Број становника у Србији пао испод седам милиона

Никада у новијој историји на овим просторима није живело мање људи него данас,
што употпуњује и податак да су лане рођене 64.894 бебе, а умрле чак 103.722 особе

Број становника у Србији пао је испод седам милиона, говоре најновији подаци Републичког завода за статистику, тако да демографи истичу да у нашој земљи, бар у новијој историји, никада није живело мање становника него данас. За свега годину дана Србија је остала без 37.500 становника, што се и могло очекивати с обзиром на то да је лане свега шест општина имало позитивни природни прираштај.

Кад већ завирујемо у бројке о прираштају, што значи и у бројке из породилишта, у Србији су прошле године рођене 64.894 бебе – само 160 више него 2016. године, када је у матичне књиге рођених уписано најмање деце од почетка 20. века. Новорођених је било више и за време балканских ратова, а сваке године у последњој деценији на овим просторима нестане општина попут Бечеја, Савског венца или Пријепоља, јер се природни прираштај у земљи смањи за око 385.000 људи. Гордана Бјелобрк, шеф Одсека за демографију Републичког завода за статистику, не скрива забринутост док посматра најновије податке виталне статистике и истиче да је у 2017. години забележена највећа негативна вредност природног прираштаја од када се води витална статистика, пре свега због великог броја умрлих. Конкретно: прошле године умрле су 103.722 особе – чак 3.000 више у односу на 2016. годину.

– Од 169 општина у Србији само шест њих је током претходне године имало позитивни природни прираштај, и то Нови Пазар, Бујановац, Сјеница, Нови Сад, Прешево и Тутин. Иако у Београду живи готово четвртина становништва Србије, ниједна београдска општина није имала позитиван природни прираштај у претходној години. Узроци ових поражавајућих демографских трендова су једноставни – млади људи одлазе из Србије и то видите не само по броју рођених беба већ и по броју бракова. Наиме, у порасту је број особа које се венчавају други или трећи пут, а опада број младенаца који први пут одлазе код матичара и то су по правилу млади људи – истиче наша саговорница и додаје да број седокосих премашује број деце.

– Оно што забрињава демографе јесте чињеница да расте старост мајке приликом рођења првог детета. У овом моменту, просечна жена у граду први пут одлази у породилиште у тридесетој години живота, а у осталим насељима са 27,8 година, па не чуди податак због чега највећи број породица у Србији има само једно дете – истиче наша саговорница.

Такозвани емотивни графикони Завода за статистику сведоче да је у 2017. години 36.047 особа изговорило судбоносно „да” при чему (просечни) младожења у нашој земљи има 31,2 године, а његова изабраница – 28,3 године. Илустративни доказ тезе да се сличности привлаче јесте и чињеница да су најчешћи бракови између супружника исте националности (88 одсто). Највише је закључених бракова у којима су супружници с истом школском спремом, а у половини нових бракова оба супружника су запослена.

Тачку на брачну заједницу у 2017. години ставила су 9.262 пара, чак 216 више него годину дана раније. Они који верују у баксузну моћ бројева, сигурно ће обесхрабрити податак да је просечно трајање разведеног брака за 2017. годину износило 13,3 године. Највећи број разведених бракова чине заједнице са децом – чак 55 одсто њих.

Подаци Републичког завода за статистику сведоче да просечна старост укупног становништва у нашој земљи константно расте – у 2017. години износила је 43 године. Проценат младог становништва (0–14 година) у укупном становништву износи 14,3 одсто, док је удео особа старијих од 65 година 19,6 процента. Највећи број старих особа живи у зајечарској области, а највећи број младих у Рашкој и Пчињској области.

Подаци о унутрашњим миграцијама сведоче да је током 2017. године 120.355 особа променило пребивалиште, односно трајно се преселило из свог досадашњег места становања у друго место унутар Србије. Највише њих (49.494) доселило се у Београд и у регион Војводине (27.362), а највећи број интерних миграната имао је између 25 и 34 године. С обзиром на то да је број особа које су промениле пребивалиште унутар земље мањи за око 5.000 у односу на 2016. годину, статистичари претпостављају да је у порасту број особа које су емигрирале у иностранство.

Увид у статистику морталитета сведочи да Срби умиру од болести које се могу спречити и које су последица нездравог начина живота. Наиме, водећи узрок смрти код оба пола биле су болести система крвотока – оне потписују више од половину читуља у нашој земљи. Други узрок смрти у нашој земљи су тумори, на које отпада петина смртних случајева.

Извор:

ПОЛИТИКА