дане до свршетка вијека. (Мт. 28, 19-20).“

Свети Георгије је знао да ће његово тело бити нетрулежно:

 „Ако након неколико година, услед потребе за неком изградњом или из било ког разлога, моје тело буде ископано, и на запрепашћење многих, буде пронађено нетрулежно, нека свештеници над њим читају молитве, како би се оно претворило у прах, јер то неће бити чудо Божије, већ ђавоља обмана. Нека свештеници који ово виде о томе ћуте, нека забораве ово лажно чудо и нека се моје тело опет похрани у гроб и заувек заборави.“

(Отац Гјорге Калчу, 28. октобар 2006, Војна болница, Букурешт, објављено у књизи „Живот оца Гјорге Калчуа, Хришћанска штампа, 2007)

37

Ипак, старац Јустин Парву, које се упокојио седам месеци пре седме годишњице од упокојења оца Гјорге, наложио је да се мошти оца Гјорге изваде из земље баш на седму годишњицу. О разлозима „непослушности“ великог старца Јустина своме духовном сабрату и саборцу у одбрани здравог духовног учења Православља може се расправљати, али посматрајући историју Цркве може се лако доћи до закључка да је свети Георгије из смерности и жеље да не буде прослављен говорио о својим моштима као нечем непотребном, док је старац Јустин држећи се својих духовних дужности био приморан да не ућути о светости свог сабрата.

Из житија светог Нила Сорског: „Уз ово, ја, недостојни Нил, молим мени блиску господу и браћу, сличну ми по нарави: када скончам, тело моје баците у пустињу да га поједу звери и птице, јер је много згрешило Богу и није достојно погреба. Ако тако не учините, онда, ископавши јаму на месту на којем сам живео, сахраните ме без икаквих почасти. Плашите се ових речи, јер Велики Арсеније, оставивши завештање својим ученицима рекао је: „На Суд ћу стати са вама ако коме дате моје тело.“ А ја се трудих, колико сам могао, да избегнем похвале и почасти у овом животу па нека тако остане и после моје смрти. Молим све да се помоле за моју грешну душу и опроштај молим од свих, и сам опраштам све: Бог нека нам опрости свима.“

Такво завештање је дао свети Нил Сорски, као и многи други светитељи, но до данашњег дана ово завештање није у потпуности испоштовано, већ се над његовим моштима чине молебни и указује им се част.

Да завештање није испоштовано показује и житије светих Козме и Дамјана. Свети Козма је сазнао да је свети Дамјан на молбе и преклињања жене Паладије, коју су исцелили, пристао да узме као дар три јајета и на самрти је завештао је да се Дамјаново тело не сахрањује поред њега, због тога што је прекршио заповест Господњу. Након неког времена упокојио се и свети Дамјан, али људи су били у недоумици где да га сахране, пошто су знали завештање светога Козме. Док су они били у недоумици изненада је дотрчала камила, коју су раније света браћа исцелила од беснила, и проговорила је људским гласом да не двоуме, него да Дамјана положе покрај Козме, пошто је он примио од жене три јајета не ради награде већ ради имена Божијег.

Верујемо да је и отац Јустин, великог духовног искуства и просвећеног ума расудио да се мошти ископају и тиме обзнани о светости о. Гјорге.

Тело оца Гјорге, које је извађено из гроба пре неколико недеља, опет је сахрањено у уторак, 9. децембра, у другу гробницу на гробљу манастира Петру Воде , према одлуци Митрополита молдавског и према жељи самог оца Гјорге.

Део  проповеди оца Гјорге Калчуа од 4. децембра 2005. године изговорене у цркви Светог Крста у Вирџинији:

„Чули сте за сузоточиве иконе, иконе које точе миро и иконе које исцељују. Чули сте за свете који су се упокојили и чије су мошти пронађене нетљене. Чули сте за свете чија тела, иако мртва, уместо да шире воњ, шире предиван пролетњи мирис. Чули сте за мошти које мироточе. Ово су неприродне појаве, али Бог, својом Силом, чини ово могућим. Како Бог учини да тело остане нетруљено? Како Бог учини, на пример, да свете мошти мироточе? Света Православна Црка нас учи да између душе и тела постоји веза која се никада не губи. Чак и кад је тело трулежно ова веза душе и тела није прекинута, јер ће се опет спојити у време Страшног суда. На Страшном суду сви ћемо васкрснути. Милијарде људи који су икада живели на земљи и који су се упокојили вакрснуће и имаће разређено тело, духовно тело, не као ово тешко, које захтева храну и пиће, или друге ствари… То ће бити тело које неће патити ако је човек чинио добро, односно, ако је чинио лоше, биће протерано у пакао.“

 

 

Извор: ЦАРСА