Још понешто о Марији

Овај текст неће бити биографски као што су претходни били. Биће посвећен само једном сегменту Маријиног живота, а то је велика љубав према светим мученицима из царске породице Романов, а посебно према цару Николају II Романов.

Подсетимо се са само пар реченица којима је цар Николај показао неизмерну љубав према српском народу: “Нећете ми замерити, господо, што сам пре свега Рус и што су ми најближи интереси Русије, али вас уверавам да сам одмах после тога Србин и да су ми најближи интереси српског народа… Заслуге Србије биће стоструко награђене. После рата она ће бити неколико пута већа него што је данас!’’. Тако је у пролеће 1915, свом храбром савезнику Србији, овенчаној величанственим победама над заједничким непријатељем, писао руски цар Николај. Српски народ је у својој историји имао мало искрених пријатеља међу владарима европских династија. Наклоност и симпатије које је последњи руски цар гајио према Србима и његово заузимање за “српско питање’’ били су судбоносни за читав српски народ и његову будућност. Ниједна личност у новијој српској историји није више задужила и више учинила за Србију од Николаја II.

Та љубав према Србији и српском народу била је заједничка и цару Николају и нашој Маши. Знамо на какав монструозан начин је ритуално убијена царска породица, а Марија је према њима осећала неизмерну љубав и поштовање што је пренела и на све нас који смо били у њеној близини. Последњих година се у Русији појавила струја која се „поигравала и фалсификовала“ део руске историје везан за царску породицу, чак су објављивали да постоје и њихове мошти. Марију се увек бринула када би о томе говорила. У једном мејлу прошле године ми је послала МОЛИТВУ СТАРЦА НИКОЛАЯ (ГУРЈАНОВА) ЗА СПАСЕЊЕ РУСИЈЕ на руском језику. Тек пре неки дан сам се сетила тог мејла и замолила пријатељицу, професора руског језика да ми га преведе. Да подсетим да се старац упокојио 24.8.2002.године у 94 години живота. Молитву је у јавност проследила његова духовна ћерка, а Маријина пријатељица, схимонахиња Николаја. Марија ми је послала ову молитву да је прочитам и објавим. То чиним овом приликом у знак сећања на своју пријатељицу и сестру Марију.

Снежана Антонијевић

МОЛИТВА СТАРЦА НИКОЛАЯ (ГУРЈАНОВА)

ЗА СПАСЕЊЕ РУСИЈЕ

„ГОСПОДE ИСУСЕ ХРИСТЕ, СИНЕ БОЖЈИ, МОЛИТВАМА ЦАРСКИХ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА, ПОМИЛУЈ НАС, ГРЕШНЕ, И СПАСИ ЗЕМЉУ РУСКУ“… ОД ПОКЛАЊАЊА ЛАЖНИМ МОШТИМА

Драга браћо и сестре! Молићемо Христа Спаситеља да Он не дозволи на нашој Руској Земљи, црвеној од проливене Крви Царских Великомученика, страшно безакоње – поклањање лажним моштима, признавање Цркве да су такозвани «јекатеринбуршки» остаци непознатих људи ЦАРСКЕ МОШТИ. У последње време видимо агонију наследника цареубица – многоликих кабалиста-фалсификатора, који безуспешно покушавају да прогласе «јекатеринбуршке остатке» «царским».  Они желе да принуде народ да поштују ове кости као Мошти Царских Страдалника, да би затим, ослањајући се на «последња» научна истраживања-експерименте, објавили да су «погрешили» и да самим тим принуде Православне да духовно учествују у цареубиству. Па није тек тако «преписивач» Руског Живота Е. Радзински, наступајући на каналу НТВ 17. јула 1998. године после сахрањивања лажних остатака у Императорској Гробници отворено признао: «Друго убиство Цара Николаја Другог је завршено»… Сад се већ спрема треће цареубиство, у коју је увучена Московска патријаршија… Али нико из ЦРКВЕ ВЕРУЈУЋИХ се не клања и неће се поклонити тобожњим остацима! Црква чује Реч Светаца, а не Истражног комитета. Истина је само једна: то нису Царске Мошти. Царски Страдалници су били зверски, ритуално мучени, а њихове Свете Мошти спаљене…

«Оне су се раствориле у нашој земљици», сведочио је велики Старац последњих времена отац Николај (Гурјанов), коме је по речима другог праведника наших дана, Старца Кирила (Павлова) – све било откривено о Царској Породици».

«Господе! Шта су они с Њима Свима чинили!», плакао је отац Николај. «Страшније од било каквих мучења! Анђели нису могли да гледају! Анђели су ридали, шта су они с Њима радили! Земља је ридала и дрхтала.. Био је мрак… Мучили су их, секли страшним секирама и спалили, а пепео попили… Са чајем… Пили и смејали се… И мучили су се сами, проклети жидови. Па они су Њихову Свету Крв пили… Пили су и плашили се да се освештају: па Царска крв је Света… Изроди су измучили не просто Цара, већ су принели на ритуалну жртву лик и подобију Христа Господа. А ово је страшан грех, који вапи ка Небу … Имена оних, који су то учинили, нису откривена. Ми их не знамо… Они нису волели и не воле Русију, у њима је сатанска злоба… Али Бог све зна! Сетите се, они су са Царем заклали Русију… Како су Их мучили! Никад немојте заборавити: Царски Мученик је Својим страдањима нас спасао. Да није било мука Царевих, ни Русије не би било! Свети Цар Николај је веома много жалио и волео Русију и спасао Је Својим мучењима. Он је дао на заклање Наследника Алексија, Наду и Узданицу Свог срца… То је била Његова Царска Жртва – цена Царског откупа за «људе који су згрешили», која је Јеванђељском силом задржала Русију на ивици провалије… Децу су мучили пред очима занемелих Светих Страдалника, посебно је мучен био Царски Дечак… Царица није проговорила ни реч. Цар је побелео». Касније је свети Старац разјаснио: «Цар Николај се, из велике љубави према Русији и човеку, понижавао, мучио, страдао, пошао на Крст. Он је опростио свима, чак и мучитељима-изродима, проклетим убицама… Али Бог неће опростити нама ако не ценимо Његова страдања, лажемо и слушамо сатану-човекоубицу. То он улива отров лажи у ум и срце јадних људи. И они, који поверују клеветнику, и који буду ишли против Цара, чинили зло са подметнутим остацима, њихова судбина је страшна у Вечности!» «ЦАРСКИХ ОСТАТАКА НЕМА! ОНИ СУ СВОЈЕВРЕМЕНО БИЛИ СПАЉЕНИ», рекао је Баћушка Николај и затим озбиљно додао: «ЧУВАЈТЕ ТУ ИСТИНУ, КОЈА ЈЕ НЕОПХОДНА У ВЕЧНОСТИ! ДА ЛИ СТЕ СХВАТИЛИ? – ЕТО, ТО ЈЕ ГЛАВНО!» Не прихватајте «прасећи фалсификат» (алузија на назив села у ком су нађени остаци: Поросјонков лог)! Треба да се зна да ће за то Господ строго намучити на Страшном Суду. Спаљени Царски Остаци ће разобличавати све учеснике безакоња, спаљене у својој савести, који свету намећу лажне мошти.

Старац Николај је о Часним Царским Главама говорио: «Они су били исечени, не само Цар, већ сви Мученици, и одвежени… Једно време су били у Кремљу. Бог зна, можда чак и у маузолеју… Над Њима су такве ствари чинили, сачувај Боже да се о томе и говори! Муке! Безакоње! Проклето сатанско изругивање… Демонски плесови». Отац Николај је живео са овом страшном Истином, чувао је у свом срцу Истину о Царским Мучењима и открио је нама, Цркви. Плакао је и био скрушен целог живота, преклињући Господа да свима опрости: «Нисам устајао с колена, молио сам се код Царског Крста», говорио ми је незаборавни Баћушка. До свог праведног успења у 94. години Старац се са сузама молио Светој Царској Породици. Такође је ридао и плакао Коља Деревенко, син личног лекара Царевића Алексеја доктора В. Н. Деревенка, који је пратио Царску Породицу у робију. Николај Владимирович је живео до своје 97. године, у емиграцији у Бразилу. Никад није причао о својим дечјим утисцима, о Царским Мученицима. Једном кад су га веома упорно молили да подели своје успомене, он није издржао и очајнички је узвикнуо: «Како не схваташ да се целог живота мучим да заборавим тај ужас! Кад бих дао на вољу својим успоменама, не бих могао да живим, не бих могао да радим, не бих могао да постојим, полудео бих»… Шта је тако потресло душу дванаестог дечака, које успомене, старе осамдесет година, су постале за њега мучење? «Како не схватате, будим се… И плаче ми се… Не живим – постојим!», говорио је 97-годишњи Друг Царевића. Ако се стално будемо молили кратком Исусовом молитвом коју нам је благословио Старац Николај, Господ и Царски Великомученици ће запрепастити све непријатеље видљиве и невидљиве и сачуваће нашу Руску Земљу, нашу Цркву Свету од страшног безакоња – да се непознати такозвани «јекатеринбуршки остаци» признају за «Царске Мошти».

Свети праведник Старац Николај је говорио: «ЦАР ЈЕ ИЗМОЛИО НАРОДУ РУСКОМ ПОМИЛОВАЊЕ – И МИ СМО ПОМИЛОВАНИ, ВЕЋ ПОМИЛОВАНИ… ЗБОГ СВЕТЕ ЖРТВЕ ЦАРА, УПРАВО ЗБОГ ТОГА ЈЕ ОН ИСКУПИТЕЉ СВОГ НАРОДА. МИ ГА НЕ НАЗИВАМО СПАСИТЕЉЕМ, ЈЕР ИМАМО ЈЕДНОГ СПАСИТЕЉА – ГОСПОДА НАШЕГ ИСУСА ХРИСТА, АЛИ НЕ СМЕМО ДА УМАЊУЈЕМО ЊЕГОВУ БЛАГОМИРИСНУ ЖРТВУ БОГУ. ВЕЛИЧАНСТВЕНОСТ ЊЕГОВОГ ПОДВИГА САМОПОЖРТВОВАЊА, ПОДОБНОГ ХРИСТОВОМ, КРОЗ КОЈИ СЕ ЧОВЕК ПОИСТОВЕЋУЈЕ СА ХРИСТОМ, НЕМОГУЋЕ ЈЕ ПРОЦЕНИТИ – ЦАР ЈЕ ДАО НА ЗАКЛАЊЕ НЕ САМО НАСЛЕДНИКА – ОН ЈЕ ДАО НА ЗАКЛАЊЕ ЦЕЛУ ЦАРСКУ ПОРОДИЦУ – ЦАРСКУ СЕДМОРКУ. ГОСПОД ЈЕ УЗЕО ЗА СЕБЕ СЕДМОРО ЈАГЊАДИ, ДА БИ ИЗ ПЕПЕЛА УСТАЛА НАША НАПАЋЕНА РУСИЈА И ПРАВОСЛАВНО ЦАРСТВО».

Духовна кћерка и келејница Старца Николаја схимонахиња Николаја (Гројан)

6. јул 2017. године