Обраћајући се петочланом судском већу Врховног суда Хрватке које је разматрало жалбе на првостепену пресуду којом је прошлог септембра у Сплиту осуђен на 15 година затвора, Драган Васиљковић (63), Капетан Драган, рекао је да није доказано ниједно дело за које се теретио, као и да није оптужен на основу доказа већ да је против њега покренут политички поступак.
Васиљковић је казао и да су хрватски судови прекршили „принцип специјалитета”, односно да су га осудили и „за више од онога због чега је изручен из Аустралије”. Он се судском већу обратио путем видео-линка из сплитског затвора у којем се налази у притвору. Врховни суд Хрватске се, како сазнајемо, није изјаснио о предлогу одбране да се Васиљковић брани са слободе.
Након јучерашњег јавног дела, Врховни суд Хрватске треба да одржи нејавни део седнице на којој чланови већа својим гласовима могу да потврде првостепену пресуду, да је преиначе у погледу казне или да је укину и наложе ново суђење. Суд има рок од три месеца да донесе одлуку, али се, како за „Политику” каже Саво Штрбац из Васиљковићевог адвокатског тима, очекује да то буде и много раније, можда већ наредних дана.
– Због битних повреда кривичног поступка, верујемо да ће првостепена пресуда бити укинута. У случају да буде тако и да Врховни суд наложи ново суђење, он ће одлучивати и о притвору који може да буде укинут или продужен. Верујем да ће бити укинут зато што смо, пратећи праксу Врховног суда Србије, утврдили да он води рачуна о томе колико је окривљени временски провео у притвору у односу на очекивану пресуду. У случају да Васиљковићу буде потврђена пресуда он, чим му она буде достављена, има законску могућност да тражи условни отпуст јер је издржао две трећине казне. Са јучерашњим даном, он има 11 година, десет месеци и 16 дана проведених у притвору – објашњава Штрбац.
Васиљковић је, подсетимо, у септембру 2017. године у Жупанијском суду у Сплиту оглашен кривим по две тачке оптужнице – злостављање затвореника на Книнској тврђави и напад на полицијску станицу у Глини.
За време рата, био је командант српских паравојних снага „Книнџе”, а после сукоба деведесетих година прошлог века, отишао је у Аустралију. Ухапшен је и изручен Хрватској.
Оптужница због ратних злочина теретила га је за злостављање заробљеника у Книну, за смрт два хрватска војника непознатог идентитета, као и да је као командант јединице за посебне намене, у јулу 1991. године у Глини, у договору са заповедницима ЈНА, израдио план напада и заузимање глинске полицијске станице.
