Момчило Вуксановић: угрожено је 200.000 хиљада Срба
Опстанак српског народа у монтенегринској држави је крајње угрожен
- „Српски народ, без утицаја и подршке Републике Србије, не може опстати у Црној Гори, осим уз промену идентитета“ упозорава у име Срба из Црне Горе др Момчило Вуксановић, председник Српског националног савета, у опомињућем писму председнику Србије
- Срби су сада сатанизовани, стављени на стуб срама у Црној Гори. И више од тога. Србе у монтенегринској држави прогоне! Без икавог претеривања, могу се у будућности очекивати чак и протеривања
- Неопходне су хитне мере и активности државе Србије поводом све тежег, очајног положаја Срба у Црној Гори
Пише: Јово Вукелић
Драматично упозорење које је упутио у писму* Александру Вучићу, председнику Србије (16. јула) у име Срба из Црне Горе др Момчило Вуксановић, председник Српског националног савета, неки називају чак и вапајем Срба, апелом за помоћ Србији, криком дављеника који је дуго сам у борби за голи опстанак.
(* Текст писма је на линку: http://fakti.rs/serbian-point/njegosevi-srbi/pismo-vucicu-iz-podgorice-srbi-u-crnoj-gori-mogu-opstati-samo-ako-prestanu-da-budu-srbi)
Говорећи истину, само је било питање месеци када ће се у јавности појавити овакав позив за помоћ Срба из Црне Горе који су већ дуго остављени на немилост арогантној монтенегринској политичкој државној врхушки. Исто тако било је већ и чудно, имајући у виду дуготрајне и непрекидне антисрпске акције државе Црне Горе и њених институција и органа, што се Срби из Црне Горе нису и раније огласили упозоравајући на свој врло тешки положај и још неизвеснију судбину.
Прогањање ћирилице у Црној Гори као у Хрватској
Да ли због свог поноса, или из наде да ће се стање антисрпске хистерије и непријатељске кампање, која у монтенегринској држави траје скоро две деценије, Срби из Црне Горе су млако реаговали. Последице је биле и сада су све дрскије, бахатије, скоро расистичко понашање државних органа Црне Горе према свему што је српско, почев од сатирања ћириличног писма до кривитворења историје. Срби су сада сатанизовани, стављени на стуб срама у Црној Гори. И више од тога…Србе у монтенегринској држави прогоне!
Срби постају непријатељи Црне Горе
Тако су Срби одједном, или тачније у неколико година, постали агресори према Црној Гори и Црногорцима (исто како су Срби и Србија оквалификовани и у Хрватској од стране Хрватске државе). Срби су постали окупатори Црне Горе, злочинци који су „отели“ слободу Црној Гори, узурпирали њену државност и независност.
Од „два ока у глави“, од вековима најближе браће која су у свакој невољи и муци били заједно и борили се сложно против заједничких тешкоћа и непријатеља испоставило се да све то није било тако и да смо сви погрешно учени, да је историја фалсификована и да су Срби били тешки тлачитељи и непријатељи Црне Горе кроз историју, бар последњих стотину година.
Наравно, овакав драстичан преокрет у односу према држави Србији и Србима и у Србији, посебно у Црној Гори, се није догодио „преко ноћи“. Била је то последица пројекта монтенегринских власти, припреманог још од 1998. године, а подржаног од дела западних земаља, САД, В. Британије, Италије, потом и од Хрватске и наравно Ватикана. Сада их у томе подржава и квази држава Косово.
Оштрица непрекидне дводеценијске антисрпске кампање усмерена је наравно највише на Србе у Црној Гори, на преставнике њихових партија, на истакнуте културне и научне раднике Србе, и посебно је ова пропаганда за највећег непријатеља узела Српску православну цркву у Црној Гори.
Да не понављамо драматичне факте о полажају Срба у Црној Гори које наводи и описује Вуксановић у свом врло потресном писму председнику Србије. Ти примери агресије и напада на Србе су сами по себи врло узнемиравајући. Вуксановић говори чак и о опасним циљевима и намерама такве монтенегринске, „дукљанске“ политике према Србима.
И тиме се нећемо бавити, јер то Срби из Црне Горе боље осећају и боље артикулишу и дефинишу. И сада су то и рекли.
Зашто Србија жмури и ћути?
Желимо да упозоримо да је стање такво да држава Србија мора хитно предузети све мере и активности које јој стоје на располагању да прво заустави, колико год је то могуће, ову непрекидну антисрпску кампању која се води у државним шампаним и електронским медијима у Црној Гори. А који очигледно крећу из државног врха.
Да држава Србија од Црне Горе тражи да њени политичари, министри и државне институције, до општинских и руководилаца и шефова месних заједница не воде расистичку политику према Србима, политику сегрегације какву су водили деценијама белци у Јужној Африци према Црнцима.
Таква политика Црне Горе према Србима је већ требало да буде предмет оштре осуде државе Србије, владе Србије и Скупштине Србије као и других надлежних институција.
Зашто се у име некаквих „добрих“, а уистину неискрених и лажних односа са Црном Гором, игноришу масовне неправде и злоупотребе права Срба у Црној Гори?
Зашто се отворено не каже суседима да су одавно претерали, узурпирали сва права Срба у Црној Гори, које непрекидно киње, елиминишу из свих облика друштвеног живота.
Чега Србија као држава може да се плаши? Има ли чега да се плаши ако каже истину актуелном руководству Црне Горе?
Да ли страхује да ће покварити односе са Црном Гором? То нису односи две државе него односи двојице аутократа који су приватизовали све, па и државне односе.
Следи ли брутално етничко чишћење Црне Горе од Срба?
Да ли је важније имати лажно добре односе, или рећи истину коју саопштава српски народ из Црне Горе? Срби и Србија су по туумаћењу црногорских властодржаца, постали агресори!
Треба ли чекати да почне исељавање Срба из Црне Горе као што се то својевремено десило и из Словеније, Хрватске, дела БиХ, Македоније и Косова и Метохије?
Треба ли чекати да осорна власт доведе Србе до ситуације да се сами под притисцима масовно исељавају(појединачни се и ово већ одавно догађа), да крене и брутално етничко чишћење Црне Горе од Срба?
Ако се не буде из Србије предузело хитно и у пуном обиму оно што је неопходно према властима у Црној Гори и што је свима јасно, а посебно Србима у Црној Гори, који су заједно са верницима Српске православне цркве изложени свакодневним страшним притисцима – ето нових невоља и проблема за српски народ и у Црној Гори и у Србији.
У оваквим питањима нема попуштања, одлагања и нерешавања проблема. Последице су, показала нам је и недавна историја и догађаји, кобни по Србе. Нестали су Срби са простора Балкана који су вековима насељавали.
Не заустави ли се исијавајућа мржња према Србима која стиже из некада братске државе имаћемо и новог непријатељски настојеног суседа, као да нам је и ових мало. Зато питање статуса и положаја Срба у Црној Гори треба држава Србија одмах да интернационализује.
Или да се чека да се “господар” смилује?
А и председник Србије би могао да посети Црну Гору – земљу која је “тако близу, а тако далеко”.
* * * * **
* Текст писма председника Српског националног савета из Црне Горе предеснику Србије:
