„Оснивач Белих шлемова у сарадњи са НАТО вршио геноцид над Србима на Косову“
Рано у недељу ујутро 22. јула стотине припадника организације „Сиријске цивилне одбране“, познатије под називом „Бели шлемови“, заједно са члановима њихових породица су евакуисани из Сирије. Операција је координисана од стране мировних снага УН-а, а смештени су у демилитаризоване зоне између Израела и Сирије, а коју операцију су спровеле ИДФ – Израелске одбрамбене снаге. Из мртвог града Кунеитре кроз анексирану од стране Израела Голанску висораван под будним очима Израелаца, „Бели шлемови“ су аутобусима превезени на југ до реке Јордан. Прешавши мост Аленби, борци из „Сиријске цивилне заштите“ су се нашли на територији Краљевине Јордан. Ту су коначно могли доћи до вауздуха – успели су да избегну најгоре.
Најстрашније за „Беле шлемове“ било би да буду у зони под контролом сиријске армије. Сиријске снаге сломиле су отпор терориста на југозападу Сирије и ослободили покрајину Дараа, а најгори сценарио за „Беле шлемове“ у разрушеној Кунеитри био би неизбежан, пише Кирил Бенедиктов, политолог, аутор политичке биографије Доналда Трампа „Црни лабуд“ за РТ.
Да би се схватило зашто се „Бели шлемови“ толико плаше доласка сиријских снага, неопходно је да се осврнемо уназад неколико година.
У пролеће 2011. године у Сирији су избили, инспирисани од стране западних обавештајних служби, немири који су прерасли у грађански рат. Током година, рат је захватио готово читаву територију земље. У покрајинама које су заузеле снаге „опозиције“ Асада, ниједна служба спасавања државе нити државне здравствене институције нису радиле. На тим територијама дошло је до настанка првих тимова добровољних спасилаца, који су иницијално формирани. Помагали су да се извлаче људи из рушевина уништених кућа, организују снабдевање лековима и производима – уопште, ангажовани су у неопходном и племенитом раду.
„Активности ових тимова током 2013. године скренуле су пажњу оснивачу и шефу невладине организације `Мејдеј Рескју` Џејмса Ле Мезјуриа.“
Та особа са енглеским именом и француским презименом заслужује да се нешто више каже о њему. Дипломирао је на Краљевској војној академији у Сандхерсту и формално се сматра официром британске војске, али је радио и у обавештајној служби (МИ6). Ле Мезјуријев досије је обиман. Радио је у Босни, на Косову, Ираку, Либану. Како је 2015. године слободни новинар Ванеса Били објаснила, он је био координатор НАТО обавештајне службе у Приштини и сносио је велики део одговорности за геноцид над Србима, који су спроводили Албанци, ослањајући се на војну моћ НАТО-а. Убрзо након што је Косово отцепљено од Србије, Ле Мезујри се повукао и приступио УН-у (паралелно са припадницима приватних војних компанија). По његовим речима, схватио је да у условима савремених ратова „хуманитарна помоћ може бити ефикаснија од војске“. Ле Мезијури је развио читаву технику коришћења хуманитарне технологије да „стабилизује крхке државе“ кроз „сектор безбедности“ и „програм демократизације“. Ове гласне и лепе речи су маскирале ружну суштину бившег британског обавештајног официра (да ли је бивши?) – ставити хуманитарне активности у службу политичких интереса владе Велике Британије и њених савезника.
У марту 2013. Ле Мезјури се састао у Истанбулу са представницима „Сиријског националног савета“ – коалиција сиријске опозиције која је настала пре свега захваљујући новцу Катара и Црвеног полумесеца из Катара. На овом састанку рођени су „Бели шлемови“ – организација која је одиграла веома важну улогу у перцепцији рата у Сирији од стране светске заједнице.
Добро је познато да се у нашем времену, рат и прва његова најважнија слика виде на ТВ-у. Симпатије и антипатије „спасилаца“ који посматрају рат са сигурне удаљености директно зависе од онога што се приказује на екрану. И у сиријском рату, екран је стално обасјан – „Бели шлемови“ – снажан човек са белом кацигом и жуто-плавом траком на рукаву, са јединим „оружјем“ – дигиталним камерама.
Ипак, то је видео „Белих шлемова“ и њихови „докази“ о коришћењу сарина (наравно, сиријске војске) натерао је ћерку председника САД Иванку Трамп да дође оцу и да му покаже шокантне снимке, те да „казни крвавог диктатора“ Асада. Резултата се сви сећају – напад крстарећим ракетама на аеродром Шаират, након чега су наде за руско-америчку сарадњу у Сирији исчелзе као јутарња магла.
Годину дана касније „Бели шлемови“ поновили су свој стари трик, али много више смелије: овај пут су све измонтирали сами. 7. априла 2018. године „Бели шлемови“ и велики број НВО је саопштио да су сиријске снаге у Источној Гути напале цивиле хемијским оружјем.
„Мада је цео овај спектакл био небулоза „Белих шлеомва“, то је било довољно да Трамп нареди још један ракетни напад на сиријске војне објекте (у ноћи 13. на 14. април), а свет је неколико сати опасно балансирао на ивици новог великог рата.“
У принципу, ове две епизоде су довољне да се види да су „Бели шлемови“ фалсификатори. Нажалост, неће бити суђења. На наговор америчког председника Трампа и канадског премијера Труда, Израел се сложио да дозволи пролаз кроз своју територију за неколико стотина активиста „Белих шлемова“ и њихових породица. Првобитно је пријављено око 800 „избеглица“, али до вечери у недељу постало је познато да је само 422 особа напустило Јордан. „Чудесно спасење“ „Белих шлемова“ постало је, између осталог, добар публицитет за Израел, који раније није био присутан у великим хуманитарним операцијама.
Јасно је зашто је Западу требало да се „шлемови“ извуку из Сирије – за пет година, они су се борили против Асада и Русије и тешко би могли очекивати добар став према њима. И што је најважније – команданти и благајници који су превише знали, а да њихова тајна падне у руке сиријске или руске контраобавештајне … не, нису могли себи то дозволити. Поред тога, заједно са „шлемовима“, претварајући се да су мирни волонтери, Сирију су напустила најмање четири господара рата, командира „Ал-Нусре“, који су једва могли рачунати на чињеницу да ће их лако пропустити у Идлиб, заједно са избеглицама из Дарае и Кунеитре. Новински лист Ал-Масдар навео је њихова имена и извештаје да су те четири особе регрутоване од стране израелске војне обавјештајне службе, те да су радиле у интересу јеврејске државе.
Није искључено да су „Бели шлемови“ недопустиво знали много о улози Израела у подршци и снабдевању неких џихадистичких група на југу Сирије – група које Израел користи против својих главних непријатеља – Иранаца. У овом случају, „без преседана хуманитарна акција“, Израел је отворио транзитни коридор за „Беле шлемове“ за Јордан, што се добија као логично објашњење.
Шта год да је, бег „Бели шлемова“ из Сирије је један пораз глобалиста, који нису успели да преобликују Блиског Исток по својим моделима. Још једна победа за Москву и Дамаск. Штета што су провокатори и лажови „Сиријске цивилне одбране“ побегли од правичног суђења. Али можда ово није крај приче?
* „Џабат Фатах ал Шам“ ( „Ел-Нусра Фронт“, „Џабат ан-Нусра“) – организације призната као терористичка одлуком Врховног суда Русије од 12.29.2014.
** „Исламска држава“ – организација призната као терористичка одлуком Врховног суда Русије од 12.29.2014.
*** „Ал-Каида“ – проглашена терористичком организацијом одлуком Врховног суда Русије од 14.02.2003.
Кирил Бенедиктов, политолог, аутор политичке биографије Доналда Трампа „Црни лабуд“ за РТ
Извор:
ВОСТОК