Максилофацијални хирург Алек Рачић из Београда уверен је да бомбардовање осиромашеним уранијумом има везе са оболевањем од рака, јер је код пацијената из Републике Српске, коју је НАТО овим пројектилима гађао 1995. године, открио нове облике ћелијске мутације.
„Мој професор Гојко Стојчић, од кога сам учио онко-хирургију главе и врата, био је главни консултант за онко-хирургију главе и врата у Републици Српској. Посебно смо велики број операција радили у Општој болници Добој. Тада сам, већ негде 2000. године, први пут видео велики број људи са неким метастатским депозитима на врату, што није било уобичајено раније“, изјавио је Рачић.
Он је додао да је касније пацијенте са сличном клиничком сликом видео и у Србији, 2002. и 2003. године.
Рачић, који ради у Истраживачком центру Клиничко-болничког центра Србије и професор је Медицинског факултета Универзитета у Београду, рекао је да је посебан проблем за истраживаче то што НАТО и даље одбија да саопшти тачан састав бомби које су бачене на Републику Српску и Србију.
Он је навео да је 1999. године део узорака са бомбардованих подручја предат професорки Јасмини Вујић, која је у Америци извршила лабораторијске анализе и између осталих елемената пронашла елемент полонијум17 у траговима, који је директно канцероген.
„Овде се бавимо само елементима који имају дугачак период полураспада, као што је уранијум, а о оним елементима који одмах, директно уђу у водотокове и земљишта, уопште немамо података, а можда су то много штетнији елементи. Тако док НАТО савез не отвори архиву и не преда нам тачан састав бомби које су носили авиони Б-2, А-10, не знамо од чега све треба да се бранимо“, рекао је Рачић.
Он је истакао да је муниција са осиромашеним уранијумом, која се користи за пробијање тенковских оклопа, имала и плутонијумске пенетраторе, при чему је плутонијум директно канцероген.
„Уранијум изазива генетске мутације, па посредним путем дође до рака. А, има и других елемената далеко штетнијих који директно изазивају рак. Бомбе које су бацане на Хан Пијесак и на Хаџиће су имале и плутонијумске пенетраторе и та чињеница се стално пренебегава“, нагласио је Рачић.
Он је подсетио да је познати српски патолог Зоран Станковић вршио ископавања братуначког гробља, где је била претежно покопана помрла популација људи избеглих из Хаџића, за које се испоставило да су умрли од малигних болести услед бомбардовања осиромашеним уранијумом.
„Према том истраживању које је радила ВМА, у Хаџићима је пре бомбардовања било само 12 људи оболело од малигних болести уопште, а на братуначком гробљу је од оне популације која је избегла из Хаџића ископано 400 људи који су умрли од рака. Разлика у диспропорцији је још већа, јер има неких који су отишли негде другде, па су умрли од рака“, рекао је Рачић.
Он је навео да је током истраживања сазнао да су пројектилима са осиромашеним уранијумом и директно канцерогеним плутонијумским пенетраторима, који се користе за пробијање оклопа тенкова, гађани и репетитори у Невесињу и на Козари.
„Ту нема никаквих оклопних возила и нема никакве логике да се бомбардује муницијом са осиромашеним уранијумом и плутонијумским пенетраторима. Ту нема никаквог оправдања да се подручје Козаре и Невесиња, због неког репетитора, бомбардује уранијумом и плутонијумом. То једино може да буде ради наношења штетних последица по стање здравља становништва“, сматра Рачић.
Он је навео да је, од када се почео бавити овим истраживањем, уочио да је после НАТО бомбардовања у бањалучком породилишту дошло до повећане учесталости различитих конгениталних аномалија код новорођене деце као што су шест прстију на шаци или расцеп непца.
Према Рачићевим речима власти Републике Српске нису о томе водиле рачуна, јер се радило о, у литератури познатим конгениталним аномалијама, али у већој учесталости него пре бомбардовања осиромашеним уранијумом.
„Али, једноставно, није се родило дете са две главе, па им није било занимљиво да испитују, а то је било врло важно да се одмах испита. Има неких лекара из моје генерације који су нешто од тога сликали, па сам добијао неке фотографије, али није спровођено истраживање на државном нивоу“, рекао је Рачић.
Истакао је да је велика грешка власти у Сарајеву што у БиХ до данас не постоји канцер-регистар.
„Муслиманске и хрватске власти се понашају као да је бомбардовање Републике Српске било штетно по Србе, а лековито по муслимане и Хрвате. БиХ је такав терен, да се наносе трајне штетне последице по здравље целокупног становништва“, рекао је Рачић.
Он је напоменуо да само процентуално може да буде више оболелих на подручју Републике Српске, али да, будући да су заједнички водотокови, земљиште и ваздух, „хрватска и муслиманска популација никако није могла избећи штетне последице НАТО бомбардовања, по стање здравља своје нације“.
„Али, они политички имају забрану да о томе причају. Исто је и са албанском популацијом на Косову и Метохији. Од свих народа на Балкану, највише је албанска популација страдала после бомбардовања 1999, а ниједан њихов политичар у својој кампањи за изборе то није смео ни да помене“, закључио је Рачић.
Тврди да пре бомбардовања на нашем подручју није била оволика учесталост малигних оболења, као и да су тумори, који су се раније јављали, имали мању агресивност, мању инфилтративност, спорије је било локорегионално ширење тумора и спорије стварање и ширење метастаза.
„Сада је то све рапидно убрзано, не може човек да стигне ни да прими специфично онколошко лечење колико то буја“, навео је Рачић.
Мисли да би требало основати институт за последице НАТО бомбардовања, који би био заједнички за Републику Српску и Србију, са седиштем на подручју Дрине.
„Подручје Дрине је у ствари два пута бомбардовано и 1995. и 1999. године, а да нису вршена никаква испитивања. Притом се заборавља да се Дрина улева у Саву, а Сава је пијаћа вода за Београд и три милиона становника“, рекао је Рачић.
Извор:
ВОСТОК
