Скупштина Србије: Са два гласа против усвојен Закон о пресађивању органа

Усвојен Закон о пресађивању органа, који предвиђа да су сви грађани потенцијални донори органа, осим уколико се томе изричито не успротиве обраћајући се Управи за биомедицине. Усвојен и Закон о људским ћелијама и ткивима

Скупштина Србије (Фото: Анђелко Васиљевић)

Са два гласа против (Ђорђе Вукадиновић и Марија Јањушевић), Скупштина Србије усвојила је данас Закон о пресађивању органа, који предвиђа да су сви грађани потенцијални донори органа, осим уколико се томе изричито не успротиве обраћајући се Управи за биомедицине. Усвојен је и Закон о људским ћелијама и ткивима.

Одредбе Закона налажу да грађани који не желе да буду донори органа током живота морају писмено или усмено да се изјасне о томе обраћајући се Управи за биомедицину, која ће бити основан у Београду, као орган који ће бити у саставу министарства надлежног за послове здравља, за обављање стручних послова државне управе и послове инспекцијског надзора у области пресађивања.

Према законским одредбама, људски органи са умрлог могу се узети ради пресађивања ако се пунолетан пословно способан давалац пре смрти томе није усмено или у писменом облику успротивио, односно ако се томе у тренутку смрти није изричито успротивио родитељ, супружник, ванбрачни партнер или пунолетно дете умрлог.

Такође, ако умрла особа нема сроднике људски органи се могу узети само ако се томе, у тренутку смрти, није успротивио побочни сродник закључно са другим степеном сродства.

Одредбе закона налажу да је узимање органа од умрлог малолетника, који је био под родитељским старањем, дозвољено само уз писмени пристанак оба родитеља, односно једног ако је други умро или је непознат, док је узимање органа од умрлог малолетника без родитељског старања дозвољено само уз сагласност етичког одбора здравствене установе, који се образује у складу са законом којим се уређује здравствена заштита.

Узимање органа од умрле пунолетне особе којој је током живота на основу одлуке надлежног органа делимично или потпуно одузета пословна способност дозвољено је само на основу сагласности етичког одбора здравствене установе, док се од умрлих који нису држављани Србије органи могу узимати само на основу писменог пристанка супружника, ванбрачног партнера, родитеља, пунолетног брата или сестре или пунолетног детета умрлог.

Одредбама закона прописано је формирање републичке листе чекања за примаоце људских органа, који ће се на њу уписивати без дискриминације и под једнаким условима за сваку особу за коју је постављена индикација за пресађивање органа, односно ако је медицински оправдана.

Усвојен Закон о људским ћелијама и ткивима

Скупштина Србије усвојила је данас и Закон о људским ћелијама и ткивима, којим су прецизиране здравствене установе које могу поднети захтев за обављање послова у тој области, услови које банке људских ткива треба да испуњавају, као и регистар давалаца матичних ћелија.

Једна од новина тог закона је поједностављење поступка давања пристанака за примену људских ткива уз избегавање непотребних финансијских трошкова вођења регистра.

Прописано је да се ткиво умрлог за примену код људи може узети искључиво после дијагностиковања и утврђивања смрти на основу медицинских критеријума.

Закон прописује да се ткива са умрле особе могу узети ради примене ако се пунолетан пословно способан давалац пре смрти томе није усмено или писмено успротивио, односно ако се у тренутку смрти томе није изричито успротивио родитељ, супружник, ванбрачни партнер или пунолетно дете умрлог.

Са умрлог малолетника који је током живота био под родитељским старањем дозвољено је узимање ткива уз писмени пристанак оба родитеља, док је за умрлог малолетника без родитељског старања дозвољено узимање ткива на основу сагласности етичког одбора здравствене установе.

По закону, даривање и примање људских ћелија и ткива заснива се на уважавању приоритетних интереса за очување живота и здравља и заштити основних људских права и достојанства даваоца и примаоца.

Закон налаже да се при добијању људских ћелија и ткива са умрлог даваоца поступа са поштовањем достојанства умрлог и чланова породице, као и да се предузимају све потребне мере како би се повратио спољашњи изглед умрлог даваоца.

 

 

Извор: Стање ствари