Обустављена контрола радијације у Србији

Агенција за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије, због недостатка финансијских средстава, тренутно не обавља мониторинг радијације у Србији. Раније је овај важан посао финансиран новцем из Фонда за заштиту животне средине, а када је, после промена у државној управи, овај фонд укинут, више није било средстава намењених за финансирање мониторинга радијације. Осим тога, и пројектно финансирање ових послова, које се спроводило сваке године, није се показало као практично решење.

– Ако се мониторинг не обавља у редовним условима, рутински, тешко га је довољно брзо успоставити у случају акцидента, губи се заинтересованост стручних институција за испитивање радиоактивности у животној средини, као и одржавање и развој метода анализе, због чега може настати проблем у смислу компетентности и капацитета, што би се одразило и на доношење одлука о предузимању мера заштите. Без мониторинга нема информације о изложености становништва у редовним условима. Такође, као потписница Конвенције о раном обавештавању о нуклеарним несрећама Србија је у обавези да у случају акцидента са другим државама размењује и податке о радиоактивности у узорцима из животне средине који су релевантни за прекогранични пренос радиоактивних материја. Без мониторинга, у случају акцидента, Србија не би била у стању да испуни обавезе из конвенције – каже др Мирјана Раденковић, директорка Агенције за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије.

Она истиче да је у контакту са надлежнима из Министарства за енергетику, развој и заштиту животне средине договорено да се мониторинг радијације поново успостави, највероватније од јуна и то средствима агенције. А убудуће поново ће се увести пројектно финансирање, али на дужи период. За ове послове конкуришу домаће лабораторије, односно институти способни да обаве мониторинг радијације која се мери из узорака и то из ваздуха, падавина, водених токова, воде за пиће, животних намирница, сточне хране и радних просторија. Део контроле је и систем ране најаве радијационог акцидента који функционише аутоматски, а дозе радиоактивног зрачења могу се пратити у реалном времену преко сајта агенције.

– Систем ране најаве радијационог и нуклеарног акцидента, као и сва друга мерна опрема захтева редовно сервисирање и одржавање, али и иновирање. У ситуацији када недостају финансијска средства за иновирање мерне опреме, технички проблеми са постојећом опремом су очекивани – каже директорка Раденковић.

Она напомиње да у условима када у држави и у региону нема акцидената са нуклеарним и радиоактивним материјалом, становништво није директно угрожено због прекида мониторинга радиоактивности.

– Са друге стране, у случају акцидента, који се никада не могу предвидети, за заштиту становништва су најважније правовремене одлуке о мерама заштите које се доносе управо на основу података о радиоактивности у животној средини. Такође, без мониторинга нема информације о изложености становништва у редовним условима – објашњава директорка Раденковић.

————————————————————

Без повишене концентрације осиромашеног уранијума

На локацијама на југу Србије, на којима је авијација НАТО-а 1999. године дејствовала муницијом са осиромашеним уранијумом, обављени су чишћење терена и деконтаминација, уклоњени су пројектили и контаминирано земљиште, а извршена су и контролна мерења, о чему су сачињени извештаји. Иако се често говори о последицама дејства уранијумском муницијом, обустављањем мониторинга – престало се и са узимањем узорака са тих локација.

„Иако нема повишених концентрација осиромашеног уранијума, та подручја се контролишу у складу са Правилником о утврђивању програма систематског испитивања радиоактивности у животној средини”, објашњава др Мирјана Раденковић, напомињући да домаћи стручњаци не располажу подацима о евентуалним последицама дејства уранијумском муницијом на Косову и Метохији.