РАДА (19) ЈЕ БИЛА ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ И ПОНОС БРАТУНЦА; УБИЛЕ СУ ЈЕ ХОРДЕ НАСЕРА ОРИЋА НА КУЋНОМ ПРАГУ

У четвртак 5. јула навршава се 26 година од некажњеног злочина над српским цивилима у Загонима и Крњићима код Сребренице. Злочинци под командом Насера Орића починили су стравичне злочине убијајући жене, децу и немоћне старце
Мештани Братунца али и читавог Подриња никада не могу заборавити трагични 5. јул 1992. Тог врелог, летњег дана сребренички муслимани под командом балканског касапина Насера Орића, убили су 38 цивила српске националности у селима Загони и Крњићи. Ова етнички чиста српска села доживела су велика страдања и током Другог светског рата када су локални муслимани интегрисани у усташке формације поубијали велики број жена, деце и цивила српске националности.

Иако смо мислили да је време фашизма далеко иза нас, комшије Бошњаци су нас уверили у супротно! Пола века касније, поново су жртве били српски цивили а џелати сребренички муслимани. Да ствар буде још тужнија у истребљењу српског народа учествовали су управо потомци усташа које су се већ истакле у свирепим покољима.

Рада Гвозденовић, девојка раскошне лепоте из Загона, тек што је завршила средњу школу. Била је ђак генерације и понос како својих родитеља, тако и читавог Братунца. Узоран ђак и васпитана, културна девојка. Као и све њене вршњакиње, тако је и Рада имала снове којима је тежила. Живела је са браћом и родитељима у селу Загони где је провела своје безбрижно детињство. Нажалост, њена младост прерано је угашена. Звери у људском облику окрутно су одузели живот ове прелепе девојке и то само зато што је била српске националности и зато што је исповедала православну вероисповест. Наоружани муслимански војници предвођени ратним злочинцем Насером Орићем упале су тог јулског дана 1992. око 15х у Загоне и починили невиђен масакр. На кућном прагу убијен је велики број жена, старица и деце. Међу њима је била и Рада. Хиљаде жеља је прекинуто у само једном трену. Готово да нема човека којем пажњу не привуче насмејани лик деветнаестогодишње девојке који „краси“ братуначку спомен собу али и градско гробље.

Данас би Рада имала 45 година. Завршила би школе, стекла би образовање, створила би сопствени дом. Остварила би се и у улози мајке, уживала би у загрљају најмилијих, имала би своју породицу…..нажалост, уместо тога ова девојка већ 26 година почива на братуначком гробљу. Уместо свадбеног весеља и дечије игре, у кући Гвозденовића већ четврт века станује туга и неверица.

Према изјавама радине браће и родитеља, ова недужна девојка је убијена на најсвирепији начин тако што је масакрирана. Њено лице је од задобијених рана било потпуно непрепознатљиво тако да је и сам процес идентификације прилично дуго трајао. Звери у људском облику иживљавале су се без милости над немоћнима! Да ствар буде још гора остали су потпуно некажњени за своја недела.

Породице убијених српских цивила и данас боли чињеница што за стравичне масакре до данас нико није одговарао. Онај који је наређивао и лично учествовао у мучењу и убијању жена, деце, стараца и заробљеника данас се потпуно слободно шета Сарајевом и другим градовима Босне и Херцеговине. Бошњаци га и данас дочекују аплаузима и честиткама хвалећи и величајући његове злочине над цивилима. Зар је херојски убити ненаоружану девојку од 19 година или измасакрирати старицу од 90 година ? Зар је хумано иживљавати се над немоћнима? За сваког нормалног није, али за велику већину бошњачког народа таква злодела заслужују аплаузе.

У злочину над српским цивилима у селу Загони препознати су следећи злочинци: Муриз Муратовић, Мујчин Муратовић, Мехо Орић, Шпицо (Нурије) Муратовић, Зулфо Турсуновић, Рамо Бабајић, Ејуб Голић, Ибрахим Манџић, Шаћир Мемишевић, Зејнеба Муратовић
Нажалост, Суд и Тужилаштво БиХ остали су потпуно неми на ове стравичне злочине. Слободно се може рећи да су опростили и Насеру Орићу и свим његовим саборцима почињене злочине. Као да желе поручити како је потпуно нормално и некажњиво убијати српску нејач и цивиле.

Током муслиманске агресије на Братунац и Сребреницу (1992-1995) убијено је 3267 грађана српске националности, од чега 72 деце.

Извор: Истина и правда