БЕОГРАД – ТЕРОРИСТИЧКИ НАПАД ИЛИ ВАНДАЛСКИ ЧИН

Зашто медији ћуте?!

Да се овај догађај десио у Паризу, Лондону или Бриселу сви светски медији би о њему алармантно јављали, питајући се да ли се десио нови терористички напад или „само“ вандалски чин, поремећене особе, како га најчешће квалификују када желе да умире јавност?!

Београд (центар града) је пре десетак дана управо био поприште таквог догађаја. У крвавом пиру НН лица, повређено ја десетак младих особа, углавном малолетника, који су без икаквог повода, били мета напада. Витлајући сломљеном флашом, убадајући насумичне жртве, лице се након злочина, једноставно удаљило са лица места…

Клуб „ТРЕЗОР“, улице око њега, објекти…потпуно покривени камерама…и тишина?!

О овом догађају нико није написао ни слова (?!), а шта је са истражним радњама остаје да се нагађа.

Писао нам је родитељ поврђеног детета огорчен односом институција и према починиоцу али још више према траумом нападнуте деце…

Писмо преносимо у целини (аутор поз нат удружењу) уз молбу да нам се јаве родитељи и друге деце која су биле жртве нападача. Прочитајте:

„У ноћи између 21. и 22.06.2018. године око 02:30 часова примила сам телефонски позив од мог сина, који ми је саопштио да га је непознати младић испред клуба „Трезор“, улица Кнеза Милоша 9, Београд, ударио и да има отворену рану на глави.

У року од десетак – петнаестак минута стигла сам до клуба „Трезор“.

У исто време када сам ја дошла до поменутог клуба, пристигла су кола Хитне помоћи и полицијски службеници (претпостављам из Полицијске станице Врачар, због локације клуба).

Био је присутан и припадник Жандармерије који је, вероватно, случајно ту био јер се у околини (улица Крунска), налазе амбасаде Бразила, Турске и Белгије које припадници Жандармерије обезбеђују.

Чим сам стигла на лице места, позвала сам телефоном свог сина да пређе улицу и да из Пионирског парка, у који се склонио из страха од даљих напада, дође до кола Хитне помоћи како би лекари Хитне помоћи утврдили стварне повреде мог сина и превезли на Клинику одговарајуће специјалности.

Док сам чекала свог сина (2 – 3 минута), видела сам да се испред клуба налази велики број младића и девојака приближног узраста (јер се то вече у клубу „Трезор“ прослављао крај школске године више београдских средњих школа), од којих су неки били крвави, а други (који нису били повређени) давали изјаве присутним полицијским службеницима.

Рекли да је један младић разбијеном флашом и песницама повредио више особа, а затим побегао, као и да им се чини да је младић носио сиву мајицу.

Лекари Хитне помоћи су утврдили да повређена деца морају бити превежена у Клинички центар на даљу дијагностику и хируршко лечење, Ургентни центар, Клинику за неурохирургију, Прву хируршку клинику, Клинику за максилофацијалну хирургију и др.

Више деце је било превежено истим колима хитне помоћи (не знам тачно колико број јер ми није био дозвољен приступ нити увид).

Након хируршке интервенције, мој син је отпуштен кући са налазом и предлогом за даље лечење, превијање, узимање антибиотика, скидање конаца и сл.

Имајући у виду да се на месту извршења ових кривичних дела (насилничко понашање и наношење тешких телесних повреда) налази више камера (сигурносне камере у клубу и испред клуба „Трезор“, близина Председништва Републике Србије, Народне скупштине Србије, Скупштине града Београда, сигурносне камере у близини амбасада, сигурносне камере у Булевару краља Александра, Таковској, Кнеза Милоша и др…), као и да постоје изјаве више сведока о околностима овог догађаја као и описа извршиоца овог кривичног дела, неопходно је да надлежни органи спроведу све радње како би се учинилац ових кривичних дела идентификовао, као и да тужилаштво против истог покрене кривични поступак, а суд изрекне одговарајућу казну, посебно имајући у виду број повређених, њихов узраст , дрско и безобзирно понашање извршиоца кривичног дела и теже ремећење јавног реда и мира, као и флашу која је коришћена као оружје.

Напомињем да ме до сада ниједан државни орган није контактирао, као и да ниједан електронски или штампани медиј није објавио вест о овом догађају. Зашто?!“

Пише: Зоран Јовановић

Извор: фејсбук страница Ko nam truje decu – Udruženje Građana